Зашто Дани(ј)ел Симић воли феминисткиње?

Ко има све жене овог свијета, нема ни једну. Ко има једну, има их све. Увијек сам се питао, која је сврха женске репрезентације у шаху? Уколико су спортске дисциплине раздијељене на полове усљед позитивне дискриминације женске подређености у тјелесној снази, као што имамо категорије по тежини у борилачким вјештинама, шта то у шаху ограничава […]

среда, август 15, 2012 / 23:58

Ко има све жене овог свијета, нема ни једну. Ко има једну, има их све.

Увијек сам се питао, која је сврха женске репрезентације у шаху? Уколико су спортске дисциплине раздијељене на полове усљед позитивне дискриминације женске подређености у тјелесној снази, као што имамо категорије по тежини у борилачким вјештинама, шта то у шаху ограничава жене да буду јаче од мушкараца?

Славно ме живцирају они појавни облици који почињу причу са ВИ мушкарци, а још неславније они што цицимичу ВИ жене. Незадовољни личним односима са супротним полом, или уопште оријентацијом у том сексуалном компасу, покушавају да њихова мука пређе на општество. Не на другог, већ на све. На планету Земљу и њен географски, умјесто магнетног пола.

Тако би било логично да ме нервирају иначице хомо сапиенса женског рода, који у први план истичу свој пол и то у опозицији ка злом, рутавом и насиљу склоном мушком. Но, уистину, ништа не може бити супротније од тога .

Феминисткиње су предивне.

Свака феминисткиња која држи до себе, сложила би се са мном да гдје год да је војна обавеза по уставу, да ту равноправно морају да служе и мушкарци, и жене. Ако је година за мушке, биће и за женске. Уколико треба позитивна дискриминација у политичком животу, па мора бити трећина жена у парламенту; онда ваља бити и трећина жена у руднику, градској чистоћи или на бауштели.

Такође, феминисткиња би сама предложила да се из повика „Прво жене и дјеца“ на броду који тоне – избаце жене. Оне што падају у несвијест и стално им се мора додати рука да пређу ограду у црнобијелим филмовима. Ја бих их онда одговарао. Не бих дао ни да замијене мјесто са дјецом, али бих им исприповједио једну причу.

О дјеци и женама.

Примјетио сам, једаред, како сви моји другари наједном почињу да се смијуље и скупљају да заузму што боље мјесто на клупи пред зградом. Пођох и ја за њима. Са нескривеним задовољством гледали су у правцу паркинга, а ја тамо нијесам могао видјети било шта друго, него моју рођену матер како се мучи да упаркира Ладу 1500с. Бијеле боје и са серво уређајем тек у наредном миленијуму.

Шта је вама смијешно? Упитао сам са искреним неразумијевањем.

– Па, јебига, видиш колико упаркирава..? Смијешно је. Рекао је најпослије један правовјерно, након дуго времена савладавши нелагоду опште шутње што се, ипак, јелте, смију мојој родитељки.

Након што сам утврдио, да им је то редовна забава за коју сам сасвим случајно сазнао, упитао сам гласноговорника.

Вози ли твоја мајка?

– Не вози.

А твоја? Издигох обрве на првог до њега.

– Не вози.

– Твоја?

– Не.

– Ти?

– Ма, какав...

Након што су на моје решетање сви присутни дали одречан одговор, парламентарно сам закључио расправу о родној равноправности:

– Мрш у пичку материну! И отишао на ручак.

Мати у мене је осамдесетих у згради од 12 спратова, пута 8 станова по спрату, била једна од двије жене које су активно возиле кола. Друга је била петнаестак година млађа од ње.

Те жене су баш биле у незгодном положају. Пожелиле су да заврше школе и имају свој динар, али су заборавиле да се договоре око свих оних кућанских послова и бриге о дјеци. Па овако нијесу биле само домаћице, већ су још морале на посао да црнче осам сахата.

Данас мушкиње мора смислити свој еквивалент ПМС-а, уколико жели да остане равноправно. Зато и кажем да би ова прича била право драга феминисткињама. Здушно би подржале моје филозофско учење да гдје год се настаним на дуже, купим судомашину. Уз образложење да то чиним зато „да не бих женио машину за прање суђа“. Смијале би се и на то што ја штикле зовем „протезице“. Неизрециво би им било симпатично што сам за свог вакта гомилу дјевојака научио како се укључује вешмашина.

Признајем, нијесам ја без гријеха. Има у мени тог заштитничког порива, из дубине генетског наслијеђа ловца-сакупљача. Али трудим се да то убијем.

Мрзим да кухам, али без проблема вам ја оперем рођене чарапе. Но, да сам мало на своју руку, чак и кад је испитивање родних граница у питању, најбоље ће рећи што прије неког времена почех без споља видљивог здраворазумског разлога, да пуштам нокте на прстима. Ручним.

Немате појма како је тешко мушкарцу са дугим ноктима. Осим што су редом пуцали усљед неженствених послова, те сам одлучио да их оставим само на палчевима, готово да нема жене која ми то није замјерила.

Склони то, повратићу! Рекла ми је једна од њих и то на посљедњи преостали на лијевом палцу. Десни сам зијанио петљајући нешто око блока мотора.

Е, па феминисткиња то никад не би урадила!

Искрено да вам кажем, не знам ја баш пуно о тим родним студијима. Можда су те моје феминисткиње неке измаштане Новоамазонке? Можда ово пишем јер сам некој имењакињи, некаквој полној аними, обећао да ћу написати текст са оваквим насловом? Можда оне не би ни подржале моје укидање дискриминације по полу у шаху?

Оно у шта сам сигуран, јесте да уживам у нашој неравноправности. Мушкарци и жене су направљени да пасују. У многим стварима. Тако, што се умних ствари тиче, за мене постоје само људи. Ови што праве два фронта, обично су неки који би да се баве вјерама, партијама, обрачунима међу нацијама и расама; а не причају са пола своје породице.

Учините прво да та жена крај вас буде срећна и сигурна. Не само кад је рођендан или годишњица. Кад вам узврати истом мјером, неће вам се више дати просеравати о ЊИМА женама, или НАМА мушкарцима. И то би било то.

Ништа даље савјети и паметовање. Ако жене косу сијеку из жалости, можда мушкарци пуштају нокте из радости? Или обратно? Немам вам ја појма шта је нормалан мушкарац, видите да се палим на феминисткиње.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ма да… Опереш чарапе, али у веш машини. :D:D:D:D:D:D:D:D

    Она епизода са серво воланом у наредном миленијуму је као из неке приповјетке или сл. Ваљда хоћу рећи да добро пишеш.

    Јесте мало необично након силне политике, али далеко од тога да није потребно. Ко би рекао да иза оваквог намрштеног бркајлије лежи тако питом митраљезац голубијег срца. :P:P:P:P:P:P:P:P:P

  2. Симићу, само опуштено.
    Феминизам се одавно претворио у своју супротност.
    Фурај своје – па ко се у то уклопи, ОК… а коме се не свиђа – ћао, нема више.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *