Зашто ће ислам победити?

Давних сам дана почео да се интересујем за историју људске глупости, све се нашто потајно надајући да јој има краја. А, онда схватих да развој људског друштва може да се упореди са растом јединке. Рођење, детињство, одрастање, сазревање, старост и смрт. Пише Аљоша Миленковић Просечног Европљанина интересује где ће на летовање, како ће са другарима […]

субота, децембар 1, 2012 / 06:45

Давних сам дана почео да се интересујем за историју људске глупости, све се нашто потајно надајући да јој има краја. А, онда схватих да развој људског друштва може да се упореди са растом јединке. Рођење, детињство, одрастање, сазревање, старост и смрт.

Пише Аљоша Миленковић

Просечног Европљанина интересује где ће на летовање, како ће са другарима после посла да оде на пиће и трач партију, за викенд да се напије као свиња, приведе нешто у кревет, да радним данима не изнервира превише шефа, да не би добио отказ, јер мора да плаћа хипотеку на стан (кућу) и кредит за нови ауто… И ту се у принципу завршавају његове жеље, потребе и размишљања. Од родитеља је добио у наследство како-тако уређено друштво и систем који му је омогућио да не мора да зна ништа више од тога. Ратови су ствар давне прошлости или неких тамо дивљих и далеких, варварских, источних племена. Његов живот је унапред испрограмиран и предодређен на подељак ”нема главобоље”.

Последња ствар која би њему пала на памет је да узме пушку у руке и да се бори за нешто, да се опаше самоубилачким појасом и разнесе себе и све около због неког вишег циља. Најбитније у животу му је уживање. Све су борбе иза њега. И све оно шта он јесте, његов вршњак из Египта, Пакистана, Туниса или Либије није. И све оно шта он има, његов вршњак из Египта, Пакистана, Туниса или Либије нема. И за све оно шта он сматра свакодневним, његов вршњак из Египта, Пакистана, Туниса или Либије је спреман да убије или да погине. Због тога ислам мора да победи.

Неке тамо давне 1998. заврнуо сам рукаве и решио да неке своје визије, анализе и претпоставке о будућности људског рода преточим у књигу. Базирао сам то своје списаније на две књиге: ”Светом писму” и ”Курану”, а мало сам зачинио предвиђањима неких од светски познатих ”пророка”. Књигу сам дрско означио наставком ”Светог писма” и дао јој име ”Последњи завет”. Пошто у ”Светом писму” постоје Стари и Нови завет у којима се говори о прехришћанском и рано хришћанском добу, некако ми је било логично да напишем књигу која ће да говори и о његовом крају, односно завршетку. И како онда назвати то списаније него ”Последњи завет”. Да ли има потребе да кажем да сам наредне 3 године тражио издавача и да су сви бежали од књиге, као ђаво од крста!? Чак и када сам добио награду за тај роман првенац, нико и даље није хтео да је изда и то све док не нађох неког добровољца који је за тричавих 2.000 тадашњих марака, то моје чудо решио да објави у скромном тиражу од око 300 примерака беше.

Људи воле страх

Али само онај имагинарни. Реалног се плаше. Воле да оду у биоскоп и погледају ”Страву у улици брестова”, јер знају да када се после пројекције упале светла сва та језа и ужас има да нестану јер су само имагинација. Воле да се возе ролеркоустером јер знају да им се ништа не може догодити и да је тај страх орочен на само неколико минута, после чега следи повратак у удобност свакодневнице и препричавања о адреналинском набоју који је шибао кроз крвоток.

Када су реални страхови у питању и реалне опасности, људи умеју да се понашају као корњаче. Само увуку главу у рамена и чекају да опасност прође. Нарочито када су ти страхови произведени од стране других појединаца, а још су већи ако их изазива друга група! Онда превлада опција повлачења, прећуткивања, незамерања, страха од реперкусија и као последица свега тога, настаје окретања главе на другу страну. Као да се људи тиме надају да ће проблем да оде и да нестане сам од себе или да ће макар неко други да га реши, а они ће моћи да наставе своје удобне животе неокрњени. Тако су забијали главе у песак и 1939. пред свиме оним шта је Хитлер радио по Европи, тако забијају главе у песак сада, пред свим овим што се данас дешава. Западни је човек свој борбени дух и спремност за жртвовањем зарад принципа, заменио сновима о удобном и лагодном животу, егзотичним летовањима, хедонизмом…

И сваким даном проведеним у хотелу ”Хедонизам”, Запад постаје све слабији, а ”Чарли” све јачи. (реф. на ”Апокалипсу сада”) И Запад то види, али по синдрому корњаче очекује да ће све то да се реши само од себе или пак, да је способан да то реши као и до сада. Уценама, манипулацијама, лажима и преварама. Језик бројки међутим, као и језик мотива, не иду на руку Запада, не иду на руку Европе, не иду на руку хришћанства. Све те три тачке ослонца ”старог континента” су већ врло нејаке и из дана у дан све слабије и слабије. И као такве, просто вапе и призивају да неко дође и да их сруши. Тако је то и у грађевини. Када је нека зграда стара и урушена и дотрајала, онда је најбоље да се сруши и на њеном месту изгради нека нова. То се управо дешава и са Европом и хришћанством.

А, о техникама како то може да се деси или како се већ на наше очи дешава, могу да пишем наредних 10 блогова. Од стварања албанске ”супердржаве”, преко куповине цркава и њиховог претварања у џамије, преко смишљеног наталитетског бума, преко одбијања интеграције у локално друштво и одбијања прихватања локалних обичаја понашања, преко легалне и илегалне имиграције, простом игром бројки завршиће се цео посао. Онде где буде било проблема, просто непостојање борбеног духа у ово мало кастриране Европе и чврстина идеја и идеала младих муслимана довешће до сламања сваког отпора. И то је историјска неминовност. И неће се све то десити данас или сутра, али у годинама или деценијама које долазе, хоће. За наших живота, хоће.

Ако сте мислили да ћу на крају овог текста да понудим неко решење за тај неизбежан сукоб, преварили сте се. Решења нема. Сукоб је неизбежан, исход је познат. Шта нам је чинити? Немам појма. Исто као ни ви.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ислам ће побиједити искључиво због тога што се неће појавити ниједан муслиман који ће на већ постојећи Кур’ан дописати неку нову суру.

    Мислим да је смјелост да се неко дрзне и да напише неки “Посљедњи завјет” чисто изругивање хришћанству и полусвјесно сврставање онога који је то урадио у еУропљане чије се потребе своде на зимовања, љетовања, луд провод, привођење у кревет, пијанчење итд. У Библији пише сасвим довољно о томе како и шта треба радити. Библија грца од надвременских вишезначних прича, на којима бисмо требали и на којима можемо формирати наш живот. Крај је свакако познат, а сва предвиђања изван оквира који су давно одређени су чисто богохуљење и још један пораз хришћанске еУропе.

    Уосталом, аутор би требао знати да су сви хришћански мученици (нарочито средњовијековни) страдали за Христа на скоро идентичан начин (скоро – тад није било бомби и ватреног оружја) као што данас муслимани страдају за Алаха и вјеру. У хришћанској ери је 2012. година а у исламској 1434. дакле они пролазе кроз средњи вијек ислама! То су врло битне ствари.

  2. Ако промијениш иначе неисправну тезу да је западњацима битно уживање у исправну тезу да је западњацима једино важан новац, онда се цио текст изврће наглавачке и мијења закључак. Ислам нема никакве, чак ни теоријске или научно-фантастичне шансе да било како побиједи. Разлози су многи, те о њима кад се потрефи таква тема.

  3. Добар је текст,заиста.
    Има ту само један парадокс…аутор сматра да је кључ антагонизама хришћанства и ислама (боље рећи Запада и ислама) материјални фактор,у чему се ја само деломично слажем.

    Већ у наставку оправдано се закључује се да муслимани махом неасимилирају у западна друштва,а сасвим сигурно да они много боље материјално стоје од оних који су у матичним земљама.

    Сасвим сигурно је основни узрок социјализација,верске догме,манипулација необразованим и инструментализованим људима,идеолошке вредности…све оно са чим се Запад давно обрачунао.

    И тај страх од Велике Албаније мислим да је посве неутемељен.Албанија се празни,Албанију већ нагриза глобализација и суочавање са њом,а тај судар ће бити сасвим сигурно болнији него наш.

  4. “И тај страх од Велике Албаније мислим да је посве неутемељен.Албанија се празни,Албанију већ нагриза глобализација и суочавање са њом,а тај судар ће бити сасвим сигурно болнији него наш”

    :D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D

    Велика Албанија је већ створена, албанске заставе су широм Космета, Космет је стнички очишћена територија, у Приштини се прославила стогодишњица државности.

    Албанију нагриза глобализација ахахахахахахаха Грохотом.

  5. Добро да си информисан,као и обично.О дедукцији да и не говоримо.Онда је и Велика Србија створена,по тој логици.

    Ајд бар се држи својих речи.

  6. Sta je poenta teksta? Da biste mogli pisati o Islamu i Hriscanstvu morate znati sta govori i Sveto pismo i Kuran i koje vrijednosti promovise a ne da ih analizirate na osnovu zloupotrebe istih od strane fanatika ili nacina zivota onih koje smatrate Hriscanima jer eto oni su iz tzv zapadne Evrope.
    Vukasin je sve rekao, podrzavam.

  7. У принципу, нема то везе са вјером, побјеђује млађи, луђи, онај који нема шта да изгуби а може да добије. Као ’45 код нас.

    Друго, треба размислити о тим побједама, колико је то трајно. У средњем вијеку турци су надирали, европа је била скуп дивљих племена, потом је дошао период кад је османско царство доживјело декаденцију, земља се рушила, падао је наталитет, европљани су говорили о колонизацији сјеверне африке (код њих се рађала дјеца). Све је то циклично, ако не пукне атомска бомба

  8. Je li to biger sad na strani siptara? Mamica mu je sada stara, ne bi je htjeli, ali neka im povede dEte.I u crvenu, i u zutu kucu. Crveni ferali bigeru plivaju u genima, a pohlepan je, za lizalo je davao mutter, sada neka daje siptarima sve sa kucne liste. Faljen isus, bigerU,limenifratrU, gangsterU.

  9. Велики дио исламских земаља је вјештачки радикализован и то је дјело америчких руку, највише!
    Када би ислам представљали само шеици из Емирата или богати педофили из саудијске арабије, и он би брзо доживио климакс апсурдности, јер богаћење и еснафски начин живота не иду заједно ни логички ни практично.
    Међутим, америчке војне акције, стално изазивају додатну радикализацију ислама, који мијења и облик и намјену постојања.
    Није више ствар ислама, да ли ће живјети економски боље, напредније, удобније, већ једноставном логиком само да им “невјерника” буде што мање на свијету.

  10. ШикуљакM, 01.12.2012. 23:05:16
    Sve je receno,bravo.
    Kao sto je cinjenica da istoriju pisu pobjednici,tako je cinjenica da onaj ko je ludji,bezobrazniji i na kraju ko nema sta da izgubi ima dobre predispozicije za uspjeh na ovoj planeti na kojoj vlada zakon prirodne selekcije.
    A dekadencija je svakako pojava koja prati drustva koja dosegnu svoj vrhunac.
    Obicno se ispoljava kroz ogromnu dozu omraze,zavisti,sebicnosti i kukavicluka.

  11. Вукашин, 01.12.2012. 11:24:45 [59053]

    Свака част Вукашине!

    Само да додам. Аутор има перцепцију неке имагинарне стварности, тотално је изван времена и простора. Запад слаби? Исламске земље јачају? Па муслимани се убијају кад и гдје то запад пожели и закаже.

    Пушке се лаћају и немуслимани па чак и они који припадају Европи. Не треба гледати у народе Египта, Пакистана, Туниса или Либије, овдје на нашим просторима народ свакако не ужива у комфору и хедонизму модерне Европе.

    Па ваљда је цивилизацијски искорак оставити ратове и страдања иза себе и окренути се прогресу. Камо среће да је модерна Европа направила такав искорак. Умјесто тога имамо најопремљеније и најјаче армије свијета у западној хемисфери и њихову кровну организацију која се зове НАТО. Дакле, веће глупости не прочитах да ислам јача а хришћанстов слаби. Па коме служи краљевска породица Саудијске Арабије (једне од најбогатијих исламских земаља), чијим интересима? Које су то организације у исламском свијету које могу парирати моћним организацијама као што је Ватикан и НАТО? А да не помињем “300 милиона” Руса (Хришћана).

    Једина грешка у хедонизму просјечног западно-европљанина је у томе што у својој себичности не жели да се одрекне свог комфора у корист подизања бројнијег потомства. Али и таква култура и свијест су плански узгајани, са неким другим циљем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *