Заштитимо дивље животиње: У Крајини убијамо медвједе, у Боки тамане морске корњаче

Од три морске корњаче које су ових дана допливале до црногорске обале, двије су страдале у Столиву и Буљарици, а једна, коју је јуче повриједио возач скутера у херцегновском заливу, је преживјела.

среда, август 9, 2017 / 11:37

Бања Лука, умјесто да се поноси што готово у самом граду може доћи до сусрета са медвједом, што указује на очуваност природе, најновије убиство заштићене врсте није подигло прашину већу од неког љетног политичког скандалчића. Срећом, у Црној Гори су надлежне институције реаговале адекватније.

Не дирати корњаче, неће ни оне вас

Велики број пловила, крузери и купачи узнемиравајуће дјелује на морске корњаче, казала је др Весна Мачић из Института за биологију мора у Котору.

Она појашњава да је ријеч о дивљој животињи, којој се не би требало приближавати, а камо ли додиривати је.

“Треба да будемо свјесни да је за њу узнемиравајући велики број малих пловила на мору, крузери, купачи… То је за њу огромна бука под морем. Неки људи су хтјели да се играју са њом, а то код ње изазива додатни стрес. Жао ми је што се више нијесмо трудили да је ухватимо и одведемо на отворено море. Ипак, нијесам могла да очекујем да ће неко тако брутално да се понаша према заштићеној животињи. Јер, и онда када су је ухватили, могли су да нас позову и могли смо је однијети на отворено море”, казала је Мачић за Радио Јадран.

MORSKA KORNJAČA U HERCEGNOVSKOM ZALIVU Na snimku se može vidjeti morska kornjača koja je danas nepažnjom vozača nekog bržeg plovila bila povrijeđena u hercegnovskom zalivu. Ipak, ova je imala više sreće od prethodne dvije koje nisu preživjele ovih dana (Stoliv i Buljarica) i nadajmo se da je ova treća i veće sreće, te da će se oporaviti i otplivati daleko.Želimo da pohvalimo brigu i snalažljivost mještana Tople i ljudi koji su se našli u tom trenutku na plaži i koji su pozvali veterinarsku službu te je na obali ukazana adekvatna medicinska pomoć. Nakon toga kornjača je puštena u more i iako povrijeđena, sigurno uznemirena i pod stresom, između grupe kupača nije bila agresivna već je otplivala svojim putem. Želimo da se zahvalimo i Snežani Kusalo Radulović na ustupljenom snimku.Ovom prilikom bismo da istaknemo nekoliko činjenica: -kornjača se drži bočno za oklop, jer je tako najbezbjednije za čovjeka i najpogodnije za životinju. -povrijeđenu životinju bi možda bilo bolje nekoliko dana držati na liječenju ili je pustiti na otvoreno more nego je pustiti u stresnu situaciju među kupače i plovila u zalivu.-dok je Institut bio obaviješten o ovom dešavanju i naša koleginica koja se našla u tom gradu došla do Tople, ova morska kornjača je već bila puštena u more-ovo je još jedan slučaj koji pokazuje da široj javnosti, iako uz njihove najbolje namjere, ipak nije u najboljoj mjeri poznato što treba da rade i koga treba da informišu u ovakvim situacijama, pa se nadamo da će Agencija za zaštitu životne sredine (uz sve ostale nadležne državne institucije, NVO sektor i pojedince), naći načina da bolje zaštiti ove i sve ostale ugrožene životinje.Institut za biologiju mora će i dalje raditi na izučavanju i zaštiti mora i morskih organizama, kao i na edukaciji šire javnosti, a ponovo molimo kupače i nautičare da smanje brzinu (u zalivu je maksimum 10 čvorova, u tjesnacima 6), i obrate pažnju na površinu mora, te da imaju na umu da morske kornjače nisu kućni ljubimci nego divlje životinje i zato se uvijek savjetuje da se divljim životinjama, tj. morskim kornjačama, delfinima… ne približavamo, da ih ne dodirujemo, da ih ne hranimo ili uznemiravamo na bilo koji način.

Publié par Institut za biologiju mora / Institute of Marine Biology sur mardi 8 août 2017

Из Института за биологију мора похваљују бригу и сналажљивост мјештана Топле и људи који су се нашли у том тренутку на плажи. Они су позвали ветеринарску службу и на обали је корњачи указана адекватна медицинска помоћ.

Након тога корњача је пуштена у море и иако повријеђена, сигурно узнемирена и под стресом, између групе купача није била агресивна, већ је отпливала својим путем.

Мачић, као и све њене колеге, жгрожене чином убијања корњачје у Столиву и жали што нијесу прије тога успјели да ухвате корњачу и одвуку је на отворено море из бучног и за њу непријатељског залива, гдје је дошла у потрази за храном.

Она потврђује да су овог љета имали неколико дојава да се појавила најмање једна корњача, а то је заштићена врста која не напада људе, уколико није веома узнемирена.

Морска корњача није тако мирољубива, тврде купачи, које је ујела и уплашила, па др Мачић признаје да ни њој, која је врсни ронилац, не би било пријатно да се морска корњача одједном појави и да је угризе.

Кривична пријава за убицу корњаче

Еколошки инспектор је поднио кривичну пријаву, Основном државном тужилаштву, против Марка Марковића из Котора, због основане сумње да је усмртио заштићену животињску врсту, морску корњачу.

Инспекција јуче у сарадњи са Управом полиције из Котора извршила надзор на наведеној локацији и узела изјаву од Марка Марковића, који се сумњичи да је усмртио морску корњачу.

“На основу наведеног, еколошки инспектор је поднио Кривичну пријаву, Основном Државном Тужилаштву, против Марка Марковића, због основане сумње да је усмртио заштићену животињску врсту, чиме је извршио кривично дјело из члана 309 став 2 Кривичног законика (“Сл.лист ЦГ”, бр.44/17)”, закључује се у саопштењу.

Њему се на терет ставља кривично дјело убијање и мучење животиња, за које је предвиђена казна затвора од шест мјесеци до пет година.

“Марко Марковић је на записник дао изјаву да је у самоодбрани усмртио морску корњачу, да није упознат да је морска корњача заштићена врста и да је није усмртио из економских разлога и стицања добити”, казали су из Управе.

Они подсјећају да су Рјешењем о стављању под заштиту појединих биљних и животињских врста (“Сл. лист РЦГ”, бр. 76/06) Републичког завода за заштиту природе, морске корњаче стављене под заштиту због своје ријеткости и угрожености.

“Истим Рјешењем забрањено је њихово хватање и убијање, као и уништавање њихових развојних облика, осим када се то ради у научно истраживачке сврхе и уз прибављену дозволу надлежног органа”, наводи се у саопштењу.

Они додају да је и Одредбама члана 91 став 4 Закона о заштити природе (“Сл.лист ЦГ”, бр. 54/16), забрањено заштићене дивље врсте животиња хватати, држати, посједовати, односно убијати, узнемиравати, нарочито у вријеме размножавања, подизања младих, миграције и хибернације.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *