Замјена за БРИКС се зове ТИМБИ

Десет година након што је Џим О’Нил, економиста Голдман Сакса, идентификовао Бразил, Русију, Индију и Кину као будуће предводнике глобалне економије, савез наведених земаља под називом БРИКС (групи се 2010. придружила и Јужна Африка) већ губи на важности. Због бројних препрека развоју, оцјењује магазин Форејн Полиси, Русија и Кина требају напустити скуп, а уз бок […]

уторак, август 14, 2012 / 22:52

Десет година након што је Џим О’Нил, економиста Голдман Сакса, идентификовао Бразил, Русију, Индију и Кину као будуће предводнике глобалне економије, савез наведених земаља под називом БРИКС (групи се 2010. придружила и Јужна Африка) већ губи на важности.

Због бројних препрека развоју, оцјењује магазин Форејн Полиси, Русија и Кина требају напустити скуп, а уз бок Индији и Бразилу, у новом савезу под именом ТИМБИ, требају стати Турска, Мексико и Индонезија.

Наведеним земљама заједнички су позитивни демографски подаци, степен демократизације и чињеница да је њихов заједнички БДП већ сада већи од кинеског, а притом и убрзано расте. Њихова комбинација пропулзивне радне снаге и политичке отворености сигнализира убрзани раст људског капитала и иновација које ће ове регионалне силе у блиској будућности катапултирати у свјетске силе.

Успоравање кинеског мотора раста

Кинески мотор раста успориће се, колико год невјеројатно то звучало у садашњем тренутку. Од 1980. до 2010., кинеска радна снага расла је просјечно за 1,7 посто годишње, чему се приписивала око петина годишњег економског раста Кине. Истовремено, урбанизација – кључни извор раста продуктивности кинеске радне снаге – расла је по стопи од 4,3 посто годишње, док је образовање доживјело прави бум: од 1998. до 2004. раст уписа на факултете скочио је с 3,4 милијуна на 13,3 милијуна, што је годишњи раст од 25 посто.

Управо наведени трендови, који стоје иза кинеске стопе раста од 10 посто, почели су се окретати. Као резултат политике ‘једног дјетета’, број радне снаге престао је расти 2010., а радно становништво смањит ће се до 2040. за 15 посто. Што се образовања тиче, Кина је ове године најавила да ће ограничити раст докторских програма, а кинески студенти страхују да се неће имати гдје запослити.

Кина, осим тога, није најбоља средина за иноваторе: недавни извјештај ИБМ-а показао је да је Кина 83. на љествици од 134 земље по међународном кориштењу иновација у пословним технологијама – Русија је на 98, Индија на 43, а Бразил на 58. мјесту.

‘Ауторитарне државе никада нису погодовале иновацијама; нове идеје долазе од слободномислећих људи који преиспитују државне власти и постојеће стање ствари, што тешко да је добродошло у Кини’, пише Форејн Полиси.

Кина се суочава и другим препрекама: ослањање на извоз у богатије земље не може се одржати због успоравања раста у САД, Европи и Јапану; покушаји потицања потрошње унутар Кине не цвјетају због штедних навика становништва; сировине постају све скупље, док се истовремено морају све више увозити.

Неконкурентна Русија

Русију, истовремено, обиљежава смањење броја становника, катастрофални здравствени систем те распрострањена корупција. УН прогнозира да ће се руска популација у доби од 15 до 59 година смањити за петину у идућа три деценије. Уз такве прогнозе, Русији би за одржавање садашњег економског раста од пет посто требало повећање продуктивности по раднику за готово шест посто годишње – подаци из 2007. свједоче о порасту продуктивности од један посто.

Надаље, руски производи – уз изузетак оружја и програмских рјешења – нису конкурентни на међународном тржишту. Чак 25 посто прихода руског БДП стиже од продаје нафте и плина, а пад потрошње тих енергената у 2008. и 2009. имао је катастрофалан учинак на руску економију.

Изостанак законских одредница и нетранспарентно правосуђе препреке су развоју продуктивности, а привлачење страног капитала није изгледно у условима високе корумпираности и сумњи у снагу правне државе. С обзиром да све, ФП избацује Русију из клуба најперспективнијих земаља.

Потенцијал већи од изазова

Потенцијал раста далеко је већи у Турској, Индији, Бразилу, Индонезији и Мексику – све их одликује демократска власт, подузетничка култура, пораст радне снаге и завидан ниво образовања, наводи ФП.

Унаточ свим проблемима, наведене државе у посљедњој деценији остварују снажни раст, а за разлику од Кине и Русије, на својој страни имају и пријеко потребне слободе и демографски развој, закључује Форејн Полиси.
 



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *