Залуд музика и рука помирења

Уз такт баладе „Сарајево, љубави моја“ могло се примијетити ликовање Александра Вучића над расплињеним Бакиром Изетбеговићем, но, рука помирења је залуд испружена јер… Пише Борислав Радовановић Свједочили смо посјети трочланог Предсједништва Босне и Херцеговине српској престоници, какву је Бакир Изетбеговић оцијенио „историјском“. Тако ће наредних дана недвосмислено бити оцјењена од стране свјетских медија и политичке […]

субота, јул 25, 2015 / 11:12

Уз такт баладе „Сарајево, љубави моја“ могло се примијетити ликовање Александра Вучића над расплињеним Бакиром Изетбеговићем, но, рука помирења је залуд испружена јер…

Пише Борислав Радовановић

Свједочили смо посјети трочланог Предсједништва Босне и Херцеговине српској престоници, какву је Бакир Изетбеговић оцијенио „историјском“. Тако ће наредних дана недвосмислено бити оцјењена од стране свјетских медија и политичке јавности. Огромна већина политичких и медијских субјеката „пашће“ на помно осмишљену Вучићеву замисао пријатељске шетње Кнеаз Михајловом, уличне музике и дружења са грађанима. У контексту недавног сребреничког скандала премијер Вучић ће поентирати представљењем Срба као „цивилизацијске вертикале“. Ипак, све је то кратког даха и будући догађаји јасно ће показати трусност јужнославенских односа.

Прије него разјасним на чему базирам претпоставку да ће убрзо услиједити озбиљна дестабилизација БиХ и ширег окружења, дакле нешто дијаметрално супротно од данашњих београдских порука мира, морам се дотаћи опште контекстуализације. И ту ћу вјеројатно многе изненадити: Трећи свјетски рат траје пуних 25 година и убрзо слиједи његаова ескалација, чак у крајње неочекиваном обличју. За оне неупућене Трећи свјетски рат започела је – једна жена! У питању је америчка амбасадорка у Ираку, госпођа Ејприл Глеспи. Јула 1990. године амбасадорка Глеспи перфидно је слагала Садама Хусеина да се САД и В. Британија неће мијешати у ирачко-кувајтски сукоб око цијена нафте. Ни седам дана од тог „дипломатског мига“ није прошло, а Садам је окупирао Кувајт и суочио се са „Пустињском олујом“ (1). Потоњи вртоглави скок цијена нафте циљно је произвео слом привреда држава Источног блока и комунистичке идеологије.

Године сам посветио истраживањима у области безбједности и потпуно сам убијеђен да је предметним догађајима започет Трећи свјетски рат. Погрешно је овај рат посматрати кроз призму претходних, а да би квалитетно спознали догађања у нашем окружењу довољно је знати правила Пентагона ФМ 100-20, ФМ 100-10 и ФМ 100-5 („сукоби ниског интензитета“, „унутрашња одбрана пријетаљске земље“ и ино). Почетком прошле године и приликом самих зачетака украјинске кризе указао сам на предстојећи рат. При том сам истакао како је украјинска криза у функцији руског „избацивања из игре“ у односу на предстојеће блискоисточне сукобе, те да ће се будуће кризе прелити на Балкан (2). Колико сам био у праву можемо видјети и једноставним погледом кроз прозор.

ЦИЉ ТРЕЋЕГ СВЈЕТСКОГ РАТА УНИШТАВАЊЕ МУСЛИМАНА

Након 25 година трајања Трећи свјетски рат попримиће битно другачије димензије од основне пројекције. У почетку је овај рат био усмјерен на славенску популацију и пљачку добара каква Славени посједују. У том контексту овај рат је доживио свој врхунац из простог разлога што је већина славенских држава отријезнила се од опијености „демократијом“ и почела штитити своје интересе, чиме је објекат пљачке значајно умањен. У ствари показало се да је коначни циљ Запада остао недостижан јер Русија је и даље војна супер сила какву је немогуће поразити.

Због тога се посљедњих година Сједињене Државе и европски „НАТО јастребови“ окрећу ка новом противнику и жртви. Већ је недвосмислено јасно да је изабран противник „по мјери“ (ког је могуће поразити), а то је муслимански живаљ Блиског Истока и Сјевера Африке. И овај нови противник изабран је по истим мотивима по каквима је био одабран претходни, славенски –зарад пљачке и хегемоније. Блискоисточне и сјеверноафричке земље пребогате су енергентом будућности – природним гасом! Но, не треба занемарити ни туристичке капацитете какве посједују нови противници Запада. Не заборавимо бројне атрактивне туристичке дестинације Медитерана, али и да је у питању простор изворишта људске цивилизације. Врло је упитно да ли су енергетски потенцијали ових држава већи од туристичких. Може се у недоглед анализирати какве све интересе Запад налази на Блиском Истоку и Сјеверу Африке, али поента је ваљда јасна – све се своди на пљачку невиђених размјера.

У даљем треба истаћи како и ова нова димензија рата прати ранију основну стратегију „divide et impera“, те да је међумуслиманско сукобљавање доживјело своју озбиљну материјализацију. Но, све то је недовољно да би се циљеви „НАТО јастребова“ реализовали жељеним/потребним темпом. Ту долазимо до нужности инструментализовања дестабилности Балкана. Врло једноставно можемо образложити због чега је дестабилизација Балкана тако нужна интересима Сједињених Држава. Напросто, Сједињене Држава нису способне саме поразити огромни појас од Туниса до Ирана (и даље). За такав циљ нужна им је помоћ европских „савезника“, но, питање је како анимирати Европску Унију (или поједине војно моћне чланице) за овај паклени план? Просто, дестабилизација Балкана од стране радикалних исламиста у Европи може произвести реалан (или манипулативни) страх довољан за ангажовање против те нове „опасности“. Не треба посебно наглашавати како су „НАТО јастребови“ врло способни јавност усмјерити у жељеном правцу.

Углавном, краткорочна и контролисана дестабилизација Балкана, примарно Македоније и БиХ, од стране исламиста у функцији је препадања Европе до нивоа спремности на војно ангажовање на Блиском Истоку и Сјеверу Африке. Са становишта „Нато јастребова“ то истовремено прати матрицу европске назависности од руског гаса. У овом случају Европљани ће отети дио изворишта и сами себе снабдјевати у наредних неколико деценија. Свако кога запрепаштава оваква перцепција будућности треба да се подсјети основних тумачења појмова крсташки ратови, колонијализам, неоколонијализам и ино, какве је учио у основној школи, па да схвати како овдје нема ничега што Европљани нису чинили вијековима.

Раније сам писао о томе како Владимир Путин стратешким споразумима са Турском, Ираном и Египтом настоји избјећи описани развој ситуације (3). Путин је покушао из конфликта извући најважније субјекте међумуслиманског крвопролића и помоћи том простору да избјегне „судбину“ каква му је намијењена, но, данас је непобитно да ће и Русија морати битно мијењати своју позицију. Неће Запад дозволити Русији да у овом будућем оружаном сукобу игра важнију улогу, али ће свакако настојати и „руског медвједа“ придобити на своју страну. Обзиром да је Иран коначни циљ овог новог пројектованог сукоба, а то значи улажење у „меки трбух“ Русије и Кине, Владимир Путин покушаће да се бар као „савезник“ Запада позиционира на потезу својих геостратешких интереса. Иако геостратешки овакво исходиште тешко штети Русији и Кини, ипак треба знати да другачије позиционирање (осим „савезничког“) неће моћи изборити. Недавни руско-амерички „договор“ око иранских нуклеарних потенцијала указује на овакво исходиште.

Нећу се понављати, али морам нагласити како годину и по континуирано указујем да „НАТО јастребови“ немају боље опције заустављања руско-кинеских енергетско-инфраструктурних пројеката до једноставне дестабилизације Балкана. Овдје желим истаћи како ће Балкан и у овој новој „визији“ човјечанства имати једнако важну улогу, само што то нећемо материјализовати у колико-толико слободним суловима, него просто као колонија!

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ ИДЕ СТОПАМА БАБЕ АЛИЈЕ

Покако долазимо до питања због чега је Бакир Изетбеговић тако важан у будућим геополитичким промјенама. Просто „НАТО јастребовима“ је за реализацију пројектованих хегемонистичких циљева неопходна јака политичка фигура међу бошњачком популацијом. Сљедбеници вехабизма и Исламске државе у БиХ представљају врло снажног актера сукоба, довољно јаког да дестабилизују комплетну земљу. Међутим, подсјетићу да овдје говоримо о уништавању мухамеданства, буквално о геноциду над муслиманима. Значи, потребан је „жртвени јарац“ довољно моћан да покрене цио бошњачки народ у правцу властитог самоуништења.

Нормално, нико неће Бакиру Изетбеговићу казати да је он пројектована жртва, него ће га убјеђивати да је савезник, пријатељ и велики заштитник мухамеданства. Његова свијест биће пројектована у том правцу, а кад схвати да су и он лично и његов народ жртвовани – биће му касно! Бакир Изетбеговић у овом тренутку ликује обзиром да га многи тапшу по рамену и представљају га као фактора стабилности, међутим, не примјећује да истовремено дјелује снажна кампања његове сатанизације. Свакодневно се пише и говори о његовим везама са Муслиманском браћом, са Ал Каидом, са организованим криминалом и ино. У потпуном одсуству критике јавно је окарактерисан као организатор сребреничког напада на Александра Вучића, а сам се побринуо да се представи као заштитник злочинца и криминалца Насера Орића. У ствари презентовао је како је Насер Орић изнад интереса два народа!

Сад, долазимо до питања: због чега Александар Вучић и поред свега настоји придобити Бакира Изетбеговића? Једноставно, Вучић сасвим извјесно очекује дестабилизацију и озбиљне проблеме на југу Србије. Албански фактор је још једна компонента какву ће Запад искористити за дестабилизацију Балкана, а потом безобзирно жртвовати. Можда гријешим, али сам убијеђен да ће будући „крсташки рат“ резултирати потпуним прогоном албанског живља са европског тла. Значи, због очекиваних проблема из правца југа Вучић сасвим разумљиво настоји избјећи проблеме из правца запада, односно са Б-Х стране, а какви ће се недвосмислено прелити на простор Санџака. Ту можемо, дакле, говорити о чистом прагматизму.

Но, запитајмо се да ли су кисела вода и улична музика довољан мотиватор за Бакира Изетбеговића? Слободан Милошевић је његовом баби Алији понудио много више – мјесто првог предсједника „крње Југославије“. Ипак, Алија је одлучио свој народ увести у авантуру, у страдање. Одлично је Изетбеговић сениор знао да народ уводи у унапријед изгубљен рат, али лажна америчка обећања била су му препривлачна. Потпуно сам убијеђен да ће и Изетбеговић јуниор начинити идентичну грешку и то из простог разлога што ће Американци поново одиграти идентичну игру. Једноставо, Бакиру ће бити понуђено да реализује оно шта његовом оцу није успјело, а у питању је уништавање Републике Српске, и он ће тај мамац загристи. Шта ће услиједити и како ће се све то окончати видјећемо, али искуство нас упућује на овакве претпоставке.

При том не смијемо пренебрегнути чињеницу да на одлуке Бакира Изетбеговића увелико утичу потези „трилатералца и покушају“ Милорада Додика. Чак и у ситуацији да Бакир Изетбеговић схвати у каве замке га увлаче „западни пријатељи“, ту је Милорад Додик који континуирано „пумпа“ ситуацију у БиХ-и у правцу озбиљне дестабилизације. Додик напросто реализује задатак добијен од Трилатералне комисије и нада се остварењу циља какав нису постигли ни Милошевић, ни Караџић, а у питању је подјела БиХ-е између Србије и Хрватске. Многи гријеше у промишљањима како је БиХ „трајна категорија“ и недјељива, но тако су велике силе размишљале прије 20 година. Због чега на бази досадашњег искуства данас не би размишљале другачије?

На крају, рецимо нешто и о позицији Србије као најважнијег фактора свих будућих геополитичких пројекција. Србија ће у будућој „стани-па’ни“ консталацији односа и промјена бити принуђена ући у ту „западну алијансу“, како политички тако и војно. Наша матица биће дестабилизована само до мјере у каквој ће се опредијелити по питању будућег савезника – Запада! Наши нови савезници чак неће инсистирати на потпуном отклону према Русији из простог разлога (како рекох!) што ће „НАТО јастребови“ у ову нову алијансу против Ислама настојати увући и Русију. У случају окончања будућег пројектованог сукоба са побједом Запада (а како другачије да се оконча?) Србију очекује реализација свих оних инфраструктурних, енергетских и интегративних пројеката (пријем у ЕУ) каквима сада тежи. Само ће се промијенити „савезници“ и власници капитала (природних ресурса) од каквог ови пројекти овисе. Наши нови „западни пријетељи“ ослободиће Србе од вишедеценијског муслиманског непријатеља, а то што ћемо бити колонија – то је напросто стварност на какву смо вијековима навикавани.

 

Стољеће рата (Ф.W. Енгдал) на: http://dragotadic.net/dodaci/knjige/stoljece_rata.pdf
„Украјинска замка за Путина“ (аутор) на: http://borislavradovanovic.blogspot.com/2014/03/blog-post.html
„Путин долази Јужним-Набуко током“ (аутор) на: http://borislavradovanovic.blogspot.com/2014/12/blog-post_10.html



0 КОМЕНТАРА

  1. partizan, 28.07.2015. 12:02:23
    Dublja analiza cele pozadine geopolitičih sučeljavanja u svetu bi podrazumevala razotkrivanja finansijske pozadine svih geopolitičkih interesa su sukobu civilizacija na velikoj šahovskoh tabli.
    Tu bu pored Rotšilda, Rokfelera, Morgana, HARPA, masona došla i Trilateralna komisija, Grupa Bilderberg, iluminati, Federalne rezerve, Vol Strit, Bžežinski…

    Setimo se Minhenskog sporazuma uoči Drugog svetskgo rata između Hitlera, Staljina, Čerčila, Daladjea!
    Ovakav jedan sastanak uz muziku me podseća na Minhenski sporazum!

  2. Ovaj tekst objavljen je na prestižnim srpskim portalima Novi Standard, Ceopom Istina, SrbijaDanas…

    Za isti sam dobio poprilično komplimenata od strane prestižnih političkih analitičara…

    Ovo ne ukazujem zbog sujete, no čisto radi kompariranja pohvala i pokuda…

    Ipak, suština je u tome da svaku konstruktivnu i utemeljenu kritiku rado primam kao način obogaćivanja vlastitog snanja. Sa druge strane, ako nisam simpatizer “trilateralca u pokušaju”, a zar me to čini lošim analitičarom?

  3. Кад теалук и балилук прочита ово, сви ће рећи:”Па зато Симо хвали Америку и Додика, а не напада Путина! Стари је то четник”

    – Америка и Русија у савезу за рат против муслимана, што ће за резултат имати прогон Шиптара и Муслимана са Балкана.

    – Додик успјешно проводи задатак добијен од Трилатералне комисије о подјели БИх на српски и хрватски дио.

    Већ видим српске русофиле, албанофобе, туркофобе и остале како носе транспаренте: ”Живела Америка!”

  4. Бориславе,

    слажем се са вашом констатацијом да нашим Бошњацимаа нема боље опције од савезништва са Србима.

    Бошњаци морају са схвате да једина брана отцјепљењу РС није западна брига за цјеловитост БиХ, него њихов исправан поглед да само останком РС у саставу БиХ та држава има већински хришћански карактер и да је у западном интересу да хришћанска већина у БиХ контролише муслиманску мањину о свом трошку. У супротном, Запад би морао одришети кесу и бити спреман на жртву.

  5. Надам се да ће се ова дискусија о овом интересантном чланку наставити, само да она будала не улети са великим словима и бригом о Пицином парку.

    А то је већ ствар редакције која неће да схвати да ће им такви уништити портал.

  6. Симо П. Ороз, 29.07.2015. 13:29:34 [15

    U ovom trenutku “Velika igra” ide u ovom pravcu, a kako će se rasplesti aktuelna geopolitička situacija – e to ni bog nema predstavu.

    Primjećujem i na srbijanskim portalima kako mnogi ne vjeruju u “savez” Rusije i NATO, međutim, moj utisak je da Putin neće rizikovati poziciju novog Hitlera ili Sadama u slučaju pružanja zaštite muslimanima. Mnogo jednostavnije mu je pridružiti se novoj alijansi i kasnije sa njima dijeliti “tal”. To posebno jer takav rat od Rusije neće tražiti velike žrtve (mnogo više će se istrošiti SAD i EU).

    Kad malo bolje razmislim Putinu čak ide na ruku veliki sukob vjera u kom će se Ameri i Evropa iscrpljivati protiv muslimana. No, jedno je nesporno, Zapad je shvatio da dugoročno ne može pobijediti Rusiju, te se okrenuo novom neprijatelju. Istovremeno, čini se da je Zapad (napokon!) shvatio kako je Srbija najvažniji strateški partner na Balkanu, sa kojim se pregovara i dogovara (umjesto kao ranije).

    Na kraju, moram dodati da sam danas djelimično pratio konferenciju za štampu Ace Vučića. Ukoliko je pola podataka koje je iznio tačno (a zašto bi sumnjali), onda se Srbija ima čemu nadati u budućnosti. Po svemu sudeći Vučić ima jasan plan kako Srbiju dići na nivo srednjerazvijenih zemalja i regionalnog lidera. Uz to sam poprilično ubijeđen da će ozbiljnija destabilizacija Balkana nekako “zaobići” Srbiju (bar u nekakvoj ozbiljnijoj dimenziji), čime neće usporiti razvojne projekte.

    Kako će biti vidjećemo, a do tada prijatno!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *