Закон о шумама ноћна мора општина у Српској
Већина општина биће доведена на руб егзистенције, уколико на скупштинском засједању у уторак прође приједлог измјена Закона о Шумама. У том случају, локалне заједнице умјесто 10 одсто колико су до сада добијале од ’’Шума Српске’’, добиће дупло мање новца. Свега 5 одсто. У опозицији су се већ наоштрили за наредну расправу. ’’То је покушај да […]
Већина општина биће доведена на руб егзистенције, уколико на скупштинском засједању у уторак прође приједлог измјена Закона о Шумама.
У том случају, локалне заједнице умјесто 10 одсто колико су до сада добијале од ’’Шума Српске’’, добиће дупло мање новца. Свега 5 одсто. У опозицији су се већ наоштрили за наредну расправу.
’’То је покушај да криминал који су годинама учинили властодржци у Шумама Српске пренесу на локалне заједнице’’ – тврди посланик СДС-а у НСРС, Миладин Станић.
Премијер Српске још се не изјашњава. Бар конкретно. Жељка Цвијановић тврди да ништа није готово и да ће се водити рачуна о свим детаљима, који засигурно значе и опстанак локалних заједница. Чини се да ће кабинет Жељке Цвијановић јос једном проћи комплетно градиво, прије него што се приједлози измјена Закона о Шумама нађу у уторак пред посланицима.
’’Постоји могућност да се даље разговара, да видимо како ће то изгледати. Постоје одређене иницијативе које долазе да се редефинише тај проценат и видјећемо до скупштине.’’ – каже предсједник Владе РС, Жељка Цвијановић.
Паника на истоку
Усвајањем измјена, најгоре ће проћи општине у Источном дијелу Српске. Начелници Вишеграда, Фоче, Пала и Власенице упутили су захтјев за обраћање НСРС. У Власеници су спремни за непријатно изненађење власти која ће, кажу, остварити свој план да с једне стране узима приходе, а с друге стране намеће обавезе. Доведени пред свршен чин, већ сада рачунају за колико ће буџетска каса бити тања.
’’Предвиђено је у нашем буџету око 217 хиљада КМ прихода од продаје шумских дрвних сортимената. То је накнада, односно износ за ренту. Смањењем са 10 на 5 одсто умањиће се прилив средстава и то значајно, па би тако имали стотињак хиљада марака.’’ – каже начелник општине Власеница, Драгослав Тодоровић.
Додатну компликацију за општине представља и чињеница да је већина њих усвојила буџет за 2013.годину надајући се да ће добити као и до сада 10 одсто. На основу накнаде за коришћење шумских ресурса, Шуме су у 2012. години издвојиле око 17 милиона мрака. Највише новца отишло је општинама Кнежево, Соколац, Теслић и Мркоњић Град.
Naslov bombastičan PANIKA NA ISTOKU.
Što istoku?
Zar ne postoje šume i na zapadu, i na jugu, i na sjeveru?
Zar mnoge opštine , koje na svojoj teritoriju, nisu u budžetima na strani prihoda ukalkulisale sredstva koja lokalnim zajednicama doznačuje JP Šume Srpske, po osnovu sječe drvnih sortimenata za dalju preradu u procentu od 10% od fakturne vrijednosti i ta sredstva se NAMJENSKI koriste. Piše u zakonu.
E sad, što se smanjuje davanje, nadoknada opštinama. Dvije stvari su u pitanju, jedna objektivna a to je u koje namjene su sredstva trošena( već sm napisao da su namjenska) što većina opština nije ispoštovala i to je bilo kršenje zakona os strane rukovodstva opštine, a druga je subjektivna zbog pobjede opozicije u opštinama koje gravitiraju blizu resursa, za koji objektivno opštine treba da imaju koristi. Faktički( počeh i ja ko plavuša koja rukovodi vladom) vlada želi da umanji sredstva ali nijkako da čujemo stvarni razlog osim da to opterećuje JP Šume. NETAČNO I LAŽNO. Ako šume posmatramo kao privredni subjekt, onda one moraju svoje rashode da usklade sa prihodima, znači da iznađu modus da se akumulirani gubitak u narednom višegodišnjem periodu smanjujwe i bilans uspjeha da pokazuje i izražava URAVNOTEŽENOST. Koliko para toliko muzike, a nikako za potrebe vlasti nagomilati , poštara, difovaca, ekonomista, muzičara, depilatora, bravara, gimnazijalaca, i naravno snsd-ovaca- i danas u preduzeću imate 4200 ljudi koji se vode da rade, a dal šta rade, to nije bitno. Pogleajte sistematizaciju, sve će biti jasno.
Šta je sledeće, tamo gde nema šumskog bogastva, a ima npr rijeka pa ima hidrocentrala opštine imaju prihode od potopljenog zemljišta. To znači da ako EP RS bude negativno poslovala vlas će da smanjuje priho opštinama od potopljenog zemljišta. NAKARADNO. Opština ima prava na resurs, bez obzira da li je subjekt koji s njim gazduje, upravlja ima teskoća u poslovanju. Sve je ovo posledica NEDOMAĆINSKOG i u konačnici lošeg ekonomskog poslovanja.
I, NAJAVLJUJEM, sledeći potez , iskreno vlasti koja nema resenje za probleme. Odnosi se na zdravstvo, i na udar na opštine u vezi poslovanja domova zdravlja i bolnica. Sredsrtva koja fond zdravstva doznačuje zdravstvenim ustanovama, biće doznačavana ubuduće opštinama a one kao osnivači imaju obavezu da iz budzeta intervenišu i usklade prihod sa rashodima. Tek slijedi udar.
Неправедан је овај закон, онај ко га је доносио требао је да предложи његову примјену од 2014. године.
Ово је да кажем онако како је право.
Пошто је право говорити,онда да кажем да су те све општине опљачкане од стране општинских и републичких власти кроз крађу шуме минимум за 2 милијарде марака задњих 20 година.
Погледајте господо како ће да све гори око пар стотина хиљада марака на годишњем нивоу, толико је сваке године сваки директор, министар и посланик из таквих општина имао на кафу док се имало шта арчити.