За повећање извоза рибе повећати бесцаринске квоте

За повећање извоза рибе произведене у Републици Српској неопходно је повећати бесцаринске квоте за извоз живе рибе из БиХ на тржиште земаља ЕУ, сматра секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије при Привредној комори Српске Славко Стевановић.

Он оцијенио да је неопходно отклонити и опасност потпуног укидања или смањења важећих царинских стопа у земљама ЕУ за извоз рибе у БиХ, јер већ дужи период постоји захтјев ЕУ да се ова царина укине, а што би довело у питање опстанак ове производње у Српској.

"У Републици Српској је изузетно развијена технологија узгоја и прераде рибе, чиме не заостаје за технолошким трендовима у ЕУ, те уз постојање традиције у производњи и природним ресурсима обезбјеђује висок квалитет рибе и рибљих производа", рекао је Стевановић Срни.

Осим тога, каже Стевановић, произвођачи увозе и троше храну која је најважнија компонента у процесу узгоја рибе, а која се производи у земљама ЕУ, чиме је створен додатни предуслов за висок квалитет производа.

Према његовим ријечима, рибље врсте које су највише заступљене у узгоју су калифорнијска пастрмка и шаран, при чему се готово цијела производња шарана у БиХ одвија у Републици Српској, док је производња пастрмке око 35 одсто производње у БиХ.

"Када је ријеч о структури производње, неопходно је повећати производњу рибљих прерађевина у постојећим капацитетима, а имајући у виду да је потрошња рибе и прерађевина два пута мања од минималних потреба, неопходно је повећати и промотивне активности у правцу указивања на потребу и значај повећања потрошње ових производа", истакао је Стевановић.

Он је додао да се производњом рибе у Републици Српској бави се 13 правних лица, од којих шест производњом шаранске рибе у језерима, а седам правних лица производњом пастрмске рибе у кавезима.

Најзначајнији произвођачи шаранске рибе су привредна друштва "Саничани" у Приједору и "Рибњак" у Прњавору, док су најзначајнији произвођачи пастрмске рибе привредна друштва "Рибњак Јањ" у Бањалуци и "Бутрекс рибарство" у Требињу.

Када је ријеч о агроклиматским условима, Стевановић каже да Српска има веома повољне географске, хидролошке, климатске и еколошке услове за производњу рибе, који се огледају у расположивости водних ресурса од око 14.500 КМ ријека и рјечица, брдско-планинском карактеру ријека, физичко-хемијским својствима воде и ниској загађености земљишта и воде.

Стевановић додаје да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске подстицајним мјера подржава производњу у овом сектору, али и да би било добро размотрити могућност повећања новчаних подстицаја по јединици произведене и продате рибе и приближити их износима у земљама у окружењу.