Вукановић: Одговор црвеном мундиру

Поштовани Секретару г-дине Васићу, Иако не траћим вријеме читајући глупости, на наговор пријатеља јуче сам невољно изгубио десетак минута на Вашем блогу читајући текст “Амамб има нови компас”. Од књижевника, новинара, секретара, фудбалера, графичара, дизајнера, жигола и бившег министра ништа ме не може изненадити. Није ме увриједило што ме раније назвасте "Лудим требињским новинарем" а […]

четвртак, децембар 13, 2012 / 00:22

Поштовани Секретару г-дине Васићу,

Иако не траћим вријеме читајући глупости, на наговор пријатеља јуче сам невољно изгубио десетак минута на Вашем блогу читајући текст “Амамб има нови компас”.

Од књижевника, новинара, секретара, фудбалера, графичара, дизајнера, жигола и бившег министра ништа ме не може изненадити. Није ме увриједило што ме раније назвасте "Лудим требињским новинарем" а сада "Кукановићем", али ако не због година, онда бар због високе функције Секретара владајуће Партије требали бисте показивати мало више пристојности и васпитања.

Знам да сте Ви, као и остали црвени мундири, манире лијепог понашања покупили од Оца нације чију слику на зиду умјесто иконе цјеливате сваке ноћи прије спавања, али са све већом нервозом Ваш примитивизам добија неслућене размјере. У страху су велике очи, па је видљиво да је и посјета једног дипломате некој телевизијској кући довољна да Ви упалите све аларме за узбуну и у својим болесним умовима склопите мозаик неке велике завјере у коју су уплетени сви медији и новинари, а која тобоже има за циљ да Вас свргне са власти. Нисте били тако забринути када сте не тако давно летјели амбасадоровим хеликоптерима и превозили посланике из мрске Федерације, блокирали предајнике и са Старом Мајком мирисали дашак свјежег вјетра на Балкану!

Неко би помислио да сте параноични али то је разумљиво, јер након Санадера, Мишковића, Дулића, многи би на Вашем мјесту били и забринутији.. Није лако гледати како се губи власт, али је још теже страховати шта ће бити са хацијендама на Кипру, Шпанији, Азурној обали, Менхетну, Фрушкој Гори, Београду… Можда на ред дође и дворска штампарија из које су излазиле тоне уништеног и укориченог папира.

Тачно је да ми новинари немамо виле и пентхаусе сличне Вашима, али ипак не живимо и не радимо у шталама, и немамо балегу по поду како написаште. Прије бих рекао да сте Ви у њима до гуше, и да сте полако почели да се давите у ђубрету који сте створили и нагомилали свих протеклих година.

Чудите се великом броју и увредљиво називате конвертитима грађане Требиња који су на протеклим изборима гласали за "луду" тражећи промјене и правду. Није лијепо што вријеђате грађане цијелог града који су напокон отријезнили и овај пут нису повјеровали у лажи и дали Вам повјерење. Понеки политичар јесте промијенио дрес и партију, неки су у духу помирења и толеранције клечали у католичком самостану, али колико знам нико у Требињу није промијенио вјеру и прешао на католичантво.

Брине Вас моја личност и резултат на изборима, али очито је да Вас још више брине дебакл који сте доживјели јер сте свјесни да нема те заптивке која може зачепити рупе на броду који тоне, и који ће за двије године потонути и на дно повући све Вас који сте се се обогатили пљачкајући, варајући и уништавајући своје наивне и преварене поданике.

Велика сте јуначина сте на Вашем блогу, то не треба спорити, али читајући Ваше шизогене текстове запитам се да ли је њихов аутор исти онај секретар, новинар и књижевник који је прошле године уплашено побјегао испред мог микрофона. Не знам како дођосте до мог броја телефона, али сте ми послали поруку и уљудно (како некада и Ви знате бити пристојни) замолили ме да медијски пропратим промоцију Вашег последњег бестселера.

Изашао сам Вам у сусрет, а Ви сте били пристали да будете гост у мојој ауторској емисији на Корона радију. Ипак, напрасно сте се предомислили и без ријечи утекли на државни радио не одговоривши ми што сте се уплашили и предомислили, и како ће се тек понашати други црвени мундири ако се Секретар и грлати гласноговорник стидљиво и тихо повлачи.

Не знам да ли ми се сада Секретару својим бесмисленим бљувотинама и увредама покушавате осветити за ово понижење, или Вас много боли истина којом свакодневно раскринкавам све Ваше преваре. Морам Вам признати да ми прија то што јавно показујете колико Вам сметам, а покушаји вријеђања и омаловажавања ме увесељавају. Пишите и даље, ја се на глупости више нећу обазирати, јер пси лају на караване, а каравани пролазе.



0 КОМЕНТАРА

  1. Dragi Vukanovicu ti si pokazao za razliku od onog vukodlaka da si pametniji,mudriji i obrazovaniji a na da sve fino i kucno vaspitan za razliku od njega koji je sav svoj ego usmjerio na bogacenje preko crvene bande kojoj se fala bogu nazire potpuni kolaps i raspad.Mnogima si ti trn u oku jer si pokazao kako se bez pare dinara postizu odlicni rezultati i ti si za njega opasan a za posteni narod istinski pobjednik i ja ti od srca cestitam na toj harizmi koju posjedujes.Dzaba im je bilo to sto ih je sef pred izbore natjerao sve rukovodioce iz Trebinja koji rade po privatno javnim institucijama da nedolaze na posao i da lobiraju jer moraju pobiediti i na kraju su opet porazeni.Da ce bog da takvi mladi, obrazovani i posteni ljudi dodju do izrazaja i za to nece dugo trebati cekati.Bio sam skoro u Trebinju i da znas da te narod postuje i cijeni za razliku od njega koji laje i obmanjuje narod RS da je ovdje sve med i mlijeko. I jeste ali samo za njih,njima bliske firme koje sisaju budzet RS i ovog napacenog naroda i nikoga vise.Doci ce vrijeme da poloze racune i ovo sto se desava u Srbiji je za njih alarm koji se nemoze ugasiti.Samo napred junacino i cim dodjem u Trebinje trazim te da kafu popijemo.Srecno i mnogo zdravlja.

  2. Kada te napadaju ovi koje nazivaš crveni mundiri,znači da si na pravom putu.Naš narod kaže da treba zasvirati, ali i za pojas zadenuti.Ovi su očigledno izgubili svaku mjeru.
    Svakim danom je sve manje onih koji slušaju njihovu muziku,a iz majčice Srbije stiže novi dah prave muzike,koji će im doći glave.Samo napred Vukane.

  3. Небојша, немој да жалиш за то мало протраћеног времена и наоштреног пера потрошеног за ту малу човјеколику гњиду. Боцнуо си га, али га је заблио губитак шефа кога си послао у друштво са Санадером, Дулићем и Мишковићем.

    Уз похвале за твој рад, честитост и патриотизам, желим ти даљи успјех и срећу.

  4. Dobro je znati da jos imamo mladih pametnih ljudi koji nece dozvoliti da nas ovi primitivci vrate u srednji vijek, tako da tekst ispod nije sasvim tacan:
    Autor Martina Mlinarevic
    A šta mi? Ova umorna većina. Potomci onih gordih i snažnih djedova. Pičke smo pognute glave i ramena. Zatvaramo vrata, spuštamo roletne. Nije naša stvar. Šuti, dobro je, samo nek ne puca…

    To što se svaki dan netko propuca je sitan dekor na našoj stvarnosti. Ništa strašno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *