Вук у јагњећој, Бајден у Обаминој кожи

Све и ако неког не интересује политика, и ако можда никада није чуо за Џозефа Бајдена, ових дана се од силног понављања овог имена није могло побјећи. Сви наши политичари су се раскокодакали у умиљавању, те љубоморној препирци у тумачењу његових ријечи. Нема политичке партије, па чак ни било кога ко држи до себе и […]

среда, мај 20, 2009 / 18:12

Све и ако неког не интересује политика, и ако можда никада није чуо за Џозефа Бајдена, ових дана се од силног понављања овог имена није могло побјећи. Сви наши политичари су се раскокодакали у умиљавању, те љубоморној препирци у тумачењу његових ријечи.

Нема политичке партије, па чак ни било кога ко држи до себе и умишља да посједује политичку партију, који није издао саопштење поводом посјете предметног господина.

Посјета овог политичара, потпредсједника савезне уније педесетак држава лоцираних у централном дијелу сјеверноамеричког континета, једном кризном жаришту које је управо његова земља произвела; биће узрок невиђених мјера обезбјеђења у РС, ФБиХ, на "Косову" и Србији.

Пише: Марко Шикуљак

Због њега се у Београду забрањују протести невољника, који заустављањем саобраћаја скрећу пажњу на њихов јад и муке, под првобитним изговором "да се не стварају гужве", које ће блокирати град. Оправдање тамошњих власти јесте: "да би се нове гужве створиле, баш зато што се из безбједносних разлога затварају неке друге улице"! Да је Слободан Милошевић овако спречавао протесте против себе, у осуду би се укључио и сам Бајден.

Његов авион ће зато од границе Србије пратити суперсонични авиони Војске Србије, да му се, не дај Боже, нешто не деси. Због њега ће дискретно бити удаљена и забашурена сва окупљања без прерогатива добродошлице. Чак се и у случају одређивања термина финала последње утакмице кошаркашког првенства Србије, морало мислити у свјетлу Бајденових планова боравка.

Балканска турнeја мистер Бајдена, од стране званичника доживљена је као велика част. Насупрот њима, онај дио српског друштва са обе стране Дрине, који је удаљен од власти и моћи, само ће јалово бјеснити при помисли на овог човјека.

Основни проблем са ставом домаће политичке елите, јесте да су САД сила у опадању. Посјета Бајдена (а не Обаме) говори да се они неће више активно бавити Босном и Косовом, изузев у покушају мирног очувања достигнутих позиција. Са разликом што на Косову имају стационирану значајнију војну силу.

Наравно, лако ћете идентификовати политичаре који имају обавјештајно-финансијски штекер на Западу, јер ће они изјавити да се овим најављује појачано интересовање САД за Босну и Србију (неки ће ту издвојити и Косово, али Фронтал.РС неће). И у том ангажовању, наћи ће веома позитивне стране.

Комплекс из дјетињства, који вуче данашња генерација српских политичара, јесте да немају оригиналности и самопоуздања да учине одсудне кораке на очувању перспективе свог народа. Тако ће они увијек играти на политику Јосипа Броза, покушавајући да балансирају између истока и запада.

То је све нереална политика. РС и Србија су највећа капитална, односно стратешка улагања, добили из Русије. Захваљујући овим улагањима, Влада РС може шминкати индексе о скоку производње, јер је коначно покренута Нафтна индустрија РС. Једину помоћ коју РС и Србија имају, у покушају да се очува формално-правни статус српских земаља, долази од стране Русије. Како у Савјету за провођење мира, тако и у Савјету безбједности. Стварно онда није јасно, зашто се српски политичари улизују САД?

Што се тиче Бајдена, и уопште америчке спољне политике, они би све проблеме ријешили силом. Ту нема енигме. Како су данас до лаката загњурени у крв ирачког и авганистанског народа, блокираних доставних путева из правца Пакистана и Киргистана (у којем кључну улогу игра опет Русија), те бачени на кољена у глобалнополитичкој арени сопственом економском кризом; тешко да са становишта чисте физичке силе, САД могу у скорије вријеме ишта да ураде. Економски нам свеједно ништа не помажу, а поготово им неће пасти на памет, да отварају ново кризно жариште сопственим средствима.

Једино што ће САД урадити у БиХ, јесте могућност да у тренутку када им то буде одговарало, искористе нестабилну ситуацију коју одржавају на "европском Блиском истоку", и отпочну нови грађански рат у којем би логистички помагали своје досадашње протежее. Исто као што раде и на "азијском Блиском истоку".

Умјесто да се власти у РС почну бавити очувањем институција РС, враћањем отетих надлежности, па и оних на које су под притиском (већ тада ослабљене моћи) САД и ЕУ "добровољно" пристали; оне се враћају на сценарио од прије 2005. године.

Данас више нема страних војних трупа које могу да упадну у Владу и Полицију РС (војске више ни немамо), ухапсе Додика и одведу га у Хаг. Под оптужбом да је "у току рата сједио у Народној скупштини РС и само понекад стављао главу у торбу, противећи се неким од одлука Радована Караџића".

Но, на прсте једне руке се може избројати колико наших елитних политичара у РС говори страни језик, и може без посредника погледати и разумјети прилог на ЦНН, ББЦ, а камоли Ал Џазиру и Русија данас на енглеском језику. О директним, па и тајним преговорима са званичницима ЕУ и САД (очи у очи), да и не причамо.
Готово је извјесна тужна истина, да Влади неће у скорије вријеме пасти на памет, да по узору на Црну Гору у склопу СР Југославије, именује тијело под неким сурогатним именом, које ће заправо бити Министарство иностраних послова РС.

Још од 2003. године, српска политика у РС је имала невиђено погодан маневарски простор, и готово све кључне политичке значајке на својој страни. Ако неки нису успјели да на валу глобалног потреса и силовања међународног права у Црној Гори, а поготово на Косову, изборе независност РС или барем враћање Брчког под суверенитет исте те РС, онда је јасно зашто могу слушати Бајденове глупости.

Бајден понавља бајку о томе да у ЕУ морамо ући као "јединствена држава", да ћемо бити просперитетни ако само будемо централизованији од његових педесетак држава у крајње конфедералном односу за наше услове, те као врхунац чита неку патетичну пјесмицу "дјечака избјеглог из Сарајева". Само је, у читавој тој срцепарајућој шмрцавој иконографији, коју јавни сервиси преносе уживо, фалила наша познаница из рата, Кристијан Аманпур.

Само је проблем што Бајдена нико није питао, зашто ту исту причу о суверености, јединству и неповредивости спољних граница држава чланица УН, неће причати за који дан на Косову. Објашњавајући Тачију, Харадинају и инима, да неће ући у ЕУ, док не постигну неки степен институционалног јединства са матичном Србијом?

Без разумног подсјећања и контролног фактора од стране јавности, тихи протести невладиног сектора у Српској и нешто гласније од стране опозиције у Србији, остаће нејасни; јер већина медија неће имати храбрости и политичке некоректности, да освијетли лик и недјело Џозефа Бајдена. Кад би то урадили, било би тек онда све нејасно. Али у дијелу који се пита: како је овај човјек уопште смогао храбрости да нам дође у посјету?

Бајден није нов лик у политици, мада га се мало слабије сјећамо из Клинтоновог кабинета, у којем су пажњу првлачили највише Олбрајтова, Кристофер, Холбрук и друга мила лица. Али није био ништа мање битан. За рјешење проблема на Балкану, Бајден је увијек имао једну те исту дијагннозу: бомбардовати Србе.

Небитно да ли су Срби у Српској или Србији. Он је био тај који је убиједио Била Клинтона, тадашњег предсједника САД, да нападне српске снаге у за вријеме рата у бившој СР БиХ, а касније и на бившем САП Косову.

Чим је почело бомбардовање Србије, Бајден је имао замјерку: када креће копнена инвазија? Не треба помињати да се горљиво залагао за "независност" јужне српске покрајине, и био дежурни подсјетник да је треба бранити свом америчком моћи. (У причи о Косову, Бајден тешко да икада одвојено изговара ријечи "Србија" и "Русија", што јасно указује шта је права бољка америчке администрације, а шта успутна штета) .

Други амерички представници су колико – толико, своју недвосмислену пристрасност у балканским сукобима умотавали у обланде дипломатских изјава, које значе и све и ништа. Бајден се није трудио.

За Србе је рекао да их треба потрпати у логоре, "сличним нацистичким"!!! Дакле, не у ове стандардне, демократске логоре, типа Гвантанамо. У којима се од "терориста" средњовијековним методима изнуђују признања. Не, већ у старе добре нацистичко-усташке логоре, са гасом, крематоријима, жицом и камама.

Вјероватно је због оваквог става, Хрватска радио-телевизија направила одушевљену репортажу у тренутку објаве Барака Обаме, да га је изабрао за своју десну руку. Сада на валу популарности Обаме, и Бајден покушава на домаћем терену да сакрије своју мрачну политичку прошлост, и још морбидније ставове. Они свакако нису на фону Обамине реформске струје у спољнополитикчом наступу САД, али очигледно је да популарни црнац у Бијелој кући, овај дио свијета препушта Бајдену на уредовање. У њега ће се Обама укључивати, искључиво ако потпредсједник буде тражио паре и бомбе, да их баци на тај дио свијета.

Иако је Бајденово размишљање, и без класификације логора, само по себи нацистичко, у његовим изјавама све врви од жеље да се Срби повежу са фашизмом. То што су Срби имали везе са Трећим рајхом, таман толико што су за разлику од свих у окружењу и остатку Европе, против њега отворено ратовали (изузимајући тадашњи СССР), очигледно за медијску камарилу на Западу нема никаквог утицаја.

У старом маниру "сто пута понови нешто док не постане истина" (мало ко зна да ово није измислио Гебелс, он је само констатовао да тако раде Британци!), он уз Србе лијепи најгоре епитете: фашисти, агресори, убице, варвари, разбојници, силоватељи, дегенерици…

Срби су имали прилику да се наслушају свега и свачега о себи, али оно што Бајден изговори, то одаје утисак да то не ради само зато што му је посао, већ и да има нешто лично што га мотивише. Типичан је наслиједник аустроугарске пропаганде да "Срби требају доживјети челично купање".

Било би гријех интерпретирати неке његове изјаве и појашњавати их, када у изворном облику више него довољно чувају сву мржњу, нацистичка размишљања и крајње кућно неваспитање, које је могло потаћи један мозак да смисли и изговори оно, што смо се наслушали од великог пријатеља "наших народа и народности".

Ево неких од његових бисера, на које вас ни један медиј у РС неће подсјетити:

"Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапини и агресори".
01.08. 1993. на ЦНН (CNN)

"Крајности српске бестијалности… силовање Босне и махнити српски фашизам иза њега… српски варваризми"
Дијелови говора у америчком Сенату, 03.08.1993.

"Ми се суочавамо не са варварским ратом, већ са простачким гласним чином српског експанзионизма и агресије… Ово је фашистичко разбојништво у маршу"
Национални јавни радио (National Public Radio) Вашингтон, 15.05.1993.

"САД морају да предводе Запад у одлучујућем одговору на српску агресију, почињући са ваздушним нападима по српској артиљерији"
За недељник Тајмс, 03.05.1993.

"Ја мислим да сте ви ратни злочинац и ја ћу учинити све што је у мојој моћи да вас видим да вам се као таквом суди"
Саопштење Слободану Милошевићу, које је цитирано много касније на ТВ мрежи НБЦ (NBC) у емисији "Сретните се са штампом"

"Када не бисте знали каква је била њена прошлост рекли бисте – каква дивна бакица са стилом"
Послије састанка са Биљаном Плавшић, крајем августа 1997.

 

Коментар, као што смо рекли, није потребан… Позивамо све политичке партије, које су протеклих дана тумачили Бајденове ријечи, да издају по једно саопштење и на ове, мало старије ставове.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *