Вријеме је за План Б

Јануарски број 9 на Британској топ листи синглова, пјесма ‘Стеј ту лонг’, отворила је други студијски албум Бена Друа (Benjamin Paul Ballance-Drew). Пише: Данијел Дакић Аутор се представља под својим умјетничким алијасом План Б (Plan B), а албум носи радни назив Дефамејшон оф Стрикленд Бенкс (The Defamation of Strickland Banks). Управо ових дана свјетлост дана […]

субота, октобар 23, 2010 / 18:00

Јануарски број 9 на Британској топ листи синглова, пјесма ‘Стеј ту лонг’, отворила је други студијски албум Бена Друа (Benjamin Paul Ballance-Drew).

Пише: Данијел Дакић

Аутор се представља под својим умјетничким алијасом План Б (Plan B), а албум носи радни назив Дефамејшон оф Стрикленд Бенкс (The Defamation of Strickland Banks). Управо ових дана свјетлост дана је угледао и пети, уједно и последњи сингл са овог албума (пјесма: Реклус, The Recluse), чиме се заокружила више него успјешна година за овог младог музичара који је својевремено важио за пандана нешто познатијем британском реперу Стритсу (The Streets).

Свјетлост дана је, чини се, угледала и тенденција да се хип хоп као музички жанр надогради на начин да задовољава и најзахтјевније, најкритичније и најизбирљивије музичке зналце.

Неки ће рећи да ово и није хип хоп, с обзиром да преовладавају соул и ритам и блуз (R&B) дионице, али је неминовно да се примјети нарочит утицај хип хоп филозофије која се огледа у секвенцама пјесама које наглашавају проблематику задате теме на предметном албуму. Чак је и хип хоп величина, каква је К.Р.С. Ван (K.R.S. One), приликом промоције свог последњег албума изјавио како хип хоп треба постати музика радо слушана и међу онима који газе у 3. или 4. деценију живота, можда управо овај албум даје ријешење овој проблематици…

Aлбум је креиран на начин да прича причу изсеквенцирану по пјесмама, које се, просто, саме лијепе једна за другу, а најзанимљивије је и што је свака нумера сама за себе цјелина… Дакле, добитна комбинација којој су кумовали чак три продуцента, четири аранжера и читаво брдо музичара, који су одсвирали праве оркестралне хармоније уткане у класичне ритам и блуз ритмове.

Сам пјевач је, па и по сопственом признању, надмашио сам себе у отпјевавању поприлично захтјевних терци и тоналитета, а не треба изоставити и специфичну вјештину причања прича у римама и такозвани флоу (flow), који заправо и чине суштину мајстора церемоније (М.C.).

Управо тај моменат је употпунио Бенове вокалне способности, које, треба признати, доминирају на овом издању (пјесме: Stay To Long, Darkest Place, What Yo Gonna Do). Много интересантних брејкова и квалитетних рјешења боду уши и дају нумерама јединственост и посебну специфичност, продукцијски гледано. Са малом примјесом тзв. прљавог звука и ”вјештачког” шума, ово остварење је добило душу и представило материјал који није једнократан или површан!

Свакако да је квалитет неупитан, то се чује на прво слушање и то посебно у нумерама: Велком то Хел, Хард Тајмс, Рајтинг Он Вол, Реклус, Прејин, Фрее (Welcome To Hell, Hard Times, Writing’s On The Wall, The Recluse, Prayin’, Free). Може се рећи да ове нумере и носе ово издање али је избор синглова био природно рјешење, с обзиром да презентује разноликост албума која се очитава и кроз лагане баладе као што су пјесме Трајдед Ин Мај Цигаретс, Ај Ноу а Сонг и Ши Сад (Traded In My Ciggaretes, I Know A Song, She Said).

Да закључим, са својих 13 пјесама ово изданје неодољиво исијава комбинацију стилова Ejми Вајнхоус, Дафи и Нарлс Барклија, иза којих, заправо, стоје хип хоп продуценти који су очито поменуте ријечи великог К.Р.С.-а схватили крајнје озбињно! Резултат је стварање новог тренда који обећава повратак исконске ‘црначке музике’ какву су својевремено радо користили Марвин Геј, Стиви Вондер и Реј Чарлс.

Сигуран сам да ће Бен Дру, као План Б, тек запосјести сами врх музичке индустрије данашњице јер је настојање за што квалитетнијом интерпретацијом и компоновањем итекако присутно.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *