Вријеме Бандића

С обзиром да изванредно познаје природу нашег чо’ека и гласача, данашњем Пепи је за истовјетне циљеве довољно само познавање правога друштва и гдје се исто окупља: да ли на великој или на малој станици, да ли у ‘отелу или каквом рибњаку. Пише: Синиша Давидовић На моје животно образовање и специјално васпитање, пресудно су утицала два […]

петак, децембар 28, 2012 / 09:03

С обзиром да изванредно познаје природу нашег чо’ека и гласача, данашњем Пепи је за истовјетне циљеве довољно само познавање правога друштва и гдје се исто окупља: да ли на великој или на малој станици, да ли у ‘отелу или каквом рибњаку.

Пише: Синиша Давидовић

На моје животно образовање и специјално васпитање, пресудно су утицала два Бранка.

Први је мој отац Бранко, који и дан – данас вјерује да је књига најбољи друг, а други је Бранко Ћопић, који је неке од тих књига и написао.

Мој Бранко је од мене стварао лик какав јесам, а Бранко Ћопић је створио Пепу Бандића, лика са којим ја живим сва ова времена од Броза до Бароза, и у којима су једина константа били и остали "бурази"- категорија која је вазда знање знала и свој пос’о радила.

Пепе Бандића се можда и сјећате са телевизије, јер такви ликови на истој редовно заврше и још уредније трају.

Оног Пепе који је у Београд и у неку институцију угаљвао у опанцима, са обавезом да у истој положи ботанику, тј.познавање природе и друштва, и који је одмах по приспјећу порадио и на збрињавању цијеле ‘фамелије`.

С обзиром да изванредно познаје природу нашег чо’ека и гласача, данашњем Пепи је за истовјетне циљеве довољно само познавање правога друштва и гдје се исто окупља: да ли на великој или на малој станици, да ли у ‘отелу или каквом рибњаку.

Но, у даљи Пепин развој се потом укључују и неки други писци, тако да CV нашег савременог Бандића обавезно садржи и елементе Стеријине Феме, Нушићеве министарке, па све до Крлежиних Глембаја.

А ја сам за то вријеме остао у статусу сумњивог лица, за чије је активности неопходан ревизор.

Да се и даље дружим са књишко- позитивним јунацима, Јадницима који у стварноме животу завршавају потпуно негативно.

Да само гледам шта се са њиховим и мојим вриједностима збива и ради.

А нешто што, и поред све хуманости, једноставно нисам мог’о на телевизији гле’т, јесте и скуп кринолина, тоалета, смокинга и фризура, сазваних да се помогне дјеци обољелој од дијабетеса.

Скуп углавном оних које је народ изгласао за најпаметније и најспособније да народним парама располажу и да за тај народ, укључујући и сву његову дјецу, брину свакодневно на својим радним мјестима.

Дубоко дирнут изливима захвалности нашем предсједнику и осталима, обукао сам одијело,свезао кравату и пред малим екраном ТВ пријемника приложио и своју СМС марку, постиђен што не могу и више.

А потом сам се, што би рекао Кочић, од силне доброте умирио, па једва и дисао.

Ипак, да не бих био погрешно протумачен, овом добростивом скупу искрено захваљујем за сваки фенинг издвојен за обољелу дјецу.

Било да је дат из свог џепа, било да је издвојен из народних пара, а што је, у данашњим условима, још већа племенитост.

А свеопштој дјеци поручујем да је књига и даље најбољи друг. Само је треба знати читати и још правилније тумачити.

Онако између редова, при чему треба као главног јунака поставити самога себе, и на основу свега извршити правилан избор шта је то добро а шта лоше у животу.

Да ли је боље бити Милош, или она два лоша која га надживише, питање је сада а можда и одвајкада.

Будите малац – зналац.



0 КОМЕНТАРА

  1. Онај Пепо се својевремено бар жртвовао за нешто…бар се трудио и хтео нешто да научи…

    Овим данашњим БандиТ(ћ)има,је жртвовање за било шта потпуна непознаница, та реч не постоји, а и ботан’ка им нешто не иде…

    Јел’ био „бечки бал“ у протоколу!!??? B-)

Оставите одговор на jea Одустани од одговора