Вратити српски језик у Устав Српске

Директор Института за српски језик и књижевност при Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ академик Слободан Реметић рекао је да је српски језик угрожен насртајем других на српску баштину, те да треба вратити име српског језика у Устав Републике Српске. "Ми сада морамо да се постарамо да се институционално, политичким путем и научним аргументима […]

среда, децембар 12, 2012 / 16:32

Директор Института за српски језик и књижевност при Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ академик Слободан Реметић рекао је да је српски језик угрожен насртајем других на српску баштину, те да треба вратити име српског језика у Устав Републике Српске.

"Ми сада морамо да се постарамо да се институционално, политичким путем и научним аргументима врати име српског језика у Устав Републике Српске, а тако и у Федерацији БиХ", рекао је Реметић Срни у Београду, гдје је у име АНУРС-а присуствовао сједници Одбора за стандардизацију српског језика у Српској академији наука и уметности.

Он је оцијенио да у овом питању међународна заједница не иде на руку својим дуплим аршинима и да су аманданом у Устав Републике Српске уведени "језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа".

Наводећи да лингвистички инжењеринг и политика посљедњих деценија и година промовишу неке нове такозване језике, Реметић је оцијенио да, гледано лингвистички и мјерено аршинима струке и науке, на простору између Бугарске, Македоније и Словеније постоји један књижевни језик.

"То је тај језик који је Вук Караџић реформисао за потребе свог народа са извјесним нијансама и одликама локалних средина. Међутим, у Дејтону је промовисана тројезичност, а касније је, `законом у топузу`, промовисан и црногорски језик", рекао је Реметић.

Он је нагласио да су Срби "стицајем околности послије стогодишњег питонског загрљаја других, коначно остали сами".

"Језик који је Вук Стефановић Караџић за потребе српског народа и културе реформисао половином 19. вијека, постао је заједнички језик неких других народа", истакао је Реметић.

Он је нагласио да су у почетку и у Загребу признавали да је Вук Караџић "загребачки Цицерон", да је најбољи писац на овом језику, а касније је политика учинила своје и дошло је до свих раскола.

"Вољом других ми смо остали коначно сами и коначно смо добили одријешене руке да можемо да поведемо организовану бригу о своме језику, јер када сте са неким у савезу и имате коалиционе партнере, онда нисте самостални да радите то што желите", рекао је Реметић.

Он је истакао да је у ова бурна времена потребна стандардизација српског језика, напомињући да људи помало гријеше, јер стандардни књижевни језик у суштини није матерњи језик.

"Књижевни језик је ствар конвенције, јер се на примјер декретима уводе језици, као што је Америка увела енглески", рекао је Реметић.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *