Возите ли се аутобусом?

Недавно се један наш суграђанин искрено зачудио када је, након година вожње аутомобилом, био приморан да сједне у аутобус и одвезе се од тачке А до тачке Б. Оно што је изненадило нашег Бањолучанина била је цијена карте у износу од 1,50 КМ, коју је морао да плати. Бања Лука је некада била позната по […]

петак, март 4, 2011 / 12:30

Недавно се један наш суграђанин искрено зачудио када је, након година вожње аутомобилом, био приморан да сједне у аутобус и одвезе се од тачке А до тачке Б. Оно што је изненадило нашег Бањолучанина била је цијена карте у износу од 1,50 КМ, коју је морао да плати.

Бања Лука је некада била позната по бициклима које су људи возили из практичних разлога, а данас, потомци генерације која је на посао ишла на два точка прије 30 година, аутомобилом хоће да се паркирају у кафану, када би могли.
 
Пише: Жељко Свитлица
 
Част оним изузецима који се боре за боље услове за бициклизам и уопште, нормалне ствари у граду. Данас ово није град двоточкаша, али јесте град аутомобила који пријте да прогутају централне улице.
 
Између  многобројних путничких моторних возила, улицама највећег града Републике Српске, свакодневно, исцртавајући путање градских и приградских линија, тутње црвени Аутопревозови ”јапанци”, жуте Централове ”14-ке” за Старчевицу, свеприсутни ”Бочац турс” у више плавих варијација, као и остали мање или више уочљиви превозници. Ове машине су основно превозно средство за многе ђаке, студенте, пензионере, раднике, који у зависности баш од друштвене категорије којој припадају, плаћају и различите цијене превоза.
 
Обична, радничка карта за мјесец дана вожње на једној градској линији кошта 34,30 КМ. Карта за ученике и студенте, за исти временски преиод је 24,50 КМ, а за пензионере 12,20 КМ.  Пензионерске мјесечне карте плаћају и ученици основних школа који користе приградски превоз,  дјеца погинулих бораца који похађају средњу школу или факултет, супруге погинулих бораца које нису пензионери, те ратни војни инвалиди I и II категорије. На бесплатне мјесечне карте имају право родитељи погинулих бораца, дјеца погинулих бораца која иду у основну школу и слијепа лица с пратиоцем.
 
 
Велики је број људи се до радног мјеста вози са два различита аутобуса на различитим линијама, и они обично користе карту за мјесец дана вожње на свим градским линијама, тзв ”заједничку мјесечну”, која кошта 48 КМ.
 
– Ја свако јутро идем линијом 9б из насеља Чесма до центра града. С обзиром да радим у насељу Туњице, у центру сједам на аутобус са бројем 19, који вози у насеље Шарговац, што је близу Туњица. Двије линије које сам споменуо возе два различита аутопревозника, па користим ”заједничку” мјесечну карту. Било би добро да могу да користим и аутобусе који пролазе поред моје фирме и иду према граду, на примјер, линије 7, али то није могуће јер они возе приградске линије – каже Милан из насеља Чесма и додаје да мисли да је превоз ипак скуп.
 
Цијене градског превоза у Бањој Луци можемо упоредити са цијенам кафе у кафанама. Негдје у вријеме када је кафа свуда коштала 1 км, толико је коштала и карта за градски превоз. У кафану сте касније могли да одете са минимално 1,20 КМ у џепу, а у исто вријеме вам је толико требало и да се вратите кући аутобусом, ако сте негдје у градској зони. И сада је слично, 1,50 КМ вам треба у случају да се возите аутобусом или да сте уживаоц кофеина процијеђеног кроз апарат.
У скупљим локалима, кафа је око 2 КМ, колико кошта карта од Бање Луке до Лакташа, што је скупо по мишљењу неких грађана овог градића, са којима смо разговарали.
 
Међутим, аутопревозници се о цијенама не договарају са власницима угоститељских објеката, већ међусобно и са градском управом, рекао нам је Горан Старчевић, извршни директор Аутопревоза ад Бања Лука.
 
 
– Цијена карата за линије градско-приградског саобраћаја одређује Градска управа Бање Луке, а што је дефинисано Споразумом о критеријумима максималних цијена превоза и о јединственим мјесечним картама у градском и приградском превозу на подручју Града Бања Лука.Нивелација цијена зависи од поскупљења горива на домаћем тржишту, због чега се рачуна вриједност коефицијента који даље показује да ли је потребно извршити корекцију цијена. Споразум се односи на све превознике који су тендером остварили право на одржавање линија у градско –  приградском превозу Града Бања Лука (Аутопревоз Бања Лука, Бочац Турс Бања Лука, Централ Компани Бања Лука и Павловић Турс Бања Лука).
 

Ново поскпљење

У складу са поменутим обрасцем, посљедње повећање цијена десило се 01.05. 2010. године, када је појединачна карта за градски превоз повећана са 1.40 на 1.50 КМ, радничка мјесечна карта са 32.90 на 34.30 КМ, ђачка са 23.50 на 24.50 КМ и пензионерска са 11.80 на 12.20 КМ.

– Садашња кретања цијена горива на бензинским пумпама врло вјероватно ће убрзо довести до повећања цијена превоза у градском и приградском превозу на подручју Града. Сваког 15-тог у мјесецу се контролише просјечна цијена горива и ако се она повећа за 15% у односу на цијену од 15.априла 2010.године, доћи ће до повећања цијена превоза за неких 4 – 6 % у просјеку – каже Страчевић за Фронтал.РС
 
За разлику од других области, гдје ствари поскупљују често и чије формуле рачунања цијена нису толико јасне, осим веома евидентене намјере да се задржи профит, градски превоз у Бањој Луци, видимо, има формулу која функционише. Да ли би то задовољило нашег пријатеља са почетка приче и да ли је прескупо возити се аутобусом пар станица за 1.50 КМ, покушаћемо да сазнамо и из одговора читалаца Фронтала на ово питање, које очекујемо у коментарима.
 

Комшилук

Карта за градски превоз у Сарајеву кошта 1.60 КМ, ако је купите на киоску, а 20 фенинга је скупља у возилу. За београдску прву или другу зону градског превоза, за једну карту треба издвојити 100 динара (око 1.83 КМ), а 120 динара за вожњу о обје зоне. Ако купујете у продајној мрежи, цијене су 50 и 80 динара. Ноћна вожња, од 00.00 до 04.00 часа је 120, односно 170 динара. У Загребу, папирната карта која кошта 10 куна у возилу, а 8 (око 2.10 КМ) у билетарници, вриједи за један смијер и траје 90 минута. Могуће је купити карту и путем СМС, (10 куна плус СМС).Она такође вриједи 90 минута али у свим смјеровима. Дневна карта кошта 25 куна. Дјеца млађа од 6 и осове старије од 65 година не плаћају превоз, а у загребачком трамвајском превозу постоји и Зелена зона, најужи центар града, гдје је превоз бесплатан.
 


0 КОМЕНТАРА

  1. Није толики проблем што су цијене велике, колико је проблем што су линије потпуно нефункционалне и нико не води рачуна о томе.
    Ово је био заиста потребан текст.

  2. Stanujem u naselju Paprikovac i sjećam se kada sam išao u srednju školu da sam trebao prvo ispeti se na bolnice da bih sjeo na bus. Kada kiša pada bilo je toliko blato i kaljuga da niko normalan ne bi išao gore. A opet kada je lijepo vrijeme nema blata ali ti i ne treba bus….

    Sranje kako god okreneš…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *