Дани(ј)ел Симић

Војна хунта

Из изјава Инцка и Грегоријана, по обзнани закључака Савјета за проведбу мира, и посматрач из Централноафричке Републике би ухафизао, како им је основни циљ сламање РС.

четвртак, новембар 26, 2009 / 19:30

Зашто се онда то тако не зове? ОХР се треба титулисати као "Канцеларија за свођење РС на ниво фолклорног друштва".

Можда сам усамљен у тој визији, али кад међународни чиновник, са овешталим овластима и без моралнополитичке снаге, каже да ће отићи тек када БиХ буде "држава која је мирна, стабилна и неповратна на путу ка евроатлантским интеграцијама"; мени је то безобразно до умоболности.

Ко је па он, да га се то пита?

Хоће ли државна заједница (знана као БиХ) ићи у ЕУ или НАТО, није Инцково да одлучује. У свакој земљи која се издаје за демократску, то је посао њених грађана на референдуму. То је минимум "владавине народа". ОХР, држећи се за сламку, измишља глупости типа "останак иностраних судија и измјене устава су услов за стране инвестиције". Јесте, прије десетак година је било: уведите јединствени пасош, одмах вам укидамо визе…

Да не дужимо у раскринкавању мутавости, пошто ми је данас слава.

Методе ОХР до 2006. године, неодољиво подсјећају на дјеловоде латиноамеричких војних хунти. Сад је проблем, што ОХР више војске нема. Да се сутра запуца, ЕУФОР не би био у стању себи помоћи да се евакуише. Зато што прије требају почети да се понашају у складу са реалношћу, а она је да једино цјеловита, аутономна и стабилна РС, гарантује мир у региону.

Бујрум.

Напомена:

Предвиђено за објаву у Еуроблицу 24.11.2009. али је текст одбијен од стране уредништва.



Оставите одговор