Влаијсављевићева: Хрватски и босански су политички језици

Циљ недавно одржаног скупа о језику у Сарајеву, у организацији Гете института, био је покушај стварања једног језика на простору бивше Југославије, с тежњом да се не зове српски језик, рекла је шеф Одсјека за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци Мирјана Влајисављевић.

Она је за "Фокус" изјавила да је на састанку речено је да уједињена Европа мисли да не треба трошити новац да преводи сва своја документа и акта на "неке такозване језичиће", већ ће они, акламацијом одлучити који је то један језик и како ће се он звати.

Влаијсављевићева каже да је сугестија Њемачке на овом састанку била да на простору штокавског говорног подручја као образац буде узет примјер језичке политике на њемачком говорном подручју, јер се њемачким језиком говори и у Њемачкој, Аустрији и у Швајцарској, и ове земље имају један језик за потребе Европске уније.

Она је рекла да је чињеница да је српски језик једнако штокавски, а да су хрватски и бошњачки, односно босански језик, политички језици, настали у инкубаторским лабораторијским условима.

Професор српског језика на Универзитету у Бањалуци Драго Тешановић који је, такође, присуствовао овом скупу, рекао је да су предавања на скупи имали професори из Њемачке, Швајцарске, Аустрије, те БиХ.

"Они су од нас тражили да ми пристанемо на причу о једном језику, а да ће политичари остало утврдити", рекао је Тешановић.

Тешановић је истакао да нема цијене да он тако нешто потпише или да потпише босански језик, те додао да такво мишљење о једном језику заступа и Сњежана Кордић, Хрватица која је професор у Њемачкој.

Он је истакао да на скупу није било ријечи о томе како ће се језик звати, а само су рекли да се ради о једном језику.