dysko

Вјерујем у Бога и људство

Нема одмора, док траје обнова. Зато и уредниково заокруживање двогодишњице боравка у рову ове линије Фронта, долази тек данас. Од завршетка рата до данас, у јавном животу РС углавном преовлађују особе које ни у шта не вјерују чврсто, осим у паре. Све остало, већ се да подесити према томе, колико их ко има. Е, ово […]

понедељак, април 4, 2011 / 23:44

Нема одмора, док траје обнова. Зато и уредниково заокруживање двогодишњице боравка у рову ове линије Фронта, долази тек данас.

Од завршетка рата до данас, у јавном животу РС углавном преовлађују особе које ни у шта не вјерују чврсто, осим у паре. Све остало, већ се да подесити према томе, колико их ко има.

Е, ово сам објавио 01.04.2009. године, а и дан данас стоји у импресуму. Иза иду ријечи: Такав лидерски темељ, довео нас је до високог степена јавне потрошње плагијаторства, полтронизма и интелектуалног несамопоуздања. Самим тим је и пара све мање.

Тужно, али ове ријечи данас звуче једнако актуелно као прије двије године. Што се пара тиче, у буџету и личним буђеларима, биће да је још и суморније. За утјеху је, можда, што више не звуче баш тако трагично. Барем за оне, чија имена стоје у поменутом импресуму. Они су учинили све што су могли. Можда чак и више.

Добили смо један велики вал пријава за волонтирање, те неколико заиста изненађујућих донација од физичких лица, обичних грађана, па је за надати се да је та порука о вриједностима које неупитно надилазе материјално, нешто што је допријело и до ширег круга оних који нас посјећују.

Главу горе

Моја мајка је у рату мобилисана, па је радила и цивилни и војни посао симултано. Тако ми нешто причамо о приоритетима у животу неки дан. О послу поглавито. У једном тренутку за вријеме рата, каже она, дигла је главу и схватила како је већ одавно дошло прољеће, а да она то од посла уопште није примјетила. И сад би то требала бити туга, к’о у руским (соц)реалистичким романима, типа Тихи Дон.

Тако ја исто дигнем главу неки дан и примјетим. Не само да је дошло прољеће, већ да су прошле двије године откако водим и уређујем Фронтал. И није то мало, искрен да будем. За то вријеме дијете престане да сере у гаће, почне брбљати и трчкарати наоколо самостално. Бојим се сад да ћу окренути поглед, а оно ће већ заглавити у прво сексуално искуство без заштите.

Заправо, не бојим се ништа. Момци и ђевојке који су се окупили око Фронтала, сад већ озбиљно знају знање. Портал је бољи него што је икада био и, искрен да будем, његов квалитет заправо превазилази потребе нашег онлајн тржишта за озбиљном информацијом из Српске и њене перспективе на остатак свијета.

Што не значи да ћемо зато ту и стати. Оно што је остало неостварена жеља, јесте повећање фокуса на свјетску политику и како се ми видимо из тог правца. Толико смо се ментално гетоизирали, да не можемо скупити себи 300 КМ и отићи до Беча да разбијемо комплекс ниже вриједности. Нико нас нигдје не чека, да му дођемо празних руку.

Без обзира што је већина ствари које радимо, заправо, улагање себе у неку неизвјесну будућност, гдје би то све што сад радимо требало да добије смисао. И то можда. У материјалном смислу га није било, колико се радило. И тешко да ће га бити онолико, колико рад људи на Фронталу вриједи. Поготово што је са 01.04.2011. завршено са пројектом софтвера за Фронтал-РАДИО, па до краја ове седмице се очекује лансирање истог у етер.

Мени (лично) није жао

Можда сам пропустио два прољећа у настанку, никако да нађем времена и издам књижевно дјело које сам давно написао, али заузврат сам добио нешто што баш вриједи. Ако би ме питали шта је најврједније што сам стекао у ове двије године рада на истуреном командном мјесту моје зоне одговорности на фронту источно од Дрине, то су без сваке сумње – људи.

Како ови што их видите на насловној фотографији или импресуму, тако и многи други које сам упознао од покретања Фронтал.РС. Свијех нараштаја. Када сам се то најмање надао, када је било најтеже (куку, ово као из партизанских поп-хитова какве је складао Балашевић), показали су ми да постоје људи који не вјерују само у паре. Такви да их се не може купити, који вјерују у нешто што је далеко јаче од уцјена, подметања, лажи и чисте жеље за зарадом. Људи достојни да се тако зову.

Захваљујући њима, овај портал остаје слободан и потпуно независан. Нема шансе да било која партија или финансијска интересна група код нас добије опрост, јер смо своје име тешком муком стицали и нико га неће каљати због шаке конвертибилних марака. Кога год намјеравамо подржати, ми ћемо то објавити јавно и поткријепљено разлозима. Ако промијенимо мишљење или уређивачку политику, то ћемо такође јавно да обзнанимо и образложимо.

Не волимо конвертите. Поготово оне који иду са лијева на десно и обратно, већ како се чврста валута намјести по компасу.

Лов у мутном софтверу

Е, шта је мени сад занимљиво, будући да причам о људима. Неко од момака са фотографије ми је набацио линк, којем је у основи оптужба, преступление и наказание људи из Блина, на рачун Буке. А све због тога што је Бука наводно закупила сличан домен www.banjaluka.in и линковала себе преко њега, док је Блинова адреса www.banjalukain.ba. 

Реакција Блина је, по мом мишљењу, заиста била исхитрена и уз прекомјерну употребу силе. Мислим да сам ту у праву, без обзира на све околности, а говорим са становишта уредника којег су покушали да клонирају, а камо ли да збуне интернет-поштара. Не видим, свеједно, мотив да се потеже оплатама за ципеле. Све и да је било тако како се терети, то је формално-правно легално, без обзира што је као чин имперсонације дефинитивно папански и крајње неморално.

Фронтал.РС је у статистикама за 2010. годину, осим већ три напада чика-хакера за појасом, имао скоро 67% сталних посјетилаца, односно људи који долазе на „Фурунтал оног Симића“, тако што га имају букмаркованог или знају адресу коју траже, па исту и укуцају. Ти људи су и даље са нама, јер за разлику од штампе и телевизије, интернет-медији имају статистике и ИП адресе.

И опет тврдим: Била би крајња увреда за интелигенцију наших посјетилаца, од којих је плебисцитарна већина оних који су ту стално и свакодневно, када би се ми у редакцији једили тиме што неко изводи овакве керефеке типа “да ли banjaluka.in угрожава посјету домена banjalukain.ba“.

Шта желите: Људе или Бројке?

То је баш потцјењивање читалаца! Нијесу људи тотални дебили, који ће укуцати једну адресу, и неће се изненадити када виде Кенову главу на Барбикином тијелу. Јесте да и Кен има сисе, али није то исто као оне од Барби.

Пошто ми нијесмо политички коректни ни кад је то паметно и логично, бићемо оно што јесмо и рећи да нас такви посјетиоци ни не занимају. Овај портал (а требало би тако да је и код сваког другог) чине људи, а не машински код који је сваки дан подмазиван и шрафљен искључиво да људе довуче на самог себе, без обзира шта ће се ту затећи. Циљ је да се људи и врате.

Циљ је да се нешто озбиљно промијени у стварном свијету, промјеном свијести код тих људи.

Лицекњига – ново Свето Писмо

Данас имамо Фејсбук, који је главно жариште интернет живота код нас у Српској, а и вјероватно свугдје у региону. Он задовољава потребе најшире популације која воли лаке ноте, лаке теме, неглавобољне предрасуде и увријежене шеме; а прије свега да се дружи и мува међусобно уз могућност остварења сексуалног контакта. Доста њих је и научило на рачунар, захваљујући њему. Па чак и тај свемогући Фејсбук, за које је домаће онлајн тржиште ситни патуљчић, није нешто у шта сте се улоговали зато, што сте га случајно изгуглали. Учинили сте то јер вам је тамо већ неки пријатељ који вам је за то рекао, или се надате да ће бити неко, за кога би жељели да вам то буде. Непознат нетко.

Пошто Фејсбук већ постоји, Фронтал дефинитивно не мисли бити Фејсбук. Имају и опцију да себи укључите ћирилицу ако хоћете, а и нама није битно да набијамо посјету по сваку цијену. На ФБ се неко може звати Брус Ли, а и није да је нама једном предлагано да пређемо „и на латиницу“ и то, наравно, „из тржишних разлога“. Алати за Твитер још не подржавају ћирилицу и то…

Да тако размишљамо, редовно би имали извјештаје о томе шта је јутрос јела Цеца, Дара, Мара, Жељко, Шако, Милко… Да не причамо о томе, како доћи до онога ко би радо ступио у сексуалне односе са вама или како су посјећена она мјеста гдје се дају гледати сличице голотиње. И то су све легитимни интереси и занимације, само што Фронтал.РС није од тог свијета. Није основан да би се бавио таблоидизмом. Па ни оним политичким!

Имали смо среће у несрећи, да је то што смо радили потребно овом народу, па смо наишли на заиста добар одјек и са њим велику посјету. Ми ћемо и даље да будемо разумни, истинити и културни, бавећи се оним темама које су битне и којима нико други неће, без обзира да ли се то неком допадало или не. Тј. радићемо оно што је до таквог успјеха и довело.

Дупло Оштро

Фронтал није млатипара – Фронтал је покрет. Дружина прстена. Ми нијесмо ту да би се неком допадали, већ да радимо оно због чега смо се и скупили. А сабрали смо се не да људе одржавамо у статусу овце, већ да им, уколико су усљед окружења почели у то да сумњају, дамо подршку да избаве себе из психопатологије стада и сјете се да су људи. А људи не живе у стаду, већ живе у заједници. А та заједница није у ФРП (fantasy role play) игрицама.

Тако ми је драго што сам у прошлој колумни која је била укључење из Загреба, наругао на рачун домаћих професионалних демонстраната, који су реторични до боли. Како је само лијепо сликати се са блесавим паролама и тридесетак другара, у потпуно необвезујућим и безидејним транспарентисањима, док је стварни свијет остао заправо негдје код инвалидитета из Отаџбинског рата, који сада има проблема са школовањем дјеце и плаћањем рачуна за електричну енергију.

То ми личи на прву Геј параду у БГ, када су неки узимали по 100 евра да иду и глуме љубавне истосполце, а то заправо нијесу били. Знамо сви како је то завршило.

Но, младост је весела и родитељи шаљу за цигаре и ка’у у студентској биртији.

За пасом ТТ-јац, међ’ ногама МЗ-јац

Још давно послије посљедњих локалних избора, у интервјуу за Репортер сам рекао да је основни проблем урбаних цјелина, неподесност мјесне заједнице као реликта самоуправног социјализма. Крајње ми је драго да се неко сјетио овог института, и одлучио демонстрирати легалне полуге које „Савјет МЗ-а" има.

Али за то треба стајати у загушљивом холу школе, са бабама и ђедовима чланова странака, са по тристо-четристо људи од којих су неки у колицима или са штакама. Прегањати се и ручно бројати гласове, тражећи кворум сваких двадесетак минута. Без транспарената, камера и подршке некога са стране, ко има кинту и скривену агенду. Морате бити онако сами и са својим народом какав јесте, питајући се око сваког пребројавања кворума "шта ја овдје радим и шта ми све то у животу треба". Зато свака част свима онима, који су нас методом сирове демократије подсјетили да се избори за савјете мјесних заједница редовно збивају у нашим локалним, не може локалније, заједницама.

И зато понављамо свим дилетантима који су мислили да се Фронтал.РС може ушуткати за кинту и приволити на колаборацију са непријатељима државности Српске: Фронтал.РС није основан да би се извлачио профит, већ да би се нешто промијенило на боље.

И ако мене лично питате, када људе који у приватном животу користе латиницу и немају никаквих увјерења које новац не би довео у питање, доводимо у ситуацију да пишу ћирилицом и покушавају имитирати мене (а баш управо због новца!) – онда сам ја успио у свему што сам планирао прије двије године. И тај успјех се сваким даном наставља и повећава.

Такође, Д. Симић није Вук Драшковић или Војислав Шешељ, а поготово Милорад Додик, који кад су основали партију, сад ће ту остати доживотно, јер не знају ништа паметније да раде. Због помијерања на нове нараштаје, нове идеје и мисије; ово се све и радило. Ишло се главом кроз зид и новчаником у бездан. Искрено се грстим од геронтократије без основа, али не могу да пожелим себи и њима (новим нараштајима) да одрасту и формирају се у свијету гдје људска ријеч не вриједи ни пишљива линка.

Часне ми ријечи.

 

(П.С. – Гуглајте ћирилицом!)
 



0 КОМЕНТАРА

  1. срећан 2. рођендан уз музичку нумеру:

    пролеће је стигло, свима је до јаја
    једва чекам јесен да се кува ајвар

  2. јбт па ви сте клинци 🙂
    Алал вера момци!
    Имају маторе дртине од вас много шта да науче!
    Само храбро пјешадијо наша!
    B-)

  3. Добри сте, нема шта, бар сте мало усталасали ову жабокречину од медија РС, који су нас туширали са пресушеним изворима информација и страначком демагогијом, од које се бјежи ко из алкатраза! Срећно Фронталовци…

  4. Нек је срећно и дуговјечно. Свиђа ми сте што не робујете правилима, похвалио бих што се само код вас могло видјети шта се и како се дешавало на Старчевици. Истрајте, а ваљда ће и код нас бити мало боље, па да уплатимо по коју марку за подршку у опстанку и напретку

  5. Ovi mladi ljudi doprinose objektivnosti više nego svi mediji zajedno u RS. Ono što sam primjetio na ovom portalu jeste stalno ažuriranje vijesti i stalna aktivnost.
    Samo tako nastavite, a posjećenost portalu uopšte neće biti sporna za nekih godinu dana.

    Naravno, pridružujem se čestitkama za rođendan i želim vam da nas nastavite blagovremeno informisati o svim dešavanjima.

  6. Придружујем се честиткама. Фронтал ми је постао дио свакодневног живота. “Жена” ми је љубоморна на Фронтал. Кад ме види да куцам коментар, коса јој се накостријеши.

  7. Искрено би вам ја пожелио да баш зарадите паре јер сте заслужили. Немате се шта снебивати јер се види да радите срцем. Мислим да би и наши привредници којима је стало до Републике Српске могли мало отворити. А и Влада РС би требала да помогне овакав пројекат. Нека их критикујете али ће те их критиковати (претпостављам) и када дође нека нова влада и нови политичари.

    Ја пратим сваки дан и могу рећи да пуно мојих пријатеља такође прати Фронтал. Не стигнем сваки пут писати коментаре али има и доста паметнијих од мене овдје па није штета.

    Само фурајте ћирилицу и не мојте се бринути за моју подршку!

  8. Е да, хтио сам нешто да предложим, контакте ставите на сајт, једва сам дошао до мејлова на које могу да пошаљем поруку, и то сам морао по сјећању да ,,набодем” мејл за конкурс на коме су ме упутили на прави ( са ког ми још није одговорено 😀 ). Мислим да би то било корисно за евентуалне сараднике!

  9. Срећан рођендан!

    Као што рекох и тамо прије мјесец дана… мене су за ову причу заинтересовали људи, сјајни, духовити, занимљиви… људи. Коментатори :D! Гдје буде већина њих, бићу и ја. Уредници и њима слични, лично мене, не занимају. Свака част Симићу, супер симпатичан лик, али ја ћу и даље да будем у екипи оних који сједе на двије столице! 😀

  10. Све најбоље и још пуно рођендана. Све се код нас свело на то да дјеца само гледају ко има колико пара, цурице трче за маторим гузоњама који возају добра кола. У шта ће нам се друштво претворити? У један велики куплерај и курварлук?

    “Тако ми је драго што сам у прошлој колумни која је била укључење из Загреба, наругао на рачун домаћих професионалних демонстраната, који су реторични до боли. Како је само лијепо сликати се са блесавим паролама и тридесетак другара, у потпуно необвезујућим и безидејним транспарентисањима, док је стварни свијет остао заправо негдје код инвалидитета из Отаџбинског рата, који сада има проблема са школовањем дјеце и плаћањем рачуна за електричну енергију.”

    Овдје си све рекао уредниче. Плаћеници само протестују за паре и за награду против оног кога газде одреде. И морам да кажем како неки дан гледам једну моју комшиницу чији отац је ратни-војни инвалид, како улази у кола неких сумњивих типова свако вече. И то свако вече друга кола, а памтим је како је била паметна цурица и одличан ђак. Узори су сад Цеца и Карлеуша, родитељи немају пара ни да ту дјецу нахране и све се у то претвара.

    Могу признати овдје да сам срећан што барем још понегдје постоје људи који немају част на продају. Зато још једном свака част Фронталу и његовим уредницима!

  11. Потенцирате на ћирилици, а текст је препун правописних грешака. Консултујте лектора.

    Волио бих да у будућем раду подручје вашег извјештавања буде цијела Република Српска и да ставите акценат на теме које су у домаћим медијима заборављене.

    Срећна друга годишњица оснивања.

  12. Cestitke na jubileju i po meni uspjesnom radu u protekle 2 godine.
    Inace naslov me asocira na slicnu parolu: “U boga mi vjerujemo” sa zelenom pozadinom.
    Ja mislim da tu religiju prakticira vecina vladajuce kamarile ali to i nije toliko vazno.
    Vaznije je po meni da li ima ljudstva bez vjerovanja u boga?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *