Висока поликита ниских политичара

То што је комплетна Влада, и наравно Жељка, стављена у функцију промоције будућег Додиковог начелничког кандидата Рогатице о трошку пореских обвезника није примијетио ни један новинар!? Пише: Зоран Јанковић Јес’ кад би се зезали! А није нам до зезања. Ако нису писали о томе не значи и да нису примијетили. Само су много мудрији од […]

субота, новембар 12, 2011 / 15:36

То што је комплетна Влада, и наравно Жељка, стављена у функцију промоције будућег Додиковог начелничког кандидата Рогатице о трошку пореских обвезника није примијетио ни један новинар!?

Пише: Зоран Јанковић

Јес’ кад би се зезали! А није нам до зезања. Ако нису писали о томе не значи и да нису примијетили. Само су много мудрији од потписника ових редака.

Фрка, трка, хука, бука у Рогатици. Перу се улице (што се иначе – не ради) крече фасаде, шминкају потемкинова села око главне улице, позајмљују столице за новосређене просторије у којима ће се засједати. Није шала: дошао премијер Џомбић, министри владиних ресора, доминистри министара и министри до министара. Ера, Геџа, Бекић Беки, и наравно Супер Снеки, и са њима Змија Веки, Сики, Вики, Рики, и наравно Жељка. Драгичевић Жељка, наравно. Дошла наша Влада. Моја Влада: све мој до мојега.
Најважнији владини чинбеници (чинбеници-они који нас чине бенама, прев. аут.), њих седамдесет и пет, са нешто мало мање „аудија“ за које пристојан човјек не зна ни које су генерације, догергали су се у Рогатицу. На њима трептачи, пред њима чистачи, у њима инспицијенти и шаптачи, и наравно Жељка.

Пребројао бих аутомобиле али нисам смио ни носа да промолим напоље. Стварно! Бојао сам се да ме, као ономад кад је једном пролазио Тито кроз Рогатицу, не притворе, као што су тада Бору Вељовића, Минција и Ћебу. Ухапсило их и негдје склонило док је Тиле прошао. Тада сам, као дјечак, припремио и заставице да Му машем, али ми покојни отац није дозволио да дочекам Маршала. Не из политичких, више из прозаичних разлога. Приспјеле нам шљиве ранке, презреле па пропадају. Вели ми, тада, покојни отац да ме (већ шта) Друг Тито, неће нам он шљиве обрати. И тако: тада ми не даде отац да видим Титу, сада не смједох да видим Џомбића. Иако ме сада Џомбић много више „већ шта“ него тада Тито; много, много више.

О новинарству, роде, да ти појем

Него, стварно, откуд Џомбић и Влада у Рогатици!? И наравно Жељка!? Да их је спровело у Фочу, не у Клинички центар већ у ону другу установу, ону од републичког значаја, то би ми било јасно. Овако: питам се питам???

Прорежимски медији у искревељеним извјештајима саопштили су нам, дозволите да сажмем, да рогатичко Шумско газдинство „Сјемећ“, са шест милиона добити, послује најбоље од свих и да се директорима осталих шумарстава која негативно послују оставља рок од 6 мјесеци до 1 године да израде планове за излазак из губитака или ће бити смијењени. И још неколико техничких детаља о раду шумарија је договорено. И то детаља о којима би се, брат брату, могло одлучивати и на нивоу некадашњег СОУР-а. Да ли је могуће да је сва та фрка била због једне половне, проширене реченице закључака?

Ма какви, ни говора да је то!

Истина је како се десило да су држачи микрофона и непостављачи питања, који се лажно представљају као новинари, а којих је у Рогатици било тог дана као пљеве, још једном доказали да квалитет и квантитет нису директно пропорционални. Напротив! Одавно њима дува испод седла. Новинарство је постало једна од најискурванијих професија. Људи потуре микрофоне и диктафоне под нос, сачекају да политичари изверглају своје, скрате то на минутажу коју им одобри уредник и – то је то! „Новинарство“. Класични примјер немјешања у свој посао.

Не да они не би могли да ишчепркају есенцијалне чињенице, него им се то не исплати. Подрепашким новинарством вребају прилику да сједу у крило владајућој партији. Много је профитабилније бити Перо Симић, Биљана Бокић, Драшко Милиновић, Гордан Милошевић, Дијана Гајић, и наравно Жељка него Зоран Јанковић. И заиста јесте тако. „Од свог спорта највише не обожавам ове утакмице“, рекла би једна моја комшиница.

Коларићу панићу, плетемо се самићу…

Начелник општине Рогатица Радомир Јовичић и начелник општине Вишеград Томислав Поповић физички много личе. Приликом једне од посјета Жепи, мислећи да разговара са начелником Вишеграда, Милорад Додик обратио се Јовичићу (отприлике) сљедећим ријечима: „Видим да ти знаш свој посао. Молим те нађи се овом сметењаку из Рогатице. Прве сте комшије, видиш да њему ништа не иде од руке.“ Страшан блам за обојицу. За Додика и Јовичића.

Додик је, дакле, одавно отписао Јовичића као кандидата на општинским изборима наредне године. Због афере са највећом начелничком платом у РС (3.300 КМ основна плата, док је основна плата градоначелника Бањалуке 3.500 КМ), урођене му нефлексибилности те конфронтације са кључним људима ОО СНСД-а Рогатица и они су га пустили низ воду. А и народ, процјене су, овог пута не би гласао за Јовичића. Да избори због начелничког кандидата не би били изгубљени потребна је „свјежа крв“.

Ту долазимо до Милорада Јагодића, директора „Сјемећа“ због чије промоције је и уприличена парада (поноса) са сједницом Владе у Рогатици, гдје су „аудији“ учесника вриједили више него што ова варошица има обртних средстава. Сва предузећа, банке и појединци у њој заједно. Иако је на посљедњим изборима као кандидат СНСД-а за посланика у НС РС доживио фијаско, па чак и био бијен коцем по глави, бољег од Јагодића, једноставно – немају. Он ће им бити кандидат за начелника на следећим изборима. То што је комплетна Влада, и наравно Жељка, стављена у функцију промоције будућег Додиковог начелничког кандидата Рогатице о трошку пореских обвезника није примијетио ни један новинар!? Јес’ кад би се зезали! А није нам до зезања. Ако нису писали о томе не значи и да нису примијетили. Само су много мудрији од потписника ових редака.

Поред тога што је промовисан Јагодић, приказаним сјајем аудија, свитом и китом, Владом, Џомбићем и наравно Жељком, жељело се још и анулирати негативне посљедице медијских написа и прилога пласираних протеклих мјесеци и година о Рогатици: „Рогатица на крају свијета“, „Прогон“, „Неоружана пљачка у Рогатици“, „Рогатичка тендерења“…

Халооооо, „колеге новинари“, зар је стварно толико тешко било ово закључити и написати!?

О томе ко је и какав јесте Милорад Јагодић, бивши директор „Агрокомбината“ (којег је и купио под сумњивим околностима), бивши комуниста, бивши есдеесеовац а садашњи есенесдеовац, омаленог раста и истог таквог морала, биће више ријечи другом приликом. Јер, очигледно је, биће и повода за то.

Има моста нема моста (отварање затвореног, затварање отвореног)

Само још пар ријечи о новинарима који су „код очију без очију“. Владина свита и наравно Жељка, да би посјетили д.о.о. „Дрволик“ прешли су преко мостића на локалном, периодичном поточићу, код нетрагом нестале фабрике „Сладаре“. Мост је дуг око два метра. Иако је брадати Мевлид Јашаревић са братијом краткопантолонаша, чврсто су тврдили неки грађани, оног јутра кад је путовао за Сарајево да рафалима „ишара“ зид америчке амбасаде доручковао у једној Рогатичкој бурегџиници, то нема везе са „има моста нема моста“. Мислим да ни моја перцепција није крива. Наиме, само дан прије Џомбићеве посјете, као и дан након ње, моста није било. Тачније био је ту али није био у функцији, већ се на овој изузетно фреквентног релацији ишло около-коле, километрима преко ливада и њива. И џомби. Наиме минијатурни мостић (плеоназам у циљу дочаравања) гради се већ двадесетак дана. Отворен је само да би свита прешла преко њега, па одмах затим затворен. Џомбић мостом грађани џомбама. Не фигуративно, него буквално.

Само неких пола километра даље од овог затвореног моста, Џомбић је свечано отворио један други, велики мост који је већ двадесетак дана отворен; прешао је преко затвореног, који је отворен па одмах по преласку затворен, па отворио отворени мост. Збуних ли вас овим отворен-затворен? Па шта ћу, и сам сам збуњен, ја само причам онако како је било! А само дан пред премијерово отварање овог већ отвореног моста вршене су поправке тог објекта чија је изградња завршена само двадесет дана раније. Неимари су есенесдеовци са Сокоца, чувена браћа Чоловићи.

Како ово не примијети ни један „новинар“ и не спомену ни у једном извјештају? А било их је, иха-ха. И новинара и извјештаја

Нема паре без омаре

Још пацки колегама. Не пацкам их ја сами се пацкају. Наиме, један од разлога засједања Владе у Рогатици била је и фузија а.д. „Стара Гора“ са Ш.Г. „Сјемећ“. То је само споменуто у једном-два извјештаја, а више од петнаест сам их што прочитао, што видио, што чуо.

Прије седам-осам година шумарство је поцијепано на ове двије фирме. „Стара гора“ која се бави сјечом и извозом трупаца и изградњом шумске инфраструктуре продата је кроз акције. Углавном њеним радницима. Шумарству је остао само узгој и продаја. „Нема паре без омаре“, рекао би Недељко Жугић. Пошто оморе, борови, јеле и смрче расту сами, нити се окопавају нити залијевају, преостало је само да се продају. Е, управо се тиме бави Ш.Г. „Сјемећ“. Док Старогорци сваки пут кад хоће да нешто раде морају да се „тендере“ са њима. И тако, око 130 радника „Старе горе“ који раде тешке физичке послове наплаћују лоше платице, а чак и оне постају упитне. За то вријеме „Сјемећ“ само продаје зрела стабла и на тај начин је акумулирао 6 милиона КМ. Пошто нема свој рачун паре су у Бањалуци.

И, да, запошљава чланове СНСД-а. За вријеме директоровања Милорада Јагодића запослено је око четрдесет чланова владајуће партије у Ш.Г. Има ту жена које се запошљавају по први пут у шестој деценији живота, као и дјечурлије којима је најјача професионална референца лијепљење плаката СНСД-а на прошлим изборима.
„Сјемећ“ је носилац „европског чекића“, односно европског цертификата о управљању и газдовању шумама по европским стандардима и нормама. А ти стандарди налажу и да се не смије остваривати профит, односно да се све зарађено продајом мора реинвестирати у предјеле у којима је извршена сјеча. Ето начина да која КМ од шуме остане и у Рогатици.

Фузија „Сјемећа“ и „Старе горе“, уколико до ње дође, а информације о томе у јавност цуре на кашичицу, биће једина позитивна тековине ове по свему фарсичне сједнице Владе РС у Рогатици. Закључак са сједнице Владе са почетка текста који се односи на директоре шумских газдинстава-губиташа, а који у слободној интерпретацији гласи „што сте покрали покрали сте, сада имате годину дана да то покријете папирима или ћемо вас смијенити“ а који су сви медији исфорсирали у први плана, наравно не у овој већ у оној финој, суштине ослобођеној форми, остављамо на слободну интерпретацију сваком читаоцу понаособ.



0 КОМЕНТАРА

  1. Želim da izdvojim:

    ”Најважнији владини чинбеници (чинбеници-они који нас чине бенама, прев. аут.), њих седамдесет и пет, са нешто мало мање „аудија“ за које пристојан човјек не зна ни које су генерације, догергали су се у Рогатицу. На њима трептачи, пред њима чистачи, у њима инспицијенти и шаптачи”

    I ovo:

    ”бивши комуниста, бивши есдеесеовац а садашњи есенесдеовац, омаленог раста и истог таквог морала”

    Nije smiješno, ali je za smijanje B-). Da ne spominjem ovu negdotu sa Dodikom.

  2. B-)

    Браво Зока, ово ти је један од најбољих прилога, сад да се питамо гдје је слободно новинарство, ко игра за рају и занемаује тактику завршиће каријеру у нижеразредном Вратнику..нажалост тамо нам и звршава истина и правда.

    Ова свита са трчећим ротацијама ових дана се стварно узмувала пуно по овим нашим крајевима, тај исти дан сам их два пута срео на релацији Лукавица-Јахорина-Пале, горе-доле, ја мислим да осим клопе и спавања они се и не састају ни с ким, само се онако возају у круг.
    Исто то вече чујем на медијима, да су у Рогатици усагласили ово, оно, бла, бла,..све то што ти горовиш, само не заборавимо да је некад управо додик извршио ту систематску подијелу јавног предузећа СШ, јер је то нека агенција доставила као студију изводљивости (уз наравно папрену наплату), а они прихватили на инсистрирање ОХР, још се сјећам и његове реченице “ни једна моторка не смије остати у шумама Српске..”
    Ова посјета “Дрволику” ми није најјаснија, јер колико се сјећам власник Дрволика није “њихов” играч, а мостови за Пљешевицу су стара снсд-ова прича, на тим обећањима је неколико избора прегурао у Рогатици.

    п.с. јагодић је попио палију по глави становника 😉 зато што је одрадио неку женку од бате бобара, па му овај смјестио…

    а најјачи утисак је ова разгледница, и наравно Анђа..B-)

  3. рогатичко Шумско газдинство „Сјемећ“, са шест милиона добити, послује најбоље од свих и да се директорима осталих шумарстава која негативно послују оставља рок од 6 мјесеци до 1 године да израде планове за излазак из губитака или ће бити смијењени.

    Био је и ред. Гдје може шума да буде у губитку? Значи да краду. А и то једно што послује позитивно не води СНСД.

  4. Ona divna žena što se slikala sa ovom bakom,je više uradila za dobrobit stanovnika Rogatice nego sva pobrojana svita koja je došla o ovaj mali gradić.Svaka čast autoru ovog teksta,čovjeku koji pokazuje da još postoje prave ljudske osobine kao što su poštenje,čovekoljublje,ljudsko dostojanstvo.Nažalost mnogi ne znaju šta to znači.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *