Вишак запослених у скоро свим болницама и домовима здравља

Од 54 дома здравља у Републици Српској, чак 51 има вишак запослених односно укупно 450, а слично стање је и у болницама гдје је прекобројно 870 немедицинских радника. Показала је ово Анализа одрживости финансирања обавезног здравственог осигурања у РС у 2012. години с приједлогом мјера, коју је урадио Фонд здравственог осигурања РС. – Само три […]

среда, октобар 17, 2012 / 10:08

Од 54 дома здравља у Републици Српској, чак 51 има вишак запослених односно укупно 450, а слично стање је и у болницама гдје је прекобројно 870 немедицинских радника.

Показала је ово Анализа одрживости финансирања обавезног здравственог осигурања у РС у 2012. години с приједлогом мјера, коју је урадио Фонд здравственог осигурања РС.

– Само три дома здравља немају вишак запослених у односу на прописане стандарде и нормативе за одређени број становника. Реални вишак је 450 радника, а трошак њихових бруто плата, без минулог рада, износи око 12 милиона марака, наводи се у анализи.

Стратегијом примарне здравствене заштите у РС предвиђено је да домови здравља могу да буду организовани у општинама с минимално 25.000 становника, али то не испуњава више од 60 одсто ових установа.

– С обзиром на то да је овако велики проценат одступања од прописаног стандарда, Фонд је урадио процјену могућности рационализације мреже домова здравља, фокусирајући се на општине које имају мање од 10.000 становника. Припајањем тих домова здравља већима било би могуће обезбиједити исти ниво здравствене заштите, са минимално четири милиона марака мањим трошком. Калкулација је рађена на бази бруто плате директора дома здравља и пратеће администрације – пише у анализи.

Према подацима Фонда, општине у просјеку из својих буyета издвајају мање од један одсто средстава за финансирање домова здравља, што значи да се домови здравља готово у цијелости финансирају од новца који добију од Фонда.

– Дословном примјеном прописаних критеријума уговарања примарне здравствене заштите, 21 дом здравља, или 39 одсто од укупног броја, не би могло да опстане са постојећим бројем запослених радника – упозоравају у анализи.

Да би била одржана стабилност здравственог система, Фонд здравства је ове године са 21 домом здравља уговорио већа финансијска средства него што им припада према прописаним критеријумима у укупном износу од око шест милиона марака.

Ситуација није боља ни у болничком сектору, о чему свједочи податак да у овим установама има око 870 радника вишка.

– Овај број се односи само на немедицински кадар, јер се поређењем с прописаним стандардима и нормативима не би могао добити објективан податак о стању код медицинског кадра – стоји у анализи.

Наиме, прописани норматив броја становника на једног болничког специјалисту у готово свим областима је вишеструко виши него у сусједним земљама, тако да испада да је у неким областима оптимално да буде само неколико доктора на цјелокупно становништво, што је, оцјењују у Фонду, крајње необјективно.

Нови модел плаћања болничких услуга показује слабости и у сектору.

– Иако нови модел није у потпуности имплементиран, већ је видљиво да неке болнице неће моћи од свог рада да обезбиједе финансијску стабилност и то, прије свега, због тога што се налазе на подручју с премало становника за оптималан број услуга. Одрживост ових болница, прије свега болница у Невесињу и Касиндолу, у сљедећим годинама ће бити драматично погоршана уколико се и даље буде рачунало само на новац од уговора с Фондом – истиче се у анализи.

Доприноси

Све је већи број здравствених установа које касне с исплатама плата запосленим радницима, не уплаћују доприносе за социјално осигурање и које се задужују код комерцијалних банака, наводи се у анализи.

– За пет мјесеци ове године, доприносе је нередовно плаћало 39 здравствених установа, а укупан дуг за неуплаћени допринос износи више од шест милиона марака, стоји у анализи.



0 КОМЕНТАРА

  1. A, ko je zbog toga kriv? Onaj cija je sugavoisarana sapa pisala i potposivala nardjeenja i pisma da se jugendovci prime, kako bi dobio izbore sve dosadasnje, ali i da nas sto prije unisti, da nas sravni , da nas nema.
    To nije tako samo u zrdavstvu, tako je u svim ustanovama rs. Namjerno , i monstruozno ubijanje Republike.
    I, firciju kriva vojska, kao zbog nje nemamo napretka, i administracija bih, a i tamo radi njegova bagra. O, administraciji njegovoj usranoj ni rijeci.
    I, samo dvije tri godine unazad, odlikovao je zlocinac mastila, onoga koji je unistio fond pio.
    SVETE BANDERE, kako zlocince ne bismo dozivotno hranili i cuvali.

  2. шкрбић убица здравственог фонда, кумов кум, мајмун до мајмуна..од оваквих домова здравља хвата те паника, само мртав би пристао да уђе у њих или у болнице РС-а!
    Шта се ради кад људи без образа, части и морала сједну на чело несретне РС, сад ћемо се бавити траварима и осталом алтернативом јер још мало неће имати ко да превије обичну посјекотину?
    Да ли те мајмуне стравно треба побити, јер дугачијег рјешења нема, за то вријеме чувај здравље народе на ове не рачунај, и да, наш новац и даље они срамно троше!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *