Виртуелна политика у РС: Тешки кампањци

Сајтови наших политичких странака, сем пар изузетака, су изузетно лоши, иако је интернет најбоље оружје за растјеривање “медијског мрака” Пише: Марко Шикуљак Када је Барак Обама постао предсједник САД, након што је словио за аутсајдера и у страначком дуелу са Хилари Клинтон, многима је било јасно: био је то тријумф новог начина представљања политичких ставова. […]

недеља, фебруар 28, 2010 / 11:18

Сајтови наших политичких странака, сем пар изузетака, су изузетно лоши, иако је интернет најбоље оружје за растјеривање “медијског мрака”

Пише: Марко Шикуљак

Када је Барак Обама постао предсједник САД, након што је словио за аутсајдера и у страначком дуелу са Хилари Клинтон, многима је било јасно: био је то тријумф новог начина представљања политичких ставова. Иако је Обама данас постао глобални поп – феномен и његово стално помињање у медијима подсјећа на сличну пренатрпаност наших ТВ дневника појединим политичарима, није згорег подсјетити како звучи легенда о Бараку Избавитељу:

У почетку је Обама имао тек пар хиљада волонтера, углавном у држави Илиноис, и био без крупних спонзора. Његов изборни штаб је постигао својеврсно чудо и успио да окупи милионе Американаца да добровољно раде за Обаму и дају новац за кампању.

Сакупљено је 700 милиона долара (просјечно, сваки приложник је дао 86 долара) а од тога пола милијарде је сакупљено путем интернета. Користећи социјалне мреже, прије свега Фејсбук и сајт Барака Обаме, Обамин изборни штаб је успио да придобије нове волонтере и сигурне гласове на мјестима где до тада ни један кандидат није стизао и у слојевима становништва које никада до тада није излазило на изборе.

Иако би овакав успјех требао да заинтересује све политичке упосленике, придобијање гласача путем глобалне мреже код нас је тек на почетном нивоу. Посједовати интернет презентацију су многе странке узеле као обавезу јер тако треба, и на томе се стало, иако је мрежа друге генерације, она у којој сваки корисник интернета креира садржај, настала одавно.

Барем два добра разлога говоре да би се странке код нас требале озбиљније посветити свеобухватном приступу бирачима путем интернета. Први је мала излазност и немотивисаност младих бирача за политику, која може да им се приближи путем медија који највише користе. Други је свакако слобода приступа информацијама, јер интернет нуди готово неограничене могућност преношења вијести и ставова, што вам је логичан пут уколико се усуђујете стање у медијима назвати "мраком".

А почело је добро

Почетак савременог интернет промовисања у нас, били су ванредни предсједнички избори 2007. године, када су властите сајтове имали Младен Иванић и Огњен Тадић, који су заказивали четовање са својим бирачима. Локални избори 2008. су донијели наставак у виду Фејсбук кампање, када су се појавили профили Драгољуба Давидовића и СНСД, али којима се очигледно нису бавиле особе на чије име су отворени, већ је тај дио кампање стављен у задатак онима којима се није могао дати неки други, па се са њих углавном смарало слоганима и програмима.

Једини ко је схватио да фејсбук кампања значи обострану комуникацију стварних особа са именом и презименом био је независни кандидат Ђорђе Ђурђевић, који је и поред неуласка у бањолучку скупштину остварио одличан резултат за неког иза кога није стајао страначки апарат.

Само сајт није довољан

А неке странке немају ни сајт. Социјалистичку партију нисмо успјели изгуглати. Шешељеви радикали такође немају сајт, па се промовишу путем фејсбук групе, чији је један од администраторских профила, војвода Мирко Благојевић.

Радикали из СРС РС имају сајт, али је он рађен техникама из неког другог миленијума. Заглавље је урађено тако неатрактивно, да опис треба прескочити, а за боју слова је изабрана страначка плава, не баш погодна за читање. Сем пар обавезних страначких докумената  не нуди се ништа од онога што се виђа на страначким сајтовима, и једино што се може оцијенити као позитивно је ажурност у уносу саопштења. Постоји и галерија, али не ради.

Сајт Демократског народног савеза је сасвим коректно урађен, уколико заборавимо да је латиница основно писмо сајта, а да се ћирилица мора посебно подешавати. Заглавље је солидно, навигација упућује на основне податке и документе, а главни дио сајта је посвећен вијестима и саопштењима. На најупадљивијем мјесту се ротирају најзначајнији текстови, испод тог дијела су доста ажурно и прегледно поредани остали, али је упадљиво да их не прате фотографије, тако да је живописност сведена на минимум. Уз неколико истакнутих пречица за теме као што су Економска анализа и Зашто ЕУ?, вриједи истаћи да ДНС има Ју тјуб канал, на коме се налази пар промотивнох спотова са последњих избора.

ПДП сајт садржајно посједује већину битних ствари (о странци, члановима, резултатима, вијести, изводи из штампе, видео садржај, галерија), али су изузетно лоше постављене, тако да ни визуелно ни оријентационо не остављају добар утисак. Сву пажњу привлачи анимација лика предсједника странке и српске заставе, која је, уколико је баш неопходна, могла ићи у заглавље поред логоа партије. Клик на њу води до резултата локалних избора, који су били сувише давно да би заузимали најупечатљивије мјесто.

Што се тиче навигације, иритира што се избором једне подстранице на њој налази линк за исту. Највише простора заузима садржај који се односи на уређење ПДП, чланство на позицијама и документе партије, док су вијести и саопштења солидно истакнути тако што наслови иду кајроном. Али се зато и понављају на насловној страници, испод Иванићеве слике. Видео и фото галерије су ријешене добро, али недовољно истакнуте, а сав видео садржај се односи на кампању из 2007. године за предсједника Српске.

Посебно ицтицање ћемо оставити за Народну демократску странку Крсте Јандрића, која је у вријеме писања текста имала сајт сличан оном СРС РС, уз нешто пријатније боје, али и никакву ажурност (последња вијест се односила на примање под своје окриље ДЕПОС – а ). Прије пар мјесеци су редизајнираи сајт, у визуелно много атрактивнији, с тим да у таквим условима још вуку грешке које су разумљиве у том периоду техничког уходавања.

Визуелно сајт изгледа нешто вриштавији него што се очекује од сајта политичке странке. Заглавље је привлачи пажњу јарком црвеном бојом, што није по лоше дефиницији, али испод стижу двије анимације, једна за навигацију и истицање вијести, а друга је промотивног типа. Испод њих се самим прелазом миша активирају анимације које упућују на НДС актив жена и актив младих (након активације остају и понављају се) што је одиста много упадљивих и покретних призора на тако малом простору.

Друга замјерка је на удуплавање навигације. Постоји и хоризонтална испод заглавља и вертикална са лијеве стране сајта и имају идентичне повезнице, чак се на почетну страну може доћи на три начина (уз обе навигације, и кликом на заглавље). Стога би одлазак на почетну страну требао бити само преко заглавља, а вертикалну навигацију замијенити нечим другим, јер је хоризонтална боље урађена. Иначе, доста ствари је урађено тако да техничка иновација надилази практичност.

Галерија је нејасна и готово немогућа за преглед ( и она се, је ли, удуплава). У дну стране су приказани и сви регистровани корисници, што би је у случају да их је више, бесконачно продужила. Ју тјуб прозор води до химне Боже правде, у некој не стандардизованој музичкој верзији. Позитивно је да се слова на страници могу повећавати, а остављен је простор за РСС, Твитер и Фејсбук, али само последње од овог има повезницу. Техничка подршка НДС сајта ће морати још доста посла да одради, и да сајт учини функционалним, јер нико неће пасти на саму атрактивност.

СНСД наспрам СДС

Неки претраживачи лоше отварају сајт владајућег СНСД, па у њима изгледа тако развучено, да личи на форум. Али избор правог броусера само накратко побољшава ситуацију. Осим главне навигације јако неатрактивног изгледа, постоји и додатна која позива на комуникацију са посјетиоцима (писмо у коме је порука Милорада Додика, контакт, питајте), а те ставке су илустроване сличицама налик оним из Вордовог клип арта.

Главна навигација, за коју је и на сајту наглашено да се зове навигација, у себи мијеша и латинично и ћирилично писмо (program), и удуплава везе ка подстраницама које су визуелно исткнуте (до Контакта можете доћи уз три различита пута). Вијести имају опцију за штампање, што је ријеткост на осталим сајтовима, али их на насловној страни има толико, да морате доста ролати мишем да би стигли до дна, гдје се налази занимљиво издвојен програм. Неколико цјелина испод којих се налази почетак текста, и опција да се програм у цјелини прузме у ПДФ формату. Кад смо код ПДФ, њега не мањка јер у њему можете преузети бројеве страначких гласила Одговор и аргументи, као и неке од књига из радионице Васић – Љепојевић, што, ако ништа друго, даје живописност сајту. На пробраном мјесту се налази и веза за сајт Социјалистичке интернационале, а у одјељку страначке историје, иста престаје нешто прије него СНСД долази на власт.

Сајт младих социјалдемократа је нешто визуелно атрактивнији, има неколико страница посвећеним активностима МСД и опција за контакт, али како није одавно ажуриран, све пада у воду. Издвајамо га из два разлога: Неко је сматрао да је латиница битнија и поред залагања ове странке за очување РС, односно ћирилице уопште нема. У одјељку "путовања", умјесто рецимо, списка европских превозника који нуде студентске попусте и хостела у којим се може појeфтино преноћити, нуде контакти представништава земаља која су нам увела забрану кретања.

У поређењу са главним ривалом, иако навикани као конзервативци, СДС има више него пристојну презентацију. Боје сајта не одбијају, заглавље је урађено добро и ријешен је главни визуелни недостатак странке, а то је нестандардизован грб. Однос актуелних информација и презентације странке је прилично равноправан, али је архитектура информација на сајту неадекватно урађена. На насловној страни се дуплирају најновије вијести, које су прво излистане у насловима, па одмах послије тога иду поново, са дјелом текста. Између та два дјела је збијена и једва примјетна, додатна навигација са неколико битних ствари за саму странку. Дио тих ствари из додатне навигације би могле да стоје испод главне навигације у виду банера. Чини се да је СДС у одлучио да се јаче активира на интернету, па су са странице скинуте пречице за примјерке страначког гласила Јавност у ПДФ (и даље доступни на сајту у подстраницама) а покренута је страница еЈавност, која служи за информисање, на којој је нешто више пажње посвећено фотографијама којих има јако мало на сајту странке.

Двије највеће странке имају за собом доста присталица, које више на своју руку дјелују на мрежи, па се може пронаћи више страначких група на Фејсбуку, неки од чланова блогују (ако се тако може назвати преношење вијести на блог сервисима) а општински одбор СНСД из Угљевика је отворио Ју тјуб канал.

Најмлађи су најбољи

Свијетла тачка српске политике у виртуелном простору је најмлађа, Демократска партија. Страница је најновија од свих које поредимо, па је и најквалитетнија, садржај је прегледан, на најпримјетнијем мјесту се ротирају фотографије са насловима вијести, мада испод тога у текстовима недостају фотографије које би оживиле текст. Заглавље је одабрано паметно, јер у први план истиче најјачи адут странке, а то је њен предсједник Чавић.

Поред главне навигације постоји и додатна која се налази са десне стране, гдје се примјећује да су планирани блогови чланова странке, али постоји само један, али и пречице до профила ДП на сајтовима за друштвено умрежавање, попут Твитера и Фејсбука. Сем тога, обраћена је пажња ма мултимедију, па ДП има највећу галерију фотографија и свој Ју тјуб канал, на коме се у дијеловима може пронаћи конгрес партије и Чавићева гостовања у емисијама.

Мишљење људи из струке

Владимир Кежић, програмер из Три степс ИЦТ (3 Steps ICT) каже да све странке користе бесплатне системе за управљање садржајем (ЦМС) као што су Ворд Прес, Јумла и друге, те да квалитет презентације зависи, како од избора ЦМС, тамо и од године када је његова верзија рађена.

– Примјетно је да већина сајтова нема неке опције које су већ годинама стандард на информационим порталима, као што је  подршка за РСС. Страница ДНС једина посједује опцију за мануелно повећавање фонта слова што увелико олакшава слабовидним особама, и једна је од ствари на које се обраћа пажња.

Разне странице пате од различитих мана, неке имају лош дизајн, неке нису ажурне и прегледне, док је код неких примјетно недостаје више фотографија које би сајт учиниле живописнијим. По мени, једино ДП партија мало више пажње поклања свом сајту, који је квалитетнији од осталих и повезује се у друштвене мреже  – каже Кежић.

Душко Ангиревић, програмер из Бање Луке који је направио велики број сајтова, сматра да већина странака не приступа промоцији на интернету на прави начин, јер се већина страначких сајтова своди на опсежне и незанимљиве текстове о статутима странки, а нико не нуди опције коментарисања садржаја на сајту и могућност потенцијалним бирачима да свој став изразе директно.

– Сајтови само служе за пласирање информација, али повратне информација од стране посјетилаца нема јер не постоји ни могућност саме дискусије. Мало која странка схвата да је промоција путем веба најпожељнија усљед ниских трошкова пласирања жељених информација, једноставног одржавања и добре промоције. Добар дио страначких сајтова, поред лошег дизајна, болује и од неажурности информација што је свакако један од већих минуса.

Ангиревић је мишљења да интернет код нас превасходно користе млади људи и интелектуалци, који представљају и основу сваког друштва и највећи дио гласачког тијела до којег странке и даље не допиру. По њему, ни ДП, која за разлику од других покушава да приђе потенцијалним члановима и гласачима путем разних друштвених медија, као што су Твитер и Фејсбук, то не чини на прави начин.

До монитора, умјесто од врата до врата

Појава мреже друге генерације, у којој корисник сам креира садржај, у теорији омогућава да се сваком човјеку приђе појединачно, а да се не иде од врата до врата. Још ниједна странка код нас није искористила Ју тјуб да пренесе директну поруку бирачима, као што то раде свјетски државници, када се обраћају нацији, и када снимак са националне телевизије иде директно на сајт за размјену видео снимака.

Већина странака у Српској се није потрудила ни да ту смјести своје промотивне спотове. Помама за Фејсбуком је нагнала симпатизере странака да оснивају групе, али се ту кренуло са погрешним приступом. Администратор групе СДС са највише чланова, вијести које сматра за битне објављује у биљешкама, што је потпуно неефикасно, и далеко ефикасније је такве вијести, уз пожељан коментар, слику, видео, везу… објавити на блогу, док на Фејсбуку више учинка имају интернет везе, снимци и фотографије. Што се тиче блога, он је интернет дневник, на коме се писац може доста присно обратити читаоцима, уз двосмјерну комуникацију у коментарима, али партијски активисти код нас га махом употребљавају за обичан пренос вијести, без додатне илустрације или коментара.

Који политичари воле Фејсбук и блог?

Један од првих блогера из БХ политичког врха био је Жељко Комшић, али је блоговање запустио с прољећа 2009. У Српској је најагилнији Славко Јовичић Славуј.

Славуј има два блога, један је више лични и на њему можете наћи његове приватне фотографије, док се на другом налази избор текстова разних медија, којима је Јовичић давао изјаве, или се једноставно тиче политичких питања, за које је Јовичић оцијенио за битне. Када стигне, Јовичић напише и коментар који објави на блогу, што је по правилу штиво које медији радо преносе. Али и поред тога што незванично слови као политичар који је дао изјаве за све могуће свјетске медије, на популарном Јутјубу се може наићи на врло мало снимака у којима је Славуј актер.

Огњен Тадић и Срђан Мазалица припадају младој гарди српских политичара, који цијене утицај интернет комуникације, и који су својевремено, како кажу, иницирали успостављање страначких интернет презентација или њихово обнављање.

Мазалица каже да би сајт СНСД могао бити квалитетнији и ажуриранији, и да уз постојеће капацитете не могу доћи до великог броја младих људи, али могу одређене документе и информације учинити доступним онима који учествују и које интересују страначке активности. Оба Фронталова саговорника се слажу да је потребно да комуникација на линији политичари – бирачи буде двосмјерна.

– Моја искуства из предсједничких избора 2007. нису импресивна. Политички дијалог без пуне промоције и откривености идентитета није могућ. Није важно само то ко одговара на неко питање и шта је одговорио. Важно је и ко је поставио неко питање. Ово посљедње често недостаје у интернет комуникацији. Зато је она ограничена и необјективна – тврди Тадић.

Са друге стране, Мазалица као блогер на Фронтал.РС каже да му је дискусија која се развија често користила, без обзира на политичку острашћеност појединих коментатора.

-Исто тако тешко је квалитетно комуницирати и са људима који вам повлађују, који вас хвале и који вас безрезервно подржавају, наравно ако желите да изграђујете своје ставове кроз дијалог са политичким неистомишљеницима. Мени су одређене дискусије на тему мојих и туђих текстова и колумни на Фронталу изузетно помогле да потврдим, изградим, али и да преиспитам неке своје ставове по појединим питањима, каже Мазалица.

Један од главних проблема због којих се странке активније не почну бавити промоцијом на глобалној мрежи, јесте тај што за квалитетне ефекте такве промоције потребно уложити мјесеце, па и године, стрпљивог и смишљеног рада. То у принципу није фах оних који су навикли изборе добијати акцијашењем у периоду од неколико мјесеци изборне кампање.

Сем тога, на јавност се путем интернета треба  утицати у "ванкампањском" периоду, када се у јавне дебате покушавају увући одређене интересне групе, бавећи се питањима као што су права на побачај, радничка права, улазак у НАТО и слично.

 

ПС: Овај текст је, као огледна вјежба, настао добијањем информација и мишљења искључиво путем интернета и друштвених мрежа.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *