Викиликс о Додику: Од миљеника до нестабилизатора

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је раније био миљеник Вашингтона, али посљедњих година изазива незадовољство Запада захтјевима за већу аутономију РС, показују тајне депеше америчких дипломата до којих је дошао Викиликс.

Додик је, откривају материјали у које је Ројтерс имао увид, отворио старе ране када је 2009. казао да босански муслимани стоје иза напада на сарајевској главној пијаци 1994. и 1995. када је погинуло више од 100 особа.

– Порицати чињенице о тим нападима је исто као да поричете Сребреницу, а они који то чине биће третирани као они који негирају Холокауст – у најбољем случају сматраће се маргиналним елементима, на суманутој маргини и с дубоко негативним програмом, казао је Додику тадашњи амерички амбасадор у БиХ Чарлса Инглиша, дипломата ветеран који је годинама службовао на Балкану.

На састанку у септембру 2009. описаном у једној од десетак депеша говори се о Додиковом све пркоснијем ставу и његовој тежњи ка сецесији, тежњи коју многе дипломате и званичници у региону виде као највећу опасност за стабилност на Балкану данас, преноси Ројтерс.

Депеше откривају и да је Вашингтон желио да с тим у вези високи представник у БиХ (ОХР) заузме оштрији став.

– Додик постаје све више – и све опасније – пркосан и једак у одсуству јасног одговора високог представника, написао је Инглиш у депеши из јуна 2009.године.

Додик је "појачао темпо својих напора да реформе уназади и поткопа државу. Његов циљ је – у најмању руку – да обнови ниво аутономије који је Српска имала на крају рата 1992-1995, наведено је у депеши.

Дипломате и аналитичари већ дуго спекулишу о циљевима "грубог и помало плаховитог лидера СНСД-а", како се у депеши из 2006. говори о Додику. Други допис из маја 2009. описују његову "халабуку" као опасну, ма какав био његов циљ.

– Иако Додикова реторика звучи неупућенима као апсурдно позерство, јавност у Српској узима је здраво за готово, а њега види као браниоца Српске – истиче се у депеши и додаје да "у најмању руку то ствара климу у РС у којој је било ком политичару, па и Додику, немогуће да направи компромис, укључујући оне који се тичу државних реформи неопходних да би се БиХ приближила НАТО-у и ЕУ".

– Још је опасније што се ствара клима у којој Срби виде државу као непријатеља, а јавности у РС се уливају наде да ће у извјесном тренутку Додикови ‘легални аргументи’ превагнути и да ће РС на крају осигурати разлаз – наде које додатно јачају Додикокове редовне спекулације о таквој могућности – наводи се у депеши.

У једној депеши, написаној послије састанка Додика и четворице генерала босанских Срба 2007. помиње се забринутост коју је изразио босански министар одбране Селмо Цикотић.

– Цикотић је рекао да располаже обавјештајним информацијама да Русија и ондашњи премијер Србије Војислав Коштуница отворено храбре Додика и подстичу га у настојањима да дестабилизује ситуацију – написао је амбасадор Инглиш.

– Цикотић је позвао амбасадора да не одустаје од супротстављања премијеру РС-а Додику који из политичких разлога ствара вјештачку кризу. Цикотић је рекао да би само „веродостојна пријетња силом“ натјерала Додика да уступи."

На питање Ројтерса да прокоментарише депеше, Додик је казао да оне показују континуирани модел страног мијешања у збивања у БиХ.

– Амбасадори не треба да воде земљу, они треба да се понашају онако како се понашају у другим земљама, то ми желимо, навео је он.

Коментаришући састанак Цикотића с америчким амбасадором, Додик је истакао да је "невјероватно како министар одбране покушава да се мијеша у локалну политику" и додао да је ријеч о "мијешању војске у цивилна питања".

Депеше указују и на то како политичке подјеле унутар ЕУ и другде компликују способност међународне заједнице да пружи одлучни одговор на изазове у БиХ.

– Саговорници из ЕУ-а изразили зу забринутост поводом Додикових пријетњи у БиХ, каже се у депеши из 2007. о консултацијама САД-а и ЕУ-а које се тичу БиХ.

– Неколико саговорника довело је у питање спремност ЕУ да подржи оштрије мјере, укључујући оне које би подразумјевале да се Додик на крају смијени".

У априлу 2009. Енглисх је изразио сумњу у то да ли је ЕУ у стању да да адекватну подршку БиХ када се заврши мисија ОХР-а.

– Нисмо толико сигурни да ли су Европљани спремни да руководе Босном послије ОХР-а, написао је Инглиш у депеши под називом "Шта да се ради с проблемом званим Босна".

Док у Европи, можда, вјерују да је њена привлачност довољна да се превазиђу дубоке етничке подјеле у БиХ и њене нефункционалне државне структуре, докази говоре друкчије. Дио проблема је у томе што је сама ЕУ подијељена у погледу БиХ.

– Међу државама чланицама само пар њих, а прије свега Британија, јасно схватају опасности које носи са собом тренутна политичка динамика БиХ. Тиме што ће напросто да потисне у страну проблем БиХ, ЕУ ризикује да се у БиХ понови динамика ЕУ-САД из 1991. – упозорио је Инглиш.

– Срби реагују на „штап“ (тј. санкције), али ми се морамо ријешити да га примјенимо у случају потпуне непомирљивости, закључује у депеши тадашњи амерички амбасадор у БиХ.