Вигемарк не би устав дирао пуно, него само малко

Шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк изјавио је да већина реформи које су потребне да би БиХ постала кредибилан кандидат за чланство у ЕУ не захтијева неке веће захвате у уставном уређењу БиХ.

"Много времена се још узалудно троши на расправе око уставних уређења и надлежности у земљи, што скреће пажњу са онога што грађани истински требају – више радних мјеста, одговарајуће образовање и безбједно окружење", рекао је Вигемарк синоћ на пријему у Бањалуци, који је организовао поводом Дана Европе.

Вигемарк је позвао све доносиоце одлука у БиХ да искористе постојећи замах у процесу европских интеграција да заједнички направе прави искорак јер постоји много више ствари које су заједничке него оних које их дијеле.

Он је подсјетио да је БиХ посљедња у низу европских земаља која је поднијела апликацију за чланство у ЕУ и да сама апликација долази у изазовном тренутку.

"Током протекле године свједочили смо о бројним позитивним помацима, а коначно је 1. јуна прошле године ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, док је са међународним финансијским институцијама усаглашена амбициозна Реформска агенда", подсјетио је Вигемарк.

Он је напоменуо да су у БиХ у току важне социо-економске реформе, истичући да би прва фаза спровођења Реформске агенде могла бити окончана у наредних неколико мјесеци.

Вигемарк је рекао да је БиХ, као и други дијелови Европе, земља културних, етничких и вјерских различитости са бројним природним ресурсима, укључујући људе.

Он је истакао да је ЕУ опредијељена да снажно подржава БиХ, чији је Унија најважнији партнер, те да ће та улога бити настављена и у будућности.

Шеф Делегације ЕУ у БиХ изразио је захвалност надлежним органима Републике Српске који су пружили подршку отварању обновљене Ферхат-пашине џамије у Бањалуци, истичући да то представља важан корак у процесу помирења.

Вигемарк је подсјетио да је ЕУ подржала обнову бањалучке тврђаве "Кастел".

Говорећи о Дану Европе, Вигемарк је рекао да 9. мај представља почетак до тада незабиљежене ере мира и просперитета у бројним подручјима континента.

"Стабилност која је присутна на европском тлу више од половине вијека заснива се на заједничкој сврси – јединству и солидарности европских нација, али да су данас угрожени бројни од циљева оснивача ЕУ", истакао је Вигемарк.

Он је рекао да је о пријетњама опстанка ЕУ говорила високи представник Федерика Могерини, која је навела да код ових пријетњи није ријеч о тероризму и миграцијама и да пола милијарде грађана ЕУ то може поднијети.

"Права пријетња опстанку ЕУ долази из наших самих граница. ЕУ је угрожена онда када градимо зидове умјесто да их рушимо, када се понашамо као половични Европљани, када тражимо помоћ, али нисмо спремни да помогнемо другима или када дискриминишемо друге на основу боје њихове коже, језика и начина на који се моле", навео је Вигемарк.

Он је закључио да је ЕУ потребно лидерство и да треба сачувати и реформисати Европу.

Пријему су присуствовали предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијер Жељка Цвијановић, министар правде Антон Касиповић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, предсједавајући Вијећа народа Српске Нада Тешановић, градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић.

Скупу су присуствовале и многе угледне личности из привредног, јавног и културног живота Српске.