ВИДОК (VIDOCQ)

Јесте освјежење погледати француски филм, али не по сваку цијену. Холивудски се инсистирало на специјалним ефектима, али и на некомпактности приче. Све то даје још један Пакт скрпљен с вуковима, и на општеевропско задовољство набуџен. Оправдано забринути за скрајнутост свог језика, и некада доминантне културе; Франци и овај  филм смјештају у прошлост. Париз (а гдје […]

недеља, фебруар 20, 2011 / 08:29

Јесте освјежење погледати француски филм, али не по сваку цијену. Холивудски се инсистирало на специјалним ефектима, али и на некомпактности приче.

Све то даје још један Пакт скрпљен с вуковима, и на општеевропско задовољство набуџен. Оправдано забринути за скрајнутост свог језика, и некада доминантне културе; Франци и овај  филм смјештају у прошлост. Париз (а гдје друго), године 1830.

Отпуштени шеф полиције, бори се с маскираним алхемичарем. И он га савлада (Откровење 12:08.). Моли га, да му бар пред смрт види лик. Жеља му је услишена, а потом Видок пада у понор пећи фабрике стакла.

Даље рекапитулирарна прича, коју води млади смотани новинарчић. Званични Видоков биограф, чија је професија, уз Видоков прелаз у приватну праксу, такође тековина американизма.

Ту порив за истрагом није потребно дубље мотивисати. Новинару је то посао. А гдје год ради, за њим иде алхемичар и убија интервјуисане. Обучен у црно и са космонаутском маском прерушеном у стакло какво на прозорима бијесних аутомобила, имају високи званичници. Видимо само нас, који смо за њих гласали.

Ништа, дрш`те се Французи, Холивуд је још преко океана.

 

(Редитељ: Питоф; Улоге: Жерар Депардје, Жијам Кане, Ине Састр)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *