Вехабизам – основна пријетња по безбједност државе и грађана

Шта је вехабизам, одакле потиче, када се јавио – на та питања у складу са својом проведеном анализом стања ћу покушати дати конкретне одговоре. Пише: Стефан Драгичевић Наиме, вехабије су по многим експертима за тероризам, како војним тако и универзитетским, оцијењене као највећа пријетња по безбједност државе. Поред тога што се вехабизам јавило као широка […]

среда, март 23, 2011 / 07:51

Шта је вехабизам, одакле потиче, када се јавио – на та питања у складу са својом проведеном анализом стања ћу покушати дати конкретне одговоре.

Пише: Стефан Драгичевић

Наиме, вехабије су по многим експертима за тероризам, како војним тако и универзитетским, оцијењене као највећа пријетња по безбједност државе. Поред тога што се вехабизам јавило као широка организација унутар БиХ, важно је напоменути њихово дјеловање у Србији (Санџаку и Косову), Црној Гори, Албанији и широм западне Европе.

Активност вехабија кулминирала је у Санџаку када је здруженом акцијом МУП-а Србије и Жандармерије у околини Новог Пазара пронађена велика количина наоружања, муниције и осталих опасних средстава. Србија је тада општом мобилизацијом МУП-а уз кординацију и асистенцију војних обавјештајних служби провела детаљну истрагу на простору Новог Пазара али и осталих Санџачких општина.

Неко за вехабије каже да је то обична секта, по другим оцјенама су друштвени покрет, али све заједно нас наводи на тезу да су то људи на које држава посебно мора да обрати пажњу ради опште безбједности. То нису субкултуре или контракултуре некој националној култури, овдје се очигледно ради о распрострањенијем и екстремнијем дјелу становништва који тежи неким својим циљевима.

Плаше га се и у исламу

Вехабизам се као покрет јавио почетком 18. вијека, а као лидер се јавио Мухамед Абдулвахаб за којег се говорило „да је он реформатор Ислама“. Међутим, од свог настанка па до данас вехабизам је постао толико екстреман и распрострањен у муслиманском друштву, да су се многи исламски смјерови као што су сунизам, суфизам и шиизам почели плашити тог покрета.

Реформе у исламу су врло осјетљиво поглавље и управо због те чињенице, јако је дискутабилно уопште питање развоја вехабизма, јер тај покрет по својим основним одредбама жели статичност у религији, без иновација са стране.

Дакле, нема неких научних, технолошких, физиолошких ствари, које би обичан муслиман требао да прихвати. Узимајући у обзир колико је садашњи свијет вишеполаран и колико је мултикултуралност узела маха у свом развоју, то би практично значило да се муслимани понижавају и да не смију да имају нека предсказања о стварима које долазе из других религија. Ту се не може говорити о неком политичком опредељењу, јер се не ради о класичним флоскулама које имамо свакодневно у јавности.

С друге стране, својом идеологијом вехабизам се проширио по Европи, али и по Азији, и на тај начин заокружио један простор који је детерминолошки „повезан“: Европа – Мала Азија – Блиски Исток – Азија. Случајност или не, али, ствар је вјероватно мукотрпног и снажног подстицаја за ширењем и даљим развојем. Управо због тога многи сматрају Вехабије као основне саучеснике у терористичким нападима али и дјеловањима у Ираку, Авганистану, Европи, Русији итд…

Присјетимо се само недавно бомбе на аеродрому „Домодједово“ у Русији, што се класификовало као класичан терористички чин, али гдје дубоке корјене има вехабизам. Или онај случај са авионом који је био изнад Детроита у Америци, и гдје терористи није радио осигурач за активацију Ц4, иначе би биланс жртава био 200 мртвих само у ваздуху.

Селефије

Прва хапшења вехабија у Србији, заправо су били младићи из исламистичког покрета тзв. селефије. селефије су послије рата на просторима бивше Југославије гајиле вјерски фундаментализам, да би се након извјесног времена поново активирале у радикални покрет, који је радио на дестабилизацији државних система.

Такође, важно је знати да изворно Селефије су дошљаци из свијета који су били ангажовани у ратним дејствима јединица Армије БиХ, да би касније формирали своју властиту јединицу (добро познатој јавности) Ел-Муџахедин.

Основни разлог који им је послужио за долазак на ове балканске просторе јесте „помоћ угроженој муслиманској браћи“, којој је међународна заједница стављањем ембарга на увоз оружја "додатно завезала руке". Међутим, основни мотив је био жеља да формирају прву селефијску (вехабијску) државу у Европи, и да се као такви успротиве западној доминацији.

Пребацивање лотпице

Послије рата већина муџахедина је напустила БиХ, а остала је њих неколицина који су за вријеме рата нашли жене, а касније добијали и дјецу и због тог разлога трајно остајали насељени на овим просторима. Лоптица се овдје не може пребацивати зато што вехабизам своје коријене подједнако има и у Србији и у БиХ.

Проблеми досељавања Вехабија био је тај што су такви покрети у арапском свијету називани „исламским фракцијама“. Те исламске фракције су долазиле стално у сукобе са владиним снагама, а можда и најзначајнији конфликти били су у Египту, Јордану и С. Арабији гдје они нису могли да дођу до изражаја и зато нису могли да окупе неке своје симпатизере или на крају крајева, своје слиједбенике.

Врло важан догађај био је 2005. године када су вехабије Хрвате назвали „проданим душама које треба потаманити“, а онда су стизале изјаве врховних исламских поглавара које су говориле о томе „да је вехабизам контрапропаганда Исламу“ и да никада у исламској култури није обичај био да се носе дуге браде.

Паралела: Багдад – Бугојно

У БиХ односно у парламентарној скупштини посебна халабука око вехабијских и селифијских покрета и тражењу њихове забране дигла се прошле године када је дошло до терористичког напада у Бугојну на полицијску станицу. Слика је обишла свијет, а терен је изгледао као да се догађај десио у центру Багдада, а не у далекој БиХ.

Разне су процедуре тада биле у питању, доносиле су се многе уредбе и наредбе, али на крају, изборна година је однијела у заборав „питање Вехабија и вехабијских покрета“ тако да то стање стоји у парламентарним ладицама. Вјероватно ће се оне поново активирати када дође до још горег догађаја негдје у лијепој нам држави па ће се опет многи јављати и осуђивати тај терористички чин.

Посебну буру у јавности изазвала је изјава од прошле године Исламског поглавара у БиХ Мустафе Церића који је Вехабије назвао исламском браћом, а све они који их третирају као терористе „сматра их трговцима исламофобије“.

Највећа акција против Вехабија изведена је од стране ентитетских органа МУП-а али и полиције Брчко дистрикта прошле године на подручје које важи за вехабијско упориште – Горња Маоча. У том селу сматра се да живи око 1.500 Вехабија и то мјесто је било оквалификовано као „простор у коме нема примјене устава БиХ“.

Нека буде Свјетлост

Акција „Свјетлост“ је укључила око 600 полицајаца, а као главни разлог толиког обезбјеђења полицајаца био је – хапшење осумњичених за кривична дјела угржавања територијалног интегритета БиХ, напад на уставни поредак, изазивање националне, расне и вјерске мржње те раздор и нетрпељивост.

По снимцима и сликама прије би се рекло да је извршена војна интервенција јер оклопна возила, џипови тзв. „разбијачи“… само што се још нису ангажовали тенкови и авиони. Интересантно је то да су дјеца у Горњој Маочи учили по образовном програму Јордана што је фларгантно кршење закона БиХ.

Нешто што ме највише у истраживању ове теме потакнуло јесте да Вехабије себе сматрају тумачима изворног Ислама и да у Европи желе да искористе пуно поштивање Шеријатског права.

Повезаност Вехабизма са глобалним тероризмом не треба да нас чуди, међутим потребно је утврдити у којој мјери је он данас распрострањен и који су то канали и путеви повезаности обичних Вехабија са терористима Ал-Каиде. Можда један од најбољих одговора на ово питање могу да дају управу исламски поглавари који треба да кажу „да ли је вехабизам општа супротност начелима Ислама којег они поштивају или је то покрет који има прећутну сагласност неке треће земље“.

Одговор на то питање ће вјероватно доћи на ред када се деси неки нови терористички напад са мегаломанским штетама, јер је сасвим очигледно да Суд БиХ нефункционише, а питање је да ли ће профункционисати будући да је већ покренута иницијатива од РС „да ли су нам потребни нефункционални и андидејтонски суд и тужилаштво БиХ“.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *