Важно обавјештење

Бањолучки бенд Важно обавјештење објавио је прије неколико дана други сингл назван "У хладу смо”, а средином септембра излази им и први албум. Са фронтменом и гитаристом бенда, Ђорђем Кнежевићем поразговарали смо о њиховом раду, али и о музици и умјетности уопште, њеном утицају И вриједности данас.

Разговарала Весна Керкез

Претходних неколико мјесеци снимали сте албум који се зове “Увијек за! Против не!”. Који је највећи изазов пред којим сте се нашли, а шта је најбоље што је произашло из цијеле приче?

Цијело снимање албума је било велики изазов, али и уживање. Изазов је био снимити пјесме тако да оне најбоље звуче и да притом сви буду задовољни крајњим резултатом. Ипак свако од нас има бар мало другачију визију албума, па је било потребно да између себе направимо неки компромис. Ово је наш први албум, а све кроз шта пролазите први пут представља изазов.

Најбоље што је произашло из цијеле приче су пјесме. Тај осјећај да сте након пет година рада направили нешто што ће иза вас остати без обзира шта се деси је неописив. Добро је и то што смо сада научили како тече процес снимања једног албума, тако да смо за једно искуство богатији као бенд.

Прва два сингла, „Жене“ и у „Хладу смо“ су прилично веселе и слушљиве пјесме, али на албуму се налази и неколико озбиљнијих композиција, које критикују тренутно стање у друштву у коме живимо. Мислиш ли да музика и генерално умјетност данас имају ту моћ да „мијењају свијет“ и утичу на људе као некад?

Када послушате остале пјесме јасно се чује коме су критике упућене. Међутим ми не критикујемо као опозиција. Дакле, не бавимо се политиком, него покушавамо кроз критику власти, моћника, корупције, неодговорних родитеља, да укажемо публици на проблем које ми препознајемо. Не критикујемо ради критике већ да би поручили да је такво понашање погрешно.

Музика и умјетност су одувијек имале снагу да мијењају свијет на боље. И то нико никада не може промијенити! Данас је проблем што је друштво конципирано тако да публика нема времена да “детаљно” слуша музику већ се то ради површно. Живот је постао убрзан. Други проблем је тај што музика више није средство којим се публика оплемењује и подстиче на неко размишљање, већ је то постао додатак једном суботњем изласку. Дакле, више није битна порука, већ да се људи опусте и проведу. Порука најпопуларније музике овог доба је: Ако си мушко буди мафијаш, ако си женско удај се за мафијаша! То је то, а таква идеја нема снагу да мијења било шта.

Окупили сте на албуму доста бањалучких музичара. Ко су вам били гости и како је било сарађивати с њима?

На албуму смо заиста сарађивали са многим музичарима. Неки су нам давали приједлоге, од неких смо позајмљивали опрему, али наравно најбитнији су они који су оставили свој звучни запис на албуму.

Гост којег смо већ представили је Арсен Чаркић сјајни пијаниста. Са Арсеном се познајемо већ неко вријеме и заиста се дивимо његовом начину свирке. Чим смо схватили да ће нам бити потребан клавир на пјесмама, одмах смо га назвали и он је са задовољством прихватио наш позив. Када вам један такав мајстор гостује на пјесми она одмах зазвучи пуно пуно богатије.

Други гост је Никола Кевић Зрнић бањалучки гитариста. Он извуче толико звука из једне акустичне гитаре колико људи не могу из три инструмента. Он када свира ништа не треба додати, а ни одузети. Све се некако чини комплетно. Пошто нам је на бонус пјесми неко требао одсвирати акустичну гитару позвали смо га да гостује.

Ту је и Роналд Рони Резничек. Ћобин (Слободан Лазичић, пјевач) и мој учитељ гитаре или како га ми зовемо Чача. Морам да признам да га у почетку нисмо планирали као госта, међутим једна пјесма је једноставно тражила да се на њој одсвира лудачки соло. Пошто у тој пјесми спомињемо Чачу наш продуцент Нинослав Тики Добријевић је предложио да Ронија позовемо као госта. И Чача је заиста одвирао лудачки соло.

Можеш ли да направиш неку паралелу између стваралаштва старијих бањалучких бендова и стања на сцени данас, из перспективе неког ко тек улази у музичке воде, али цијели живот слуша музику и добро познаје домаће прилике? Шта је предност бендова који су у БЛ свирали прије 15 – 20 година, а шта је боље данас?

Старји бањалучки бендови су били, усудићу се да кажем, бољи свирачи. Они нису имали сву технику коју ми данас имамо, али су због тога пуно више времена проводили са својим инструменом. Имали су публику која је цијенила и препознавала квалитет. Бендови и публика у то неко доба су имали пуно више времена да се баве музиком.

Мислим да данас сваки бенд има прилику да се снима, бави продукцијом. Заиста за илоле квалитетан снимак је потребан минимум опреме. Међутим развијањем интернета развила се понуда од масу бендова. Тако да је јако тешко својом музиком у толикој гужви доћи до публике.

Које бендове и музичаре са босанско-херцеговачке цијените, и зашто?

Много је сјајних бендова али да поменемо неке… Зостер је јако енергичан и бенд са добром поруком. Њихов квалитет само расте из албума у албум и увијек изненаде са нечим новим. Имао сам прилику да их слушам и на ливе наступима су одлични.

Лету штуке су можда и најпознатији босанско-херцеговачки бенд. Они његују нешто мекши звук, али квалитет стваралаштва Дине Шарана и Ђанија Первана нико не може да оспори.

Ја као гитариста јако цијеним Муриса Варајића као музичара. Можда и најбољи гитариста тренутно у БиХ.

Бањалучке бендове сам спомињао много пута, а мислим да и публика препознаје квалитетну музику из БЛ.

Када би добили прилику да изаберете било који свјетски бенд да свирате с њима, ко би то био и зашто?

Па мислим да би сваки члан бенда другачије одговорио на ово питање, па ћу ја изнијети само своје мишљење. Мене искрено фасцинира Мусе. Њих тројица једноставно раде нешто што нико прије њих није. Била би част наћи се на бини са Мет Беламијем и остаком екипе.

Шта нас очекује 15. на промоцији у Дому омладине?

Одлична енергија и одлична свирка! Потрудићемо се да на промоцију доведемо све госте с којима смо сарађивали на албуму. Конференција за новинаре је у 20 сати, а сат времена послије тога је свирка, извешћемо уживо све пјесме са албума, а цијелу ствар употпунићемо с неколико цовер пјесама, с којима смо почели и којима смо стекли прве симпатије публике.