Вавилонци су прије 3.700 година имали бољу тригонометрију од наше

Древни Вавилонци развили су прије 3.700 година тригонометрију која је била знатно развијенија од ове која се данас користи, а то им је пошло за руком много прије старих Грка, наводе аустралијски стручњаци.

субота, август 26, 2017 / 14:21

Ове тврдње засноване су на пронађеној глиненој табли званој „Плимптон 322“, на којој су исписани бројеви, преноси британски Индипендент.

Табла упућује на то да су Вавилонци знали за Питагорину теорему много прије него што су јој стари Грци дали име.

Оцем тригонометрије традиционално се сматра Грк Хипарх, који је живио око 120. године прије нове ере, али нова студија, објављена у Хисториа Матхематица, званичном часопису Међународне комисије за историју математике, указује на то да је плоча настала 1.000 година прије Хипарховог времена.

Доктор Данијел Менсфилд са Универзитета у Новом Јужном Велсу, вођа истраживања, наводи да је један од разлога развоја напредне тригонометрије била изградња што савршенијих грађевина.

Ова тврдња дијелује сасвим логично ако се узме у обзир да су Висећи вртови Вавилона у Месопотамији – колевки људске цивилизације, били једно од седам чуда античког свијета.

„Ријеч је о врло снажној алатки која је коришћена за различита теренска мјерења и архитектонске прорачуне“, рекао је научник.

Доктор Менсфилд објашњава да су Вавилонци захваљујући овом систему бројања знатно лакше вршили сложене математичке прорачуне од данашњих математичара.

„Њихов јединствен приступ аритметици и геометрији значи да ово не само да је најстарија тригонометријска табла на свијету, већ да је ријећ о јединој потпуно поузданој тригонометријској табли која је до сада пронађена“, каже Менсфилд.

„Основа нашег декадног система је број 10, који има само два егзактна разломка: половину (0,5) и петину (0,2). То је врло проблематично ако желите нешто да дијелите. На примјер, ако бисте подијелили долар на три дијела, добили сте три пута по 33 цента, са остатком од једног цента. Основа вавилонског система био је број 60, истог оног система који данас користимо за рачунање времена. Он даје много виšше егзактних разломака“, објашњава Менсфилд.

С обзиром на његову велику прецизност, вавилонски систем могао би да има огроман потенцијал за примјену на пољу образовања и рачунарских наука, сматра истраживач.

„Ријетко се дешава да нас древни свијет научи нечему новом. Вавилонска математика могла би послије 3.000 година поново да се врати у моду“, сматра Менсфилд.

Плочу је 1990. године у Ираку открио археолог, дипломата и трговац умјетнинама Едгар Бенкс, који је био инспирација за настанак лика Индијане Џонса.

Бројеви су исписани на клинастом писму у четири колоне и 15 редова, мада је откривено да је табла поломљена и да је раније имала шест колона и 38 редова.

Научници наводе да је табла највјероватније представљала неку врсту помоћног средства за провјеру рјешења квадратних једначина.

„Ова плоча отвара нове могућности не само за модерна математичка истраживања, већ и за математичку наставу. На табли видимо једноставнију и прецизнију тригонометрију од данашње, која је сасвим јасно има бројне предности“, рекао је Менсфилд.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *