Ватикан поново контролише Међугорје

Посебни изасланик папе Фрање за Међугорје, пољски надбискуп Хенрyк Хосер, стигао је у Сарајево на почетку вишемјесечне мисије чији је циљ унаприједити пасторални рад у Међугорју, у које сваке године долази више од два милиона ходочасника.

Међугорје се убраја међу највећа католичка ходочасничка мјеста на свијету, што је био кључни разлог зашто је папа послао посебног изасланика како би осигурао пасторалну бригу ходочасника неовисно о вјеродостојности указања.

Предвиђено је да прије доласка у Међугорје папин посебни изасланик разговара у Сарајеву с врхбосанским надбискупом кардиналом Винком Пуљићем, мјесним мостарско-дувањским бискупом Ратком Перићем и провинцијалом Херцеговачке фрањевачке провинције фра Миљенком Штеком, потврђено је агенцији Хина у Апостолској нунцијатури у Сарајеву.

Без коначног суда

Надбискуп Хосер требао би до љета предложити начин пасторалне бриге за ходочаснике у Међугорју.

Међугорје, од мјеста злочина над Србима, до мјеста ходочашћа

У недавној изјави, коју је пренио и Радио Ватикан на хрватском језику, пољски надбискуп навео је како је његова улога "пажљиво испитати мјесно пасторално стање, нарочито потребе ходочасника".

"Требао бих предложити можебитне пасторалне иницијативе за будућност“, казао је Хосер, додајући како ће његово послање имати искључиво пасторално обиљежје.

Упитан о међугорском феномену, надбискуп Хосер истакнуо је да "није први пут да Цркви треба времена у доношењу одлуке".

"Ако је маријанска побожност процвала у Међугорју, ако толико мноштво иде тамо, онда је то мјесто гдје ће се штовање наставити будући да се нашу Госпу може штовати било гдје, посебно на оним мјестима гдје је то штовање плодно“, истакнуо је.

Католичка црква досад није признала наводна Маријина указања у Међугорју, а мјесни бискуп Ратко Перић недавно је поручио да се са сигурношћу може тврдити како се Госпа у Међугорју никада није указала.

Критика наводних указања

Папа Бенедикт 16. 2010. године успоставио је посебно истражно повјеренство за Међугорје, које је требало испитати вјеродостојност указања.

Након четири године рада повјеренство је 2014. године представило своје закључке папи Фрањи. Свети отац потом је прослиједио случај Збору за наук вјере, који до данас није донио коначни суд.

У међувремену је папа Фрањо у неколико наврата истицао како Госпа "није поштар па да свакога дана шаље поруке", што су медији описивали као директну критику наводним свакодневним указањима која имају поједини од шест видилаца из Међугорја.