Васкрс и Ускрс ове године на исти дан, а прије Пасхе

Хришћани цијелог свијета ће ове, као и прошле године, славити празник Васкрсења Христовог истог датума, 24. априла. Тиме ће аутоматски истог датума славити и неколико других великих празника, пошто њихов датум зависи од Васкрса – Цвети, недељу дана раније, Спасовдан 40 дана по Васкрсу и Духове 50 дана по Васкрсу. Како је навела Вјерска информативна […]

понедељак, април 4, 2011 / 13:48

Хришћани цијелог свијета ће ове, као и прошле године, славити празник Васкрсења Христовог истог датума, 24. априла.

Тиме ће аутоматски истог датума славити и неколико других великих празника, пошто њихов датум зависи од Васкрса – Цвети, недељу дана раније, Спасовдан 40 дана по Васкрсу и Духове 50 дана по Васкрсу.

Како је навела Вјерска информативна агенција (ВИА), следеће заједничко празновање биће већ 2014. године, потом 2017, па тек 2025. и 2028.

Идуће, 2012. године, празновање Васкрса за православце и католике биће раздвојено само недељу дана, а 2013. године чак 36 дана.

У православљу Васкрс, поред других елемената израчунавања, не смије никада да буде у исти дан са јеврејским празником Песахом, нити прије њега. Ове године Песах пада 26. априла.

На Западу се на ово већ много вијекова не обраћа више пажња, тако да Васкрс може бити и прије јеврејског празника, што ове године није случај. Иницијативе да се датум уједначи до сада нису успјеле.

Петровски пост почеће 20. јуна, а његов последњи дан ће бити 11. јула.

Великогоспојински пост је непромијенљивог трајања, од 14. до 27. августа, а божићни од 28. новембра до 6. јануара 2012.

Разлика између јулијанског и грегоријанског календара до 2100. године остаје 13 дана, а од тада ће бити 14 дана, тако да ће Божић бити не 7. већ 8. јануара.

У православном српском календару седмог дана априла падају Благовести, Богородичин празник.

У суботу, 16. априла је Лазарева субота, васкрсење св. Лазара, пријатеља Христовог, а сутрадан, у недељу, Цвијети. На Врбицу је дозвољено јести икру од рибе, а на Цвети рибу и вино.

Од 18. до 23. априла је Велика недеља, дани посвећени Христовом страдању. У храмовима су тада дуга и потресна богослужења.

Поједини родови славе Благовијести као крсну славу, а неки су свечари сутрадан, на сабор св. Архангела Гаврила. Лазарева субота се, такође, слави као крсна слава.

У нашем народу се вјерује да, ако је овај мјесец лијеп, следећи ће бити ружан. Потребна је киша и влага, која доноси берићет. Ако је април сув, биће киша у јуну. Не ваљају ведре ноћи овог мјесеца. Овај мјесец је „опасан”, како се вјерује, за тешке болеснике. 



0 КОМЕНТАРА

  1. Је ли грешка ово за датум Песаха, пошто се каже да у православних Васкрс може бити само после тог датума? Што је и логично, јер је по Библији Христ са ученицима прославио Песах (тајна вечера) па је тек онда распет

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *