Ваљаће због тржишта: Први Индијац у НБА

Гурсимран Сим Балар постао први Индијац који је заиграо у НБА, а ова лига је добила представника 38. нације у овогодишњем првенству, у коме чак 22,5 одсто кошаркаша (102 од 450) нису држављани САД. Овај Индијац џиновског раста (226 цм) и стаса (161 кг) потписао је десетодневни уговор са Сакраментом. Претходно је био члан Рино […]

четвртак, април 2, 2015 / 22:23

Гурсимран Сим Балар постао први Индијац који је заиграо у НБА, а ова лига је добила представника 38. нације у овогодишњем првенству, у коме чак 22,5 одсто кошаркаша (102 од 450) нису држављани САД.

Овај Индијац џиновског раста (226 цм) и стаса (161 кг) потписао је десетодневни уговор са Сакраментом. Претходно је био члан Рино Бигхорнса, екипе из развојне НБА лиге. Она је и замишљена као друга шансе онима који нису успели да се у првом налету изборе за место у главном такмичењу.

У дресу „дугих рогова” Балар је за просечно 25 минута и 40 секунди проведених на паркету у 39 мечева био стрелац 10,3 поена, уз 8,8 скокова и 3,8 „рампи”. Пре одласка на каљење у помоћну лигу, 22-годишњи горостас надметао се са осталим почетницима у летњој НБА лиги, боравећи извесно време и у тренинг кампу Кингса.

Озбиљно је схватио проблем са тежином, па је успео да у претходна четири месеца смрша 30 килограма (мора још толико за озбиљнија остварења под обручима).

– Јео сам много лоших ствари, пречесто сам посјећивао „Мекдоналдс”. Сада имам и нутриционисту и кондиционог тренера и признајем – није ми лако да се одрекнем хране – рекао је Балар за лист „Сакраменто би”.

Иако је вишедеценијска пословна политика најјаче глобалне баскет лиге ширење утицаја (продаја свог производа) и у најзабаченије кутке планете, тешко да би Балар добио шансу да власник Сакрамента није Индијац Вивек Ранадив.

Он је 16. маја 2013. од браће Малуф за тада рекордних 493.000.000 евра купио клуб, одмах испољивши намјеру да направи „копчу” са родном грудом.

Са милијарду и двије стотине милиона душа Индија је као надолазећа привредна сила богом дана да се у њој ухљеби и НБА.

– Сим воли ову игру, али љубав мора да повеже са дисциплином и напорним радом – каже Ранадив, који је недавно као потпредсједника у клубу запослио и Влада Дивца, нашег прослављеног репрезентативца, а данас предсједника Олимпијског комитета Србије.

Лига је превалила дугачак пут у рушењу својих граница. У првенству 1992/93. учествовала су 23 играча из 18 земаља (или тек пет одсто играча). За егзистенцију се већ 2000/01. борило њих 45, а, у односу на претходну сезону, број „гастарбајтера” се повећао на 10 одсто.

И прије Балара НБА је у различитим периодима свог развоја прилику за доказивање давала „људским солитерима”.

Двојица највиших икада, са по 231 центиметром, били су Румун Георги Мурешан и Суданац Мануте Бол. Други је био тежак само 91 кг, а у каријери имао више (2.086) блокада него поена (1.599). Небу под облаке израсли су и Црногорац Славко Вранеш (230 цм, тренутно је члан Металца), Шон Бредли и Кинез Јао Минг (по 229 цм), а 226 цм, као и Балар, био је висок Чак Невит.

Осим привлачења пажње већина није оставила запаженији траг, осим поменутог Минга, као и одличних центара Ралфа Семпсона (224 цм, повреде су прерано угасиле блиставу каријеру), Холанђанина Рика Смитса (224 цм), Марка Итона (224 цм) и Литванца Арвидаса Сабониса (221 цм).

Поред изузетно високих кошаркаша, лига је публици често нудила и супротно, праве „минијатуре” од играча. И данас се памти мајсторство Спада Веба, са 170 центиметара побједника такмичења у „закуцавању” на „ол-стар” сусрету 1986. (обруч је на висини од три метра и пет центиметара). Најмањи међу „пигмејцима” био је одлични плејмејкер Тајрон Магзи Богс. Са 160 центиметара и 62 килограма добро су га запамтили и кошаркаши репрезентације Југославије на Свјетском првенству 1986. у Шпанији, када је био један од најзаслужнијих за пораз тадашњих „плавих” (на крају смо освојили бронзу). 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *