Успоримо, док нас још има

Замислите да је XIX вијек, а ви сутра морате на дуг пут кочијом или пјешке. Прије него што кренете, пријатељ вас упозорава да се чувате хајдука и разбојника, који су прошле године убили више од 150 људи на путевима којима ви треба да прођете! Кренулу би некако, ако већ морате, носећи са својим пртљагом и […]

понедељак, септембар 17, 2012 / 15:35

Замислите да је XIX вијек, а ви сутра морате на дуг пут кочијом или пјешке. Прије него што кренете, пријатељ вас упозорава да се чувате хајдука и разбојника, који су прошле године убили више од 150 људи на путевима којима ви треба да прођете!

Кренулу би некако, ако већ морате, носећи са својим пртљагом и благом, страх и опрез од сваког новог километра и сваког непрегледног превоја или кривине, шуме и јаруге. Срећно одахнивши када се кући вратите живи и здрави.

Године 2011., на друмовима Републике Српске живот су изгубиле 163 особе, теже је повријеђено 702, а лакше 2 517 лица Број саобраћајних несрећа које су се десиле на путевима Српске смањио се у 2011. у односу на претходну годину за 3,6 одсто, али се број погинулих повећао за 17,2 одсто, а повећан је и број теже и лакше повријеђених!

На „Тутњевцима”, на „Кривинама смрти”, на црним тачкама по нашим цестама скоро сваки други дан неко погине. Постоје чак и дионице за које се већ унапријед претпоставља да ће и ове али сваке друге године наплатити свој смртни цех..

Најопасније дионице у Српској, на којима се у прошлој години десило највише саобраћајних несрећа, према подацима МУП РС су: магистрални путеви Клашнице-Прњавор (179 саобраћајних несрећа) и Нова Топола-Клашнице (143); регионални пут Кула-Враца у Источном Сарајеву (133); саобраћајница М14.1 у околини Бијељине (више од 100)

Највише погибија: магистрални пут у Модричи (Ждријебањ) – пет, Клашнице-Шарговац и Челинац-Котор Варош; Угљевичка Обријеж у Бијељини, гдје су погинула по четири лица.

У петак 14. септембра, на кишни дан, када је погино дјечак у бањолучком насељу Лауш, одржана је прва сједица Савјета за безбједност саобраћаја Републике Српске. Чули смо изјаве предсједника и члана савјета – министара Јасмина Комића и Недељка Чубриловића – а оне кажу да су нам путеви лошији од оних у ЕУ, да су нам и аутомобили лошији од оних у ЕУ. И да код нас гине, ваљда и три пута више људи него у ЕУ.

Основни узроци великог броја саобраћајних несрећа се лоша путна инфраструктура, стара возила и лоша саобраћајна култура, рекао је тада Чубриловић.

Међутим, вратимо се подацима МУП за 2011. годину.

Од 9 378 саобраћајних несрећа у 2011. години, неприлагођена брзина је узрок више од 2 600 саобраћајних несрећа, непрописно одстојање 1 041, непридржавање првенства пролаза узроковало је 1 132 саобраћајне несреће, а техничка неисправност 12. Дакле, стара возила, која Чубриловић помиње међу првим кривцима узроковала су само 12 несрећа. За стање путева се увијек може прикачити одређени постотак кривице, али ријетко се дешава да неко са цесте излети због рупе.

Бићемо слободни да кажемо да је и за неприлагођену брзину, неприджавање првенства пролаза; непрописно одстојање – ако не једино, а оно највише крив човјек. Људски фактор је тај због којег се на нашим путевима гине.

Трке крај парка Младен Стојановић

Један забринути суграђанин жали се: „Наши људи као да не знају возити аутомобиле. Дивљају кад су услови добри, али кад падне киша као да не могу да схвате да треба да смање брзину да треба да буду опрезнији, па по Бањој Луци чујемо шкрипу вамо, шкрипу тамо, овај се сударио, овај се огребао…”.

Потврду овога налазимо у улици Младена Стојановића у Бањој Луци гдје се вози веома брзо иако је прије двије године у мучној сцени пред десетинама свједока (омладина, дјеца, рекреативци…) један возач покосио дјевојку док је закорачивала на пјешачки прелаз. Прије десетак дана, један голф 3 на истом мјесту се преврнуо на кров и срушио стуб уличне расвјете. Али у овој улици и даље нема правих препрека да возите као по аутопуту, а љети ту циркулише велики број људи.

Препрека није било ни у Булевару Живојина Мишића у бањолучком насељу Борик, гдје су тек након неколико мање или више трагичних случајева – од којих је најгори био онај када је једна жена усмртила дједа и унука ударивши их возилом на пјешачком прелазу – постављене тзв. вибрационе траке које успоравају саобраћај. Преко оивх трака још увијек се без проблема може возити у четвртој или петој брзини, али због непријатног осјећаја када преко њих прелазите, да то штети точковима, возачи овуда ипак успоре.

Стратегија

За разлику од Савјета за безбједност, узрок проблема је препознат у Стратегији безбједности саобраћаја Републике Српске (2009 – 2013) гдје се признаје да се најбрже и најјефтиније смањивање броја и тежине саобраћајних незгода може постићи унапријеђивањем понашања људи – учесника у саобраћају.

И то прво управљањем брзинама, што значиу боље снимање и праћење брзина на путевима и брзо смањивање екстремних прекорачења брзине, што, према Стратегији може смањити број саобраћајних незгода са повријеђеним лицима за око 30%, а број погинулих лица за око 50%.

Друга област у којој ваља људима проитегнути узде је смањивање вожње под утицајем алкохола и опојних дрога што би спријечило око 10% до 20% саобраћајних незгода са настрадалим лицима, односно смањити број погинулих за око 10%.

 

 

На тај начин би пројекција из табеле изнад вјероватно добила смисао, пошто видимо да није испунила своја предвиђања за 2011. годину.

У Српској се послије 2005. године биљежи се раст броја и тежине саобраћајних незгода, а уколико би се овакав тренд наставио, у прорачун за период од 2009. до 2013 гласи: 75.000 незгода у којима би настрадало око 38.000 лица, од чега би око 1.040 људи погинуло. Прошла и претпрошла година већ су дале свој црни допринос овој цирфи, а надамо се да година у којој смо и све наредне – неће. Oхрабрује ипак, да је линија која приказује број настрадалих опет кренула да се спушта испод подиока 200 у посљедњих пар година.

Имамо Савјет за безбједност саобраћаја; Имамо и Агенцију за безбједност саобраћаја, и најаву нове стратегије. Али то све не значи ништа ако ви са измјереним једним промилом алкохола у крви током вожње – што је противзаконито и опасно, након написане казне (100 КМ) сједнете у возило и идете даље. Наравно, често не зарадите ни ту казну него се „договорите” са саобраћајцима и наставите пут, а из супортног правца јуре они који су се такође можда негдје „договорили”. Вашој "срећи" неће одмоћи ни аутомобил стар више од 20 година, ни аутобуси градског превоза – неисправни у већини случајева.

У исто вријеме, по „Тутњевицима” и „Кривинама смрти”, судбина вреба са својом наплатном рампом. Успорите зато!

Жељко Свитлица

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Браво за овај текст, ово је тема за фронталовце али они нажалост више енергије троше на политику и милокрада.
    Радим посао који је повезан са овом тематиком. Мора се једном рећи прави узрок, да је то човјек. Министар саобраћаја, види се, нема везе са овим. Ко има стрпљења нека прочита ово испод.

    Defanzivna vožnja svoju filozofiju bazira na 3 osnovna načela – principa: 1. ZABRANJENO – NIKAD!
    2. OBAVEZNO – UVIJEK!
    3. PONEKAD NI ONO ŠTO JE DOZVOLJENO! Prva dva principa ukazuju na činjenicu da se čitav sistem defanzivne vožnje gradi na poznavanju i usvajanju saobraćajnih propisa, pri čemu saobraćajni propisi određuju ŠTA, dok umjetnost defanzivne vožnje određuje KAKO postupiti u datoj saobraćajnoj situaciji. Svaki od tri navedena principa se može praktično objasniti na konkretnim primjerima. Preticanje kao jedna od najopasnijih radnji u saobraćaju je zakonski jasno omeđena uslovima pod kojima se može izvesti. Međutim, veliki broj vozača nije svjestan svih opasnosti koje prate izvođenje ove radnje upuštajući se u nedozvoljene i neprimjerne načine njene realizacije. Vozač koji poštuje principe defanzivne vožnje neće se nikada upuštati u nedozvoljeno i rizično izvođenje ove radnje, poštujući kako propisana pravila saobraćaja, tako i nepisana pravila etike. Pri tome defanzivni vozač visoku tenziju i fizički napor zamjenjuje zadovoljstvom u toku vožnje. Defanzivna vožnja promoviše stav dubokog uvjerenja u obaveznost primjene propisa sa ciljem opšteg dobra, a ne iz straha od mjera represije i sankcija ovlaštenih lica. Sa druge strane defanzivni vozači pitanje prava prvenstva prolaska kroz raskrsnicu rješavaju u svakoj konkretnoj situaciji zauzimajući stav da će prednost imati onaj učesnik koga su ostali učesnici u saobraćaju priznali i propustili ga u datoj situaciji.

  2. Баш сам случајно гледао изјаву вајног министра пре који дан на тв, о тзв. кривици лоших путева,старих возила…

    Бити толико време на позицији на којој јесте и “ваљати” овакве идиотизме, па то је стварно превршило сваку меру.

    Када год погледамо извештај са неке саобраћајке види се да се ради све о новијим возилима, и млађим људима. И сам сам дугогогодишњи возач, и правим километраже годишње можда и изнад неког просека, па могу видети као и многи сву “не културу”, и “не обуку” возача. Замислите возача који сву обуку заврши у месту са једном улицом и једном раскрсницом.

    Полицију ће те видети по неким њима удобним завлакама, или сачекушама, које немају везе са безбедношћу него чистим пецањем за коју кинту.
    Док гњаве возача поред пута, неког старијих или средњих година, са старијим аутомобилом, поред њих јуре ови други које и не смију заустваљати. У Бањалуци чуче по улицама, скоро људима пред гаражама, вребајући да ли је упалио светло. На друмове “дивљим” возачима са скупим аутомобилима не смију ништа. Кажу најчешђе добију средњи прст или ако и оде пријава знају да од тога унапред нема ништа. А овакви су управо највећи изазивачи и прекршиоци прописа…

    Према томе г министре, није то за тебе, ниси ти за то…да су нам још бољи путеви још више би их гинуло.

    Бахатост,јавашлук, не култура свуда влада. “Како се понашају родитељи, тако и деца, како се понаша власт тако и народ…

  3. ОДличне примједбе, свака част новинару за текст! Бахатост, јавашлук и некултура. То су основни разлози овако поражавајуће статистике.

  4. @ex-1978

    Искористићемо ту могућност па се допунити овдје (ово су подаци наше Стратегије, поменуте у тексту)

    Број погинулих у ЕУ, на милион становника опао је са 229 (1970) на 108 (2000), уз неометани раст броја возила, броја возача и броја пређених километара. Мада је ЕУ проширена са новим чланицама чија безбједност саобраћаја је много лошија, средња вриједност јавног ризика у току 2005. године била је око 91 погинуло лице на милион становника.

    Што ће рећи, није ово само наш проблем. Наиме, предвиђају да ће 2020. године повреде у друмском саобраћају бити на трећем мјесту од десет водећих узрока смрти, у свијету.

  5. Коначно нешто корисно.

    Оно што ја примјећујем:
    нови и све јачи аути, некултурни и бахати возачи (међу њима све већи број дјевојака у џиповима), полиција која селективно зауставља и кажњава што онда има за посљедицу да, нпр.сваки други возач/ица лијевом руком држи волан а десном мобилни…итд.

    Закони постоје – да их полиција заиста СТАЛНО и НЕСЕЛЕКТИВНО примјењује, било би много другачије.

  6. Saobraćajna kultura je odraz (ne)funkcionisanja države. Kazne su minimalne, kažnjava se selektivno, edukacije nema, a potrebna je od osnovne škole.
    Na moje pitanje saobraćajnom policajcu u ulici Kralja Petra I, na pješačkom prelazu kod administrativne službe grada, zašto nije zapisao tablice i prijavio patroli motoristu koji je na zadnjem točku projurio odgovor je: ‘ne može se tu ništa’. Odem prijavim, imam broj tablica i ništa. Nazovem policiju i prijavim divljanje bijelog kabriolet mercedesa u ulicama Duška Koščice i Skendera Kulenovića, kažu sad ćemo poslati patrolu (stanica je tu), patrole naravno nigdje.

  7. Ima i do ostalih faktora, a ne samo do učesnika u saobraćaju. Samo u poslednjih godinu dana vidio sam na jednom mjestu 4 saobraćajke koje su se dogodile zbog neprilagođene brzine na vlažnom kolovozu, na istom mjestu. Oni koji brinu o bezbjednosti saobraćaja trebalo bi tu da stave poveći znak upozorenja, jer su učesnici u tim nesrećama bili vozači vozila sa stranim tablicama. Nije to jedini primjer.B-)

  8. Bravo za tekst, ali da odgovorim prvom komentatoru da je ne samo povećanje saobraćajnih nezgoda već i današnji ručak, odlazak ljekaru- bolje reci neodlazak u direktnoj vezi sa politikm.
    Čemu Savjet i Agencija za bezbjednost saobracaja ako su podaci o nesećama ovakvi kakvi su?
    Oni imaju za cilj ili da se u njima zaposli što više alibabića, ili da se ubrza naše nestajanje. Znamo li koliko nas koštaju ti savjeti i agencije , ne znamo. Jesmo li bezbjedniji? Nismo. Samo smo opljačkaniji.
    Dragi moj yeni, kada je naš vajni predsjednik bio predsjednik vlade zatekao sam se sa porodicom na putu kada su policajci kao bijesni psi bukvalno tjerali u jarak sve automobile i čistila i mrava na putu da bi protutnjao premijer na predizbornu kampanju.
    Sada su mu i putevi tijesni ,sada se preselio u našim parama kupljene avione i helikptere.
    Nemoj mi samo reći da i to nije uzrok povećanog broja nesreća. Za svoje hirove, za letove na vikende, utakmice, predizborne prljavštine… i ON, i njegovi nikogovići političari troše naše pare , dok se mi vozamo u harabatijama.

  9. Опет је главни кривац овај накарадни режим.

    Прво новац од наплаћених казни не улажу у ту путну комуникацију одакле су наплатили казне, већ то троше за партијске потребе, путеви остају у све горем и горем стању.

    Друго полиција умјесто да на све начине обезбјеђује сигурност на цести сваком учеснику, они су ту само да насакупљају казни и то верзијом налик друмском разбојништву и на тај начин доприносе још горим условима вожње!

    Идем прекјуче из правца Сарајева према Палама, без икаквог обиљеженог мјеста за контролу саобраћаја, неке двије сјенке побјегоше за оближњи жбун и одатле као са снајпером циљају по магистрали, кога ће ухватити оним својим ручним радарчићем, своје ауто су сакрили неких 30-так метара од мјеста гдје ће заустављати возила за наплату казни, па каква је то контрола саобраћаја?

    Свако је луд ко би им стао на такав начин! Шта указује на то да је то регуларна саобраћајна контрола, а не неки маскирани разбојници?

    Прије двадестак дана сам се возио за Београд и кроз цијелу Србију ни једна патрола ме није зауставила, а кад сам се враћао од Шепка до Власенице (5о км) пет патрола и свих пет ме “контролисало”??
    Пет патрола, по 10 минута, скоро сат времена изгубљен на празну причу…шта рећи о људима који “обезбјеђују” сигурност у саобраћају?
    А тек што мораш увијек од свог времена укалкулисати и тих сат и по за њих?x-(

  10. Жељко је као и увијек написао сјајан текст и покренуо важну тему.

    Страдали су дјед и унука, дјевојчица, у овој несрећи коју је споменуо.

    Сви смо криви. Држава и полиција, путеви, народ у цјелини. Код нас још постоји култура упозоравања људи који брзо возе на полицију како би успорили на вријеме… умјесто да се сви залажемо за то да исти буде заустављен и кажњен ми му помажемо. Проблем је менталитет нашег човјека. Како смо сви криви тако сви мрамо и да се боримо против овога. Од појединца до државе која мора да се озбиљно позабави овим питањем, не само кроз неке научне скупове већ и на терену. Квалитетни путеви који задовољавају стандарде, а не потребе предизборне кампање, корупција у полицији на којој се ради, али треба много више, едукација младих возача који су процентуално највише криви…

    Један наш пријатељ је прије неког времена погинуо у саобраћајној несрећи. Ударио га је пијани возач. Често је имао навику да каже: “Знам која је будала за мојим воланом, али не знам која је за туђим”.

  11. Жељко Свитлица, 18.09.2012. 08:59:04

    Hvala za info… kad uzmem u obzir stanje naših puteva, prosječnu starost naših vozila, neumjerenost u piću, policiju koju redovno kupujemo za 20 KM – rekao bih da je stanje u granicama očekivanog. Ništa alarmantno.

    Kontam i da su kamere super fazon. Ukoliko bi postavljanje kamera bilo praćeno otpuštanjem prekobrojnih policajaca – bio bi to pun pogodak. Neka naprave akciju – jedna kamera više – jedan policajac manje.

    Sviđaju mi se i oni displeji brzinomjeri… skoro su postavljeni u Kotor Varošu i Čelincu… samo obavještavaju vozače o brzini i zahvaljuju se ako si u dozvoljenim granicama. Na mene djeluju. 🙂

  12. @Жељко Свитлица

    Прво, поздрављам чланак.
    Ипак једно требате знати! Подаци МУП-а РС су у стручном погледу ирелевантни и фактички неупотребљиви из једног јединог разлога. Циљ МУП-а као институције је да судски процесуира НЕКОГА, а то је обично учесник у саобраћају, не пут, не возило! Погледајте савремене студије рађене широм ”нормалног” свијета који је препознао проблем безбједности у саобраћају, гдје је учешће путева и возила као фактора који су у одређеној мјери допринијели саобраћајној незгоди далеко веће!
    Истина, саобраћајна култура нам је на ниском нивоу, али ту саобраћајну културу има велика већина возача, који се нпр. на бањалучким раскрсницама адекватно престроје а не избацују лијеви жмигавац и онда из лијеве траке скрећу у десно! Доказано је да проблеме на нашим путевима прави 10-15 % бахатих возача!!!
    Поред тога, и медији сносе велику одговорност за катастрофално стање. Погледајте прилог на АТВ-у тог дана кад је формиран Савјет, мало касније приказују новог министра како се вози на Харлију БЕЗ КАЦИГЕ!!!

    drazen78bl, 18.09.2012. 00:40:15

    Корупција је таква зато што ми то тако хоћемо! Запамти једну ствар, ако нико и не понуди новац корупције неће ни бити! Свима је много лакше прекршити закон а онда дати полицајцу 20 КМ да му овај прогледа кроз прсте! Јеси ти икад био у ситуацији да мало легнеш на гас, ухвати те полиција а ти сконташ, ма што бих ја држави плаћао и још останем без возачке (а возачку код нас сви гледају као Богом дано право, никако као обавезу)! Е тако размишља већина, а лијек је прост и једноставан! Поштуј саобраћајне прописе, неће бити ни казни а ни корупције!

    prijedor, 18.09.2012. 09:37:41

    Агенција је добра идеја, али ће, чини ми се као и све код нас, завршити као никад реализована добра идеја. Ко не види потребу да се Агенција чак и ојача, улога и значај, тај и не зна о чему се овдје заправо ради. У безбједност саобраћаја је укључено бар 10 различитих институција, тако да је координација истих један од највећих проблема и изазова када је у питању управљање ризицима у саобраћају! Слажем се да се новац далеко боље може искористити. Ево нпр, израчунато је да нас саобраћајке годишње коштају 170 милиона КМ, највећи дио односи се на здравствено збрињавање унесрећених. Када би се број истих преполовио срачунајте колике би уштеде биле! У стратегији су и наведене инвестиционе потребе које су далеко ниже од укупних трошкова! 😉

    anja banja luka, 18.09.2012. 17:55:39

    Коментари су ти на мјесту. Сви изузев једног. Блицање схвати као превентивну мјеру. Ја је чак примјењујем и кад нема полиције на путу, јер људи ДОКАЗАНО одмах скидају ногу са гаса!!!

    Да резимирам.

    Бавим се овим проблемом већ неких десетак година. Са утицајног мјеста. И никад ништа значајно нисам урадио, јер живимо у држави таквој каква је! Политика и политичари се питају за све и свашта, а и најситнији лични или партијски интерес је важнији од оног заједничког! И то је наш највећи проблем! Кад они који доносе одлуке стану иза Стратегије, онда ће бити и резултата, ни Савјет ни Агенција неће бити узалудно трошење новца. Наводим примјер Француске, када су били најгори у Европи. Једног дана је предсједник Ширак лупио шаком од сто и рекао не може овако, преузео палицу и након пет година су број настрадалих ПРЕПОЛОВИЛИ!!! Од тога се креће…

    Поред тога, драго ми је да је неко покренуо ову причу, јер лично знам колико смо заинтересовани за исту. Истина, увијек је већи бум кад у авионској несрећи погине пет људи, одмах се спуштају заставе и све што уз то иде (да ме неко не схвати погрешно, исказујем лични пијетитет према свакој настрадалој особи), а то што је у РС погинуло 32 пута више људи на путевима никога није брига!

    Драго ми је да има и релативно велики број коментара, сигуран је то знак да полако сазријевамо, толико да озбиљно размишљам и лично написати нешто…

  13. psihodelija, 19.09.2012. 09:49:08

    Добро, ти си стручњак. БЛИЦАЈТЕ ПРЕВЕНТИВНО! 🙂

    Нису проблем само возачи. Пјешаци су проблем такође. Прелазе на сваком мјесту, не чекају да се упали зелено свјетло за пјешаке. Бициклисти такође.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *