Упркос свему: Њемачка најбоље утиче на свијет

Према годишњој анкети Свјетског сервиса ББЦ најпопуларнија земља на свијету је Њемачка. Већина од 26.000 испитаника из 25 земаља широм свијета, упитаних да рангирају 16 земаља и Европску унију по томе да ли је њихов утицај на свијет "углавном позитиван" или "углавном негативан", оцијенило је да Њемачка има најпозитивнији утицај. Чак 59 одсто испитаника је […]

петак, мај 24, 2013 / 07:47

Према годишњој анкети Свјетског сервиса ББЦ најпопуларнија земља на свијету је Њемачка.

Већина од 26.000 испитаника из 25 земаља широм свијета, упитаних да рангирају 16 земаља и Европску унију по томе да ли је њихов утицај на свијет "углавном позитиван" или "углавном негативан", оцијенило је да Њемачка има најпозитивнији утицај.

Чак 59 одсто испитаника је одговорило да Њемачка има позитиван утицај на свијет, док је 15 одсто њих доживљава негативно.

На другом мјесту налази се Канада, трећем Велика Британија, затим слиједе Јапан, Француска, ЕУ, Бразил, САД и остали док последња четири мјеста заузимају Израел, Сјеверна Кореја, Пакистан и на крају Иран.

Најпозитивније оцјене Њемачка је добила од испитаника у Гани, Француској, Британији и Аустралији, док је германофобија очигледна у Грчкој гдје је већина Немачкој дала негативну оцјену.

Ради дипломатија

Очигледно је да резултати представљају награду за вриједну њемачку дипломатију, али и да већи траг остављају економија него политика, оцјењује ББЦ, преноси Танјуг.

Њемачки министри обилазе земље које су постала тржишта за пласман немачке робе или нуде сировине за њене производе и ту лежи и одговор због чега се Берлин позитивно доживљава у неким афричким земљама, попут Гане.

С друге стране, резултати су забрињавајући када је ријеч о односу према Европској унији. Позитивно расположење према ЕУ опада у Њемачкој, Канади и САД, а први пут од 2005. године, од када се спроводи анкета, више Британаца даје Унији негативну оцјену (47%) него позитивну (42%). Анкету су за ББЦ спровели су телфонским путем и директним разговорима институти Глоубскен и ПИПА.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *