Умро предсједник Венецуеле Хуго Чавез

Предсједник Венецуеле Хуго Чавез умро је у 58 години живота, након двогодишње борбе са раком респираторних органа.

уторак, март 5, 2013 / 23:11

Смрт предсједника Венецуеле потврдио је Николас Мадуро, потпредсејник Венецуеле, јавља Раша Тудеј.

Чавез је преминуо данас, седам дана након посљедњег повратка са Кубе, гдје се у посљедње двије године неколико пута подвргнуо операцијама и хемотерапијама.

Његово, већ дуже вријеме сложено стање недавно се погоршало након респираторне инфекције – извјештаји кажу да је дисао на цјевчицу, и био је онемогућен да комуницира.

Упркос нарушеном здрављу Хуго Чавез је у октобру прошле године реизабран за предсједника земље, али није био у стању да се појави на инаугурацији 10 јануара.

Познат као најоштрији критичар америчког империјализма, покојни венцуелански предсједник био је једна од најконтроверзнијих личности свјетске политичке сцене.

Несуђени свештеник

Хуго Чавез је рођен 1954. Отац му је био сеоски учитељ, а одрастао је са шесторо браће и сестара. Порекло му је индијанско-афричко. Иако је мајка желела да постане католички свештеник, Чавеза је више привлачила наука, војска, техника, али се занимао и за природу и музику.

Мало ко од деце из његовог окружења успевао је, због сиромаштва, да се упише на факултет. Чавез је успео да добије диплому осмог степена са звањем војног научника и инжењера. Уписао је и политичке науке, али никада није дипломирао. Прикључио се војсци.

Чавез је као официр у падобранској јединици учествовао у покушају војног удара 1992. године, против владе Карлоса Андреса Переза, након чега је провео двије године у затвору.

Био је то покушај да се силом са власти склоне политичари које је финансирао амерички корпоративни бизнис, гдје су домаћи олигарси помоћу странаца покуповали све најмоћније венецуеланске компаније. Ова корумпирана власт имала је једино задатак да моћним мултинационалним компанијама омогућава експлоатацију нафте и других рудних богатстава Венецуела, као и јефтину радну снагу сопственог народа.

Пуч није успио и Чавез је завршио у затвору. Чим је изашао из затвора 1994. наставио је политичку борбу, оснивајући народни "Покрет за Пету републику". На демократским регуларим изборима 1998. осваја власт и постаје 61. венецуелански председник. Већ следеће године на референдуму провлачи нови Устав, а након тога поново излази на изборе 2000. и опет убедљиво побеђује. Из два брака има четири ћерке.



0 КОМЕНТАРА

  1. Мени је Чавез био јако симпатичан као симбол отпора новом империјализму и неолибералном капитализму, тј, пљачки ресурса од сиротиње. И ја мислим да ће им бити горе послије Чавеза, мада ме пријатељица из Каракаса увјерава да тамо многи славе. Објавила је на свом зиду „VENEZUELA LIBRE“ и њени пријатељи из Венецуеле лајкују. И раније ми је писала да су тмоа људи јако сиромашни и поред природних богатстава, да ови Чавезови само себи у џеп узимају, да људи живе у картонским кућицама….Прије десетак дана ми је рекла да многи чекају са шрипремљеним шампањцем Чавезов крај.

    Тражио сам да нам мало опише разлоге за такав однос према Чавезу и ево шта је написала:

    „Chavez kao i svi diktatori ovog svijeta jedno je pricao a drugo je radio. Ovo je zemlja vrlo bogata naftom i drugim resursima, iznosio je i dopustio je da se iznesu milijarde dolara regularnim putem iz zemlje, njegovi najblizi saradnici, sve bivsi gologuzani, odjednom velelepne vile po SAD, sto je vrlo ironicno kad je sva nihova blabla socijalna politika zasnovana na pljuvanju americkog imperijalizma. Sta chavistas najvise vole nego ici u Miami u shopping! Oni malo sofisticiraniji idu u Pariz u mjesecnu nabavku ali sve jednako se utrkuju da pljuju po tom trulom kapitalizmu u koji tako zeljno idu i iz kojeg poslije donose pune kese Luj Vitona. Radnicima i seljacima su davali mrvice i to kad bas moraju, uglavnom oko izbora, ili kad se uprilici neko slikanje za tv. Onda izadje Chavez pa ljubi i grli djecu i babe i poklanja beskucnicima neke udzerice koje povremeno samo na papiru vide. Za njegove lade, desetine hiljada privatnih preduzeca je zatvoreno, velike firme je pootimao i upropastio, Venecuela, koja sjedi na jednom od najvecih rudnih i naftnih nalazista, prodaje zlato da bi mogla da plati medjunarodne dugove! Zar to ne govori dovoljno o tome kako su uspjesni ti njegovi socijalni programi i kako je napredan ekonomista taj vojnicic bio? Nesigurnost je najveca medju tim siromasnim slojevima, pa ako koza laze, ne laze rog: svakog vikenda je oko 50 mrtvih samo u zoni glavnog grada, sto su uglavnom zrtve pokusaja kradje, otmice, odmazde medju kriminalnim grupama isl. Najugrozeniji su bas ti najsiromasniji koji su nazalost i najvise nade polagali u te njegove beskrupulozne price. Nedostatak obrazovanja, neimastina i neznanje su cinili da bas ti slojevi najvise vjeruju i nadaju se da ce eto kad se vlada dovoljno nakrade, i njima nesto dzabe preteci. Ima jos hiljadu razloga zasto ce Venecuela da slavi narednih dana, no, jedan od najvecih je taj sto vecina Venecuelanaca misli kako je bilo krajnje vrijeme da ode da se od zemlje spase sto se jos spasti moze u ekonomskom smislu.“

    Ипак мислим да ће им бити као Србима послије 5. октобра. Питаћемо је за неколико година.

Оставите одговор на Пеђа Одустани од одговора