Украјина после пуча тражи замјену за Јануковича

Украјинци ће сутра бирати наследника свргнутог предсједника Виктора Јануковича, после предизборне кампање која је била у сијенци насиља на истоку земље, а ако протекну успјешно, избори би могли да значе прекретницу у дуготрајној украјинској кризи. Званичници у Русији и противници владе у Кијеву тврде да су нове украјинске власти нелегитимне, али постоји нада да ће, […]

субота, мај 24, 2014 / 15:56

Украјинци ће сутра бирати наследника свргнутог предсједника Виктора Јануковича, после предизборне кампање која је била у сијенци насиља на истоку земље, а ако протекну успјешно, избори би могли да значе прекретницу у дуготрајној украјинској кризи.

Званичници у Русији и противници владе у Кијеву тврде да су нове украјинске власти нелегитимне, али постоји нада да ће, након што вршиоца дужности предсједника Александра Турчинова замијени новоизабрани предсједник, украјинске власти стећи већу легитимност и повјерење, што је неопходно да би се окончали вишемјесечни нереди.

Украјинске власти, које се суочавају са тешким задатком у источним областима под контролом проруских активиста, не штеде напоре како би омогућиле одржавање избора 25. маја, али признају да можда неће бити могуће организовати гласање на истоку земље, преноси Би-Би-Си (ББЦ).

За сутрашње изборе није одређена минимална стопа излазности, већ ће се, уколико ниједан од 18 кандидата не освоји више од 50 одсто гласова, два најбоље пласирана председничка кандидата суочити у одлучујућем кругу који ће бити одржан 15. јуна. Нешто више од 19 одсто од укупно 35,5 милиона гласача у Украјини живе у три проруска региона, а то су Доњецк, Луганск и Крим, који је већ дио Руске федерације. 

На полуострву Крим, које је у марту припојено Русији после референдума о отцепљењу, гласања неће бити.

У Доњецку, гдје живи 9,3 одсто гласача, половина обласних изборних комисија је или под контролом проруских активиста или би могло да буде нападнуто током гласања, саопштили су изборни званичници.

У Луганску, у којем живи пет одсто украјинских бирача, двије трећине локалних изборних комисија је у сличној ситуацији.

Русија је осудила оно што назива "казненом операцијом" Украјине против руског и русофоног становништва и довела у питање разборитост одлуке о одржавању избора док трају нереди, али је упркос томе руски предсједник Владимир Путин јавно рекао да су избори "корак у добром правцу".

Међутим, и Кијев и Запад оптужују Москву да потпирује тензије у Украјини и страхују да ће Кремљ можда покушати да "минира" изборе како би ослабио Кијев и појачао ослабљени утицај Русије над сусједом.

Главни кандидат за новог предсједника Украјине је милијардер Петро Порошенко, а знатно иза њега је бивша премијерка Јулија Тимошенко.

Према резултатима најновије анкете, 45 одсто бирача намјерава да Порошенку повјери свој глас, док би само 7,5 одсто Украјинаца поклонило повјерење његовој националистичкој ривалки.

Порошенко (48), тајкун у конфекцијској индустрији познат као "краљ чоколаде" и власник популарног ТВ канала, фабрика аутомобила и бродоградилишта, ужива подршку истакнутог политичара и бившег министра унутрашњих послова Јурија Луценка, као и боксерског шампиона који је прешао у политичаре Виталија Кличка.

У свом изборном програму, под слоганом "Крај хаосу и рату", Порошенко обећава да ће повјерити већа овлашћења регионима у очигледном покушају да смири тензије на истоку, а истовремено обећава да ће сачувати Украјину као јединствену државу и да ће повећати буџет војсци.

И поред богатства које се процјењује на 1,3 милијарде долара, Порошенко је водио скромну кампању, свјестан да би показивањем истог могао да отуђи гласаче у земљи која је на ивици банкрота.

Харизматична бивша премијерка Јулија Тимошенко (53) оштра је критичарка бившег предсједника Јануковича, за вријеме чијег мандата је стављена иза решетака што је наишло на широку осуду као политички мотивисан потез, али је након његовог свргавања ослобођена.

У својој предизборној кампањи Тимошенко је назвала руског предсједника Владимира Путина украјинским "непријатељем број 1". Она обећава да ће смањити зависност Украјине од "непријатељског" сусједа, прије свега у енергетском сектору.

Што се осталих кандидата тиче, првобитно их је регистровано 23, али се пет повукло из предсједничке трке, међу којима проруски посланик украјинског парламента Олех Царјов и лидер Комунистичке партије Петро Симоненко, који су се жалили да их нова влада у Кијеву узнемирава.

Међу онима који су остали у трци су Дмитро Јарош, за којим се у Русији трага због оптужби за тероризам. Он је лидер ултранационалистичке партије Десни сектор, који је био од користи у свргавању Јануковича.

Партија региона, која је била на власти за вријеме Јануковича, именовала је бившег градоначелника и садашњег гувернера Харкова Михаила Добкина за кандидата, али се надмеће и посланик Сергеј Тихипко који је недавно избачен из те странке.

Предсједничка овлашћења су значајно смањена након што је Јанукович напустио Украјину. Нови предсједник ће моћи да именује шефа дипломатије и министра одбране, као и државног тужиоца и шефа безбједносне службе, с тим да именовања треба да одобри парламент, а посланици ће бирати остале чланове кабинета.

Предсједник више не може да смјењује министре, али задржава овлашћење да распусти парламент.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *