Удружење воћара: Род ће бити преполовљен

Под у воћњацима у Републици Српској биће преполовљен због поплава, дугог кишног периода, али и три налета града у појединим подручијима, рекао је Срни предсједник Удружења воћара Драгоје Дојчиновић. Дојчиновић истиче да је ова година од самог прољећа почела лоше, када су због честих промјена температуре опадали млади плодови, подсјетивши да су се лоше временске […]

уторак, мај 27, 2014 / 11:30

Под у воћњацима у Републици Српској биће преполовљен због поплава, дугог кишног периода, али и три налета града у појединим подручијима, рекао је Срни предсједник Удружења воћара Драгоје Дојчиновић.

Дојчиновић истиче да је ова година од самог прољећа почела лоше, када су због честих промјена температуре опадали млади плодови, подсјетивши да су се лоше временске прилике наставиле све до данас.

“Имаћемо огроман мањак свих врста вођа, а крушке готово да неће ни бити, јер је она посебно осјетљива на велике временске стресове. У нешто бољем стању је бресква, а у појединим крајевима Српске, превенствено на подручју Мајевице, солидан је род шљиве”, нагласио је Дојчиновић.

Он је додао да је подручје Поткозарја, гдје је и највећи број воћњака у Српској, у кратком периоду три пута захватио лед, који је умањио род за 20 или 30 одсто.

“Због предугог кишног периода имамо повећан број болести, а самим тим и повећан број третмана, што је поскупило производњу. Очекујемо најезду инсеката и велико сушење садница које су биле дуго у води, а таквих је око 50 одсто воћњака у Српској”, навео је Дојчиновић.

Према његовим ријечима, вишак влаге и поплаве нанијеле су штету и вишегодишњим засадима, јер коријенов систем код воћака може бити загушен водом до 70 часова, а код нас је загушен већ 40 дана.

У лошем положају су и повртлари у Српској, којима је у појединим подручијима захваћем поплавом штета на парцелама стоодстотна.

Предсједник Удружења повртлара Бране Мастало рекао је да су ове пољопривредне произвођаче поплаве задесиле када су засади већ били на њивама или у расаду, те да су штете у Лијевче пољу, Посавини и поготово у Семберији огромне.

“Повртлари су остали и без онога што је било на њивама и без онога у расадницима. Додатни проблем представља чињеница да је сада касно да се засију многе културе и принуђени смо на касне културе купуса, краставаца и лубеница”, тврди Мастало.

Мастало наводи да су културе попут раних лубеница, краставаца, купуса, мркве, цвекле, паприка, скоро потпуно уништене.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *