У ужем избору за НИН-ову награду 17 романа

Жири НИН-ове награде саопштио је данас да је за најбољи роман у 2011. години од 33 књиге у ужи избор уврстио 17 наслова. У ужем избору налазе се књиге "Венеција" Владимира Пиштала у издању "Агоре", "Бремасони" Мирјане Ђурђевић (Лагуна), "Tито је умро" Мирјане Новаковић (Лагуна), "Бернардијева соба" Слободана Tишме (Културни центар Новог Сада), "Контролни пункт" […]

среда, децембар 21, 2011 / 17:18

Жири НИН-ове награде саопштио је данас да је за најбољи роман у 2011. години од 33 књиге у ужи избор уврстио 17 наслова.

У ужем избору налазе се књиге "Венеција" Владимира Пиштала у издању "Агоре", "Бремасони" Мирјане Ђурђевић (Лагуна), "Tито је умро" Мирјане Новаковић (Лагуна), "Бернардијева соба" Слободана Tишме (Културни центар Новог Сада), "Контролни пункт" Давида Албахарија (Стубови културе), "Сасвим скромни дарови" Угљеше Шајтинца (Архипелаг).

Tакође и романи "Ђорђонеова клетва" Лауре Барне (Завод за уџбенике), "Мајн КампФ" Светислава Басаре (Лагуна), "Алмашки кружоци лечених месечара" фрање Петриновића (Академска књига), "20 сати" Бранка Чанковића (Лагуна), "КрФ" Боривоја Адашевића (Стубови културе), "Угарак" Зорана Петровића (Геопоетика), "Еј" Крсте Поповског (Моно и Мањана).

Tу су и "Ода мањем злу" Воје Чолановића (Моно и Мањана), "Ко је рекао живели" T. Х. Раича (Моно и Мањана), "Викторија" Марка Крстића (Моно и Мањана) и "Прекомерна употреба силе" Виде Црнчевић-Басара (Дерета).

На састанку НИН-овог жирија, 19. децембра, којем су присуствовали Васа Павковић (предсједник), Љиљана Шоп, Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујчић, разматрано је девет романа који су приспјели после одређивања најширег избора, и том приликом једногласно одлучено да се, као 33. роман, у шири избор уврсти дјело Виде Црнчевић-Басара.

У међувремену, на адресу НИН пристигли су и следећи романи: "Tруман Косовске ране" Миодрага Јовановића (издање аутора, Смедерево), "Емигрант" Милоша Сечујског (КОС), "Пиши тише Андрићево име" Миленка Стојичића (РTРС), "Паралелни живот" Слободана Николића (ауторско издање, Крушевац), "Преко црте" Борка Вељковића (Tрећи трг) и "Склапање пејзажа" Владана Матића (Алтера).

Ове романе ће чланови жирија прочитати до наредног састанка. Одлуку о најужем избору жири ће донијети на следећем састанку, 26. децембра, а последњи рок за предају романа који би могли да се нађу у трци на НИН-ову награду је 31. децембар.



0 КОМЕНТАРА

  1. Nemam povjerenja u romanopisce koji svake godine objave svoj novi roman. Degutantno je citati svake godine ista imena pisaca koji konkurisu za NIN-ovu nagradu! Cemu tolika komercijalizacija?! Ko predlaze romane za godisnju nagradu? Izdavaci – pa njima je jedini cilj prodja na trzistu? Zar moze biti inventivnosti i potrebne originalnosti kod pisaca koji su enormno produktivni jer pisu po kliseu!? Sta, ustvari, ziri ocjenjuje?! Da se razumijemo, ako se Kusturicina autobiografija moze naci u sirem ili uzem izboru u zanru romana, o cemu pricamo!? Ili, ako se, nezavisno od izbora romana godine, s toliko pompe ovih dana govori o knjizi Zarka Lausevica, sta je s nasom (srpskom) citalackom publikom, sta joj se nudi da proguta a da prije toga nismo culi javnu ocjenu kritike (kulturologa, prije svih!)vec samo navijace iz glumceve branse i onih koji se dive covjeku koji je u jednom vremenu izbio na vrh glumackog zanata i umjesto da tu visinu podnese, on se strmoglavio i nasao u prasini podgoricke ulice, u pozi kauboja s pistoljem, kakve smo decenijama gledali svakodnevno u nasim bioskopima i uz kakve scene smo odtastali?! O vaspitavanju ukusa odavno se kod nas niko ne stara! Razumijemo zasto to nije islo u prilog ideologizovanom skribomanstvu vulgarizovanog komunizma. Ali, sada, ima li ikog da kaze jasno i javno popu pop -bobu bob. Danas kada se svaka susa laca pera i srice toboznje romaneskno stivo po kalupu i kliseu jeftinih uzora i pri tome se obavezno deklarise kao pisac i kada su toboznji kriticari u misijoj rupi, vrijeme je da citaoci dignu svoj glas protiv onih koji im bacaju prasinu u oci hvaleci se pri tome kako svojim knjigama zele da prosvjetljuju citaoca.

  2. Нисам против масе, јер се из квантитета рађа квалитет, али код нас и то питање може добити супротну конотацију добром укусу и на крају крајева здравом разуму. Роман се може написати за годину дана, али исто тако како рече СТРАЖИЋАНИН не може се сваке године објавити роман који задовољава својим високоестетским, композиционим, стилским вриједностима оне праве критеријуме због којих је књига толико важан стуб код помицања цивилизације напријед. На жалост код нас и књижевност има капу онакву какву јој скроји политика. Требало би то бити другачије, али недостатком ауторитета у тој области који би требали поштено урадити свој посао имамо стање инстант вриједности у којој је комерцијала испред свих других круцијалних критеријума.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *