Трошкови институција БиХ: Милиони без покрића

Запослени у институцијама БиХ користе рупе у закону како би трошили милионе марака пореских обвезника, а ревизори су лани утврдили да за трошкове на више од 40 позиција у буџету БиХ нема покрића У аналитичком прегледу укупних расхода у институцијама БиХ у 2010. години, које је израдила Канцеларија за ревизију БиХ, утврђено је да су […]

уторак, новембар 22, 2011 / 16:41

Запослени у институцијама БиХ користе рупе у закону како би трошили милионе марака пореских обвезника, а ревизори су лани утврдили да за трошкове на више од 40 позиција у буџету БиХ нема покрића

У аналитичком прегледу укупних расхода у институцијама БиХ у 2010. години, које је израдила Канцеларија за ревизију БиХ, утврђено је да су институције БиХ милионе марака потрошиле мимо прописаних подзаконских аката, правила, критеријума или релевантних анализа.

Милиони за такси, путовања, обуке…

Један од примјера неусклађености са прописима су трошкови за такси превоз. Иако не постоје инструкције о признавању трошкова превоза такси возилима, то није спријечило запослене у институцијама БиХ да прошле године потроше око милион марака на ове услуге.

Прецизно није дефинисано ни коришћење приватног возила у службене сврхе, те нису одређена ни правила потрошње за путовања унутар земље. На ове двије ставке запослени у заједничким органима потрошили су лани око 7,5 милиона марака. Само за путовања у иностранство запослени у институцијама БиХ потрошили су 10,9 милиона КМ.

– Ревизијом је уочено да не постоје основи за правдање трошкова путовања, односно недостају позиви организатора, одлуке о упућивању на службени пут, авио-карте, не наводи се вријеме преласка границе за путовање у иностранство, не уписују су подаци о времену боравка на службеном путу… – навели су ревизори.
Институције БиХ искористиле су непостојање прописа који би регулисали поправку возила, па је за ове намјене лани потрошено око седам милиона марака.

У појединим институцијама још није успостављена евиденција о извршеним сервисима, поправкама, замјени гума, па је остало непознато да ли су поправљана приватна или службена возила.

Око 300.000 марака дато је на прање и паркирање возила, што такође није регулисано подзаконским актима. Истовремено, институције БиХ на закуп паркинга годишње дају око 520.000 марака. Од институције до институције различита је и пракса осигурања возила.

– На ове трошкове дато је 1,18 милиона марака, а не постоје правила о осигурању возила на нивоу институција, не зна се која треба “каско” осигурати, а која не – навели су ревизори.

Издаци за фиксне и мобилне телефоне, те за интернет такође нису регулисани подзаконским актом, а на њих је у институцијама БиХ прошле године потрошено око 7,67 милиона марака.

Запосленима у заједничким органима плаћани су и трошкови за “стручне књиге и литературу”, који износе 250.850 марака, иако не постоје критеријуми за признавање ове врсте издатака.

Поред тога, око 1,24 милиона издвојено је за услуге стручног образовања, за шта такође не постоје критеријуми, док се 620.000 марака даје за специјализацију и школовање запослених у органима БиХ, што је једино из ове области дефинисано одлуком Савјета министара из 2009. године.

Ревизија заказала

Подзаконска акта, правила, критеријуми или релевантне анализе у многим институцијама не постоје ни за трошкове уговора о привременим и повременим пословима, за грантове непрофитним организацијама, услуге смјештаја, одржавања конференција, ауторске хонораре, компјутерске услуге, израде пројектне документације и услуге превођења.

Замјеник предсједавајућег Комисије за финансије и буџет Представничког дома БиХ Душанка Мајкић рекла је “Гласу Српске” да су ревизори умјесто мишљења са резервом, требало да дају негативно мишљење Извјештају о извршењу буџета институција БиХ за 2010. годину.

– Канцеларија за ревизију је дала толико препорука које нису испуњене да је готово беспредметно постало да се сваке године дају нове препоруке, а да се старе не реализују – истакла је Мајкићева.

Додала је да је ревизијом утврђено да је испуњено само 12 препорука у свим институцијама БиХ, за 16 је реализација у току, док чак 41 препорука није реализована.

– Да су препоруке реализоване сигурно је да би била донесена многа подзаконска акта која регулишу трошкове. Велики проблеми прате област трошкова, јер чим је нешто неуређено, постоји аутоматски могућност да се јавни новац не троши на одговарајући начин – нагласила је Мајкићева.

На нивоу БиХ постоје 74 институције које запошљавају око 22.000 радника.

Позиција – Износ (КМ)

Путовања у иностранство – 10.900.000
Фиксни и мобилни телефони, интернет – 7.670.000
Коришћење приватног возила, путовања по земљи  – 7.500.000
Поправка возила – 7.000.000
Услуге стручног образовања – 1.240.000
Осигурање возила – 1.180.000
Превоз таксијем – 1.000.000
Закуп паркинга – 520.000
Прање и паркирање возила – 300.000
Стручне књиге и литература – 250.850

*Трошкови без правила, критеријума или упоришта у подзаконским актима



0 КОМЕНТАРА

  1. Što se zaposleni u institucijama BiH ne ugledaju na zaposlene u institucijama RS, na njihovo domaćinsko ponašanje. Molim izvor iz Glasa Srpske da uporedi po ovim stavkama i stanje u institucjama RS, kako bi se ovi iz SA zacrvenjeli od stida.
    Što su ovi iz SA neki opasni lopovi! Tamo njihovi. Naši nisu takvi, božsačuvaj.

  2. Prijedore, koliko god da si u pravu, mislim da nam je dovoljno sto nas pljackaju na nivou RS institucije bez kojih ne mozemo ali bez ovih zajednickih mozemo a samo ih dzaba placamo. Oni koji se najvise zaklinju u Bosnu i bosanstvo, oni nemilice i pljackaju i trose a to je i novac iz RS. I jos nista i ne rade, kako bi drzava bila sto nefunkcionalnija, pa onda sve to u paketu treba prilijepiti Srbima i Republici Srpskoj cime bi htjeli da naglase kako je ovakva BiH nefunkcionalna pa nam treba funkcionalnija BiH sto bi se recimo postiglo ukidanjem RS.

  3. Meni je svejedno kako se zvala da li bih, da li rs, mesopotamija, drp, laponija… Kada nema one Republike Srpske za koju sam se borio, ni ova ne zaslužuje da postoji. Kada ovu dodikovu rs đavo odnese, a ponio je, onda će iz pepela kao feniks da se izdigne ona naša narodna , slobodarska, srpska RS. Nama je svakako suđano da gradimo na zgarištu. Do sada su nas palili tuđini, ovaj put piroman bi , nžalost tzv srbin.On nas posu naftom pa zapali, ali ostaće neko, akobogda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *