Трешње и Либијци

Из Београда за Фронтал.РС, Смиљана Видић шаље виђење људске солидарности у двије различите хуманитарне катастрофе, у двије различите земље – Јапану и Либији. Пише: Смиљана Видић Ако хоћеш да окупиш људе због неке хумане или правдољубиве идеје, најефикасније је да им обећаш да ће добити нешто за џабе. Није важна вредност, садница трешње од 150 […]

понедељак, април 11, 2011 / 11:22

Из Београда за Фронтал.РС, Смиљана Видић шаље виђење људске солидарности у двије различите хуманитарне катастрофе, у двије различите земље – Јапану и Либији.

Пише: Смиљана Видић

Ако хоћеш да окупиш људе због неке хумане или правдољубиве идеје, најефикасније је да им обећаш да ће добити нешто за џабе. Није важна вредност, садница трешње од 150 динара, хемијска оловка, шта год, јер наш народ није случајно измислио изреку „Што је џабе и Богу је драго“.

Тако се неколико хиљада Београђана сјатило на Трг републике, на скуп под називом „Београд за Јапан“. Званично, како би исказали солидарност са Јапанцима, а незванично, како би се домогли бесплатне саднице. Њих пар хиљада – сувог грања само хиљаду – и ето бруке и срамоте, као слике коју је Београд послао у свет.

Епилог: пет теже и деветнаест лакше повређених особа после туче, која је избила приликом поделе садница на том хуманом скупу.

Туча за трешње и Косово

Неколико сати касније окупили су се Београђани у знак солидарности са Либијцима, жртвама НАТО бомбардовања. Међутим, док се за пострадали Јапан, читај трешње, окупило њих неколико хиљада, на овом скупу једва да их је било пет стотина, ентузијаста. Ем се ништа није делило за џабе, ем у организацији није учествовао Град, а изостала је и медијска промоција и кампања какву је на све стране имао скуп „Београд за Јапан“.

Сигурно би и на овај скуп, организован преко Фејсбука, дошло далеко више људи, да су се организатори досетили да обећају хиљаду мајица с ликом Гадафија… Е, то је, што би рекли, слика наше реалности.

Али, да се вратимо на тучу за трешње. Замислите само Јапанца који се нашао усред катаклизме и којим случајем гледа пародију од такозваног скупа подршке из Србије, шта би помислио пред сликом „дирљиве солидарности“ Београђана, који се побише због садница трешње?

Па ти Јапанци, после нуклеарне катастрофе и опште апокалипсе, мирно стоје у реду за два литре воде, уместо да се побију, поубијају и мазну више од два литра…

Стварно чудан народ.

Да ме као Београђанку није срамота због макљаже око трешње на скупу, с којег је требало да се пошаље порука пријатељства Србије и Јапана, рекла бих – е тако и треба лицемерној градској власти српске престонице. А, ево и зашто.

Елементарне и мало елементарније катастрофе

Након земљотреса, цунамија и нуклеарне катастрофе у Јапану, Град Београд покренуо је низ скупова и хуманих иницијатива у жељи да се покаже солидарност и саосећање за унесрећене људе.

И, признајем, можда бих насела и градоначелнику чак узела за плус ову хуманост на делу, да истовремено, нама исто тако (или због Косова мало више) пријатељски народ у Либији, није задесила катастрофа. Али не непредвидива, елементарна; већ злонамерна, људска.

Та иста градска власт нема трунку саосећања за Либијце који свакодневно страдају, не од природне катастрофе, већ од НАТО бомби. Тим истим људима, организаторима акција за подршку настрадалом Јапану, није пало напамет ни да осуде убијање цивила, ни да организују скуп, нити било какву помоћ за унесрећене људе у Либији.

Природна катастрофа у Јапану и бомбардовање Либије нису за поређење, јасно да су то две потпуно различите ствари, с једним заједничким именитељем, а то је трагедија. Градска власт (наравно и ова на вишем нивоу, али то није сад тема) глуми хуманост када је то на политичкој линији додворавања светским моћницима, а нема слуха за трагедију и неправду коју над недужним Либијцима спроводе исти ти моћници.

Јер, ако ми Београђани, грађани Србије, не знамо шта значи „хуманост“ НАТО, како овде медији кажу „интервенције“ – алал нам вера!
 



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *