Трећина земљишта РС у рукама других

На готово трећини земљишта у РС се при надлежним судовима као “власници” воде Османско царство, Аустроугарска, Краљевина Југославија, Независна Држава Хрватска, или формално немају власника, процјене су Републичке управе за имовинско-правне послове РС. Дио поменутог земљишта има уписане власнике, али чији се подаци не поклапају у катастру који се воде при Управи, што значи да […]

уторак, март 1, 2011 / 09:55

На готово трећини земљишта у РС се при надлежним судовима као “власници” воде Османско царство, Аустроугарска, Краљевина Југославија, Независна Држава Хрватска, или формално немају власника, процјене су Републичке управе за имовинско-правне послове РС.

Дио поменутог земљишта има уписане власнике, али чији се подаци не поклапају у катастру који се воде при Управи, што значи да је право власништво или недефинисано или нејасно.

Из неколико насумице одабраних извода из Земљишно-књишке канцеларије при Основном суду у Бањалуци види се да је дио некретнина у Бањалуци у "власништву" НДХ.

Тако, на примјер, двориште једне зграде у Улици Гаврила Принципа, у близини гробља "Ступница" код Градског моста, Основни суд у Бањалуци књижи као власништво НДХ.

"На основу одлуке Државне ризнице, Одјел за имовину намјере и дугове, Уред за подржављени иметак Загреб из 4.5.1942. године, укњижује се право својине на земљишно-књишко тијело два", стоји у евиденцији Основног суда.

На другој парцели у насељу Обилићево, НДХ је такође власник 1/4 једне парцеле, а у теретном листу за исту честицу се у другом дијелу земљишно-књишког извода наводи да је дио земљишта додијељен на кориштење НДХ.

"На основу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта укњижује се на земљишту описаног у листу А кориштење у корист Независне Државе Хрватске са 1/4, док надлежни орган не донесе рјешења о продаји земљишта у посјед опћине или другом лицу", наводи се у овом документу Основног суда.

За велики дио објекта, према евиденцији Основног суда, стоји да немају власника. Тако, на примјер, зграда и околни објекти око бањалучке "Тржнице", према тој евиденцији у земљишним књигама, укључујући и двориште Дома солидарности, немају власника.

Непознаница је и чије је власништво читава Џинића улица у њеној околини, за коју се такође наводи да је без власника.

Милан Тегелтија, предсједник Основног суда у Бањалуци, потврђује да се у том суду дио некретнина води на непостојећим државама, или да немају власника, али додаје да Основни суд нема овлаштења нити законски основ да стање у земљишним книјгама мијења по свом нахођењу, чак и у случају када знају да стање на терену не одговара стварности.

"За сваку промјену стања мора постојати правни основ и то на захтјев странке. Истина је да грађани у прошлости то нису редовно чинили, рецимо, приликом куповине одређене некретнине", каже Тегелтија.

Тегелтија истиче да НДХ као "власник" ствара формалан проблем када се у суду појави лице које тврди да је оно власник те парцеле, али да нема опасности да, на примјер, НДХ "отме" то земљиште.

"То земљиште је уписивано према законима и прописима државе која више не постоји. Према томе, титулар права власништва не постоји", појаснио је он.

Вања Пуцар, надлежна особа при Геодетској управи, која је радила нацрт недавно усвојеног Закона о катастру РС, каже да је Управа добила законски основ да изврши увид у право стање поредећи податке из земљишно-књишких канцеларија (грунтовница) и катастра, који се налази при Управи.

Како је истакао Пуцар, постоји шест евиденција на основу којих ће бити вршено излагање некретнина, односно доказивање титулара.

То су, како је истакао, горе поменуте земљишне књиге, пописни катастар, катастар земљишта, катастар некретнина, катастар непокретности и књига уложених уговора. Пуцар је појаснио да ће бити формирана првостепена комисија коју ће чинити правник, геодета и особа која живи у насељу гдје се утврђује власништво над земљом.

"Када комисија заврши посао, може бити уложена жалба другостепеном органу при Управи, чиме је завршен управни поступак. Али незадовољна особа може поднијети тужбу надлежном окружном суду, тако да нема говора да би неко могао остати без свог земљишта или да би се неко могао уписати као власник, а да на то нема право", навео је Пуцар.

Према његовој процјени, у РС постоји 60 до 70 одсто некретнина са сумњивим власништвом, а комисијама ће требати најмање седам година да сједине податке из катастра и грунтовница у јединствену и тачну базу

(Независне новине)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *