Трећи блок, несретни Маринко и пета колона

На политичкој сцени Српске влада укрупњавање, што значи двије ствари: Превише је оних који не могу преживјети још један мандат без учешћа у највишем законодавном тијелу, а премало је оних који сами могу да узму власт. Пише Марко Шикуљак Много ријечи је узалуд потрошено на расправу око тапије коме припада назив "трећи блок". Испрва су […]

понедељак, мај 5, 2014 / 09:42

На политичкој сцени Српске влада укрупњавање, што значи двије ствари: Превише је оних који не могу преживјети још један мандат без учешћа у највишем законодавном тијелу, а премало је оних који сами могу да узму власт.

Пише Марко Шикуљак

Много ријечи је узалуд потрошено на расправу око тапије коме припада назив "трећи блок". Испрва су се тим именом жељели окитити опозиционари предвођени НДП, да би се истовјетно крстио ДНС. Што је све остале баш погодило.

Име Трећи блок је, по претпоставци, име које може привући гласаче, јер оно алудира да је у питању неко ко неће ни са ким, па на различитости гради бољу позицију. У нашем случају, ниједна опција не испуњава тај услов. Странке око ДНС испуњавају само услав да се назову “блок”, јер се Чавићева екипа, уз евидентно укрупњавање политичке сцене, стапа у исту странку. НДП се јасно издефинисао као неко ко жели власт без Додика, док су влажни снови ДНС некадашња позиција ПДП, која чини да увијек будете добродошао партнер који ће попунити довољан број посланика до потребне већине. У томе је једина "трећост" ДНС је то што једини наглашавају да могу и са црним ђаволом, ако ће их то задржати на позицији.

Ако би по нечему могли познати неки стварни трећи блок, то би била кандидатура за неку од инокосних функција, па макар то било у циљу да једнима одвуку гласове и учине услугу другима. За сада је о томе још рано, али већ за који мјесец ће се видјети које је нови Паповић. Изненађење би било, мада повелико, ако СНСД који свог кандидата за предсједништво очигледно нема, ту кандидатуру препусти ДНС. Кад већ толико руморе да су озбиљна странка, и како желе једно од два мјеста за најбитније функције, било би поштено да изађу из сјенке СНСД-ова барјака и јасно покажу да су све ове године били у власти. И да се у нову власт не убацују на причи како су они неки трећи, за које треба гласати ако вам се први и други не свиђају у потпуности.

Да не буде све по ДНС, и Милорад Додик оставља отворена врата. Бескрајно је било занимљиво гледати како се у дуелу са Босићем понаша као Мирко Топаловић са Кристином: Други су ми говорили да си лажов и превртљивац, ја им нисам вјеровао.

Некако се чини да Додик огромну енергију троши на критику Чавића и Иванића, Босићу највише замјера што је са њима, па му потешкоћу ствара када овом мора рећи да води пробосанску политику.

Зар би у другачијем случају, осим толиких личних напада на Иванића, тако гласовито представио ново појачање из редова ПДП. Као да сличних нема у другим странкама, али их је оставио као спаваче?

Ја, да сам опозиција, уопште не бих нападао Умичевића. У свакој прилици бих напоменуо како је он, не купљен него уцијењен. Да је због власти која гуши привреду и помаже само своје тајкуне морао донијети тешку одлуку да спасава фирму од које зависи безмало хиљаду породица. И да им је жао да га гледају да због тога мора да напада опозицију, а хвали оне које је нападао.

А некада је то радио најбоље и најконкретније од свих њих, јер је човјек који је радио нешто конкретно, а стварни проблеми су га погађали директно. Сад мора да говори како му је сваким даном милији и дражи онај чији је сваки приватни посао пропао! Замислите моралну побједу да неко из опозиције каже Умичевићу, ми кад дођемо на власт, ти ћеш то све добити јер те следује по закону, а не зато што си помогао нечију кампању, што критиком противника, што финансијски, што са пар камена темељаца или новозапошљавањем.

Но неће се то десити, дозволите ми да буде крајње субјективан, јер на обе стране су људи који никад у животу нису зарадили сто марака, већ им их је неко исплатио. Они никад нису провели непроспавану ноћ размишљајући како ће својим запосленим исплатити плате, већ су они били ти којима су плате исплаћиване. Ако су нечим руководили, то су била буџетска предузећа. Ту је Умичевић ријетка звјерка, коју ће и једни и други покушавати да држе на поводцу.

Остаје нам на крају онај блок који се окупља око опозиционих кандидата за предсједника Српске и Предсједништво. Већ је речено да Додику Босић није (толико) мрзак, а овај је дипломатски одговорио да са њим не може, јер онда не може у обрачун са криминалом. Додик би, дакле, за коалицију са Босићем морао да се самоухапси! Или да удружено сломе кола на мањим коалиционим партнерима. Чудни су путеви господњи.

За изборни резултат не толико, али за вјеродостојност овог блока, врло значајно би било да се напокон одреди према једном битном питању: Да ли су људи попут Тихомира Глигорића хероји, или свједоци сарадници?

Неких петнестак година у затвору, умјесто двадесет, ово друштво би могло да преживи. Још један херојски мандат, тешко.



0 КОМЕНТАРА

  1. Da bi čovjek imao uspješan vlastiti biznis, u ovoj zemlji, moraš biti član vladajuće stranke. Nije bitna ideja, nije bitna volja ni pamet, bitna je samo crvena partijska knjižica. Neka vrsta političkog reketa.I onda se ne treba čuditi mladima koji ne vide odje perspektivu. Penzioneri koji su zaradili svoju penziju ne znaju da li će dobiti iduću jer je država prezadužena. Šta tek onda misle mladi koji tek trebaju penziju da zarade x-(

  2. Ниђе везе, уличним жаргоном речено!
    „Превише је оних који не могу преживјети још један мандат без учешћа у највишем законодавном тијелу“ је став који је сам по себи опречан 🙂

  3. Dobro bi bilo da ovaj portal objavi imena svih politicara koji su u prethodnoj deceniji ( bez obzira da li su u vlasti ili u opziciji) dok je narod gladovao otimali i enormno uvecavali svoje bogatstvo.
    Od Dodika, Mice Micica, Marka Pavica, Petra Djokica, Obrena Petrovica, Darka Babalja, Zdravka Krsmanovica, Gavrila Bobara, Djordja Kojica, Dragutina-ŠaMse Škrebica, Nikole Kragulja, Zorana Tegeltije, Dobroslava ĆukE…

Оставите одговор на МОНАРХИСТА Одустани од одговора