Трећа седмица других наставака: ЛЕДЕНО ДОБА – ОТОПЉАВАЊЕ (ICE AGE – THE MELTDOWN)

Овај наставак је много бољи од првог дјела, и то готово у свим значајкама. Готово, пошто за разлику од прошли пут, овдје имамо дебилни сонг. Додуше само један испад распјеваних лешинара, али и то је превише.

уторак, март 13, 2012 / 02:44

Овај наставак је много бољи од првог дјела, и то готово у свим значајкама. Готово, пошто за разлику од прошли пут, овдје имамо дебилни сонг. Додуше само један испад распјеваних лешинара, али и то је превише.

 

Пошто се свима изгледа вјеверица јако допала, она овдје служи као штака за паралелну радњу, тј. као интермецо у јединој предметној приповједној нити. Игра улогу коју су тигрови имали раније.

Сада су Мани, Дијего и Џиновски љењивац чопор, те их чека ново искушење у виду глобалног загријавања. То је јасан знак да је Америка у свим сегментима свог друштва зајахала на ову страну. За коју годину ће бомбардовати онога ко не потпише Протокол из Кјота.

Елем, наша екипа је сасвим случајно у неком облику ледене чиније, односно у долини која је окружена сасвим нелогичним леденим зидом. Вријеме је све топлије, па ће ускоро са стране мора један дио да пукне, те ће се екипа суочити са проблемом Нојевских димензија. Умјесто арханђела или сродног гласника, курир са небеса је лешинар. Он јавља да постоји барка на другом крају леденог лавора, те да се колективно укрцају у њу што прије.

Одатле па надаље су битна три мотива, везана за сваког од припадника нашег чопора. Додуше они нијесу сами тамо, али су јако битни.

Манија непрестано подбадају да је пред изумирањем, јер нико већ годинама није видио другог мамута осим њега. Љењивац има проблема са друштвеним угледом, а Дијего се плаши воде и не зна да плива. Све ове проблеме превазиђемо до краја сценарија, плус што имамо срећан крај.

Још једна разлика је управо та љубавна прича међу мамутима, пошто Мани налази изабраницу срца свог, али она је убијеђена да је опосум. Има двојицу браће, који су заиста опосуми, и који су грдне шаљивџије и овисници о адреналину.

Мало-помало, уз отежавање путовања међусобним свађама, препотопним (односно овдје потопним) рибама и некој врсти крокодила, а понајвише климатским промјенама; њих двоје развију љубавну везу, каква на одређеним дијеловима изгледа баш превише одрасла у дијалозима.

– Одмах да знаш да нећеш спасавати врсту вечерас, нити било које друго вече! Чисто сумњам да дјеца не могу то да схвате. Наравно,  ни у овом наставку нико ништа не једе, а да је животињског поријекла; али имамо призор у којем неко страда. Њу не може да спријечи ни наилазак крда мамута, које им поручује да нијесу једини на свијету; мада је све изгледало да ће тако бити.

На самом крају, пошто се нијесу укрцали у џиновски комад дрвета, од коначног потопа их спаси сабљозуба вјеверица, која је све то и почела. Сиротица (или сиротан, нијесам завиривао под реп), у међувремену умре и у рају се замало докопа највећег жира који је икада постојао, али се буди из клиничке смрти спашена.

Од стране љењивца, којег онда за награду излема.

 

(Редитељ: Карлос Солдана; Писац: Џери Свалов, Питер Голк, Џим Хект)

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *