Тадић Камерону: Косово ријешити као Сјеверну Ирску

Предсједник Србије Борис Тадић споменуо је споразум између Уједињеног Краљевства (УК) и Републике Ирске као функционално рјешење територијалних спорова, сазнаје „Политика“.  Због чега би тај споразум, о којем се у нашој широј јавности, иначе, мало зна, могао бити занимљив за Србију? Упућени, пак, истичу како је тај споразум из 1998. године, потврђен на референдумима у Северној […]

петак, новембар 18, 2011 / 16:07

Предсједник Србије Борис Тадић споменуо је споразум између Уједињеног Краљевства (УК) и Републике Ирске као функционално рјешење територијалних спорова, сазнаје „Политика“.

 Због чега би тај споразум, о којем се у нашој широј јавности, иначе, мало зна, могао бити занимљив за Србију? Упућени, пак, истичу како је тај споразум из 1998. године, потврђен на референдумима у Северној Ирској, која је део Уједињеног Краљевства, и у Републици Ирској, донио мир на те просторе и створио услове за нестанак подјела.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, објашњава да је британски премијер Тони Блер, заправо искористио улазак Републике Ирске у Европску унију и "подржао тај улазак, да би, заузврат, добио сагласност за рјешења у Белфасту, главном граду Северне Ирске”.

Пре споразума "који је федерализовао Уједињено Краљевство”, радикални католици су свим силама настојали да Северну Ирску припоје Републици Ирској, док су протестанти заговарали рјешење по којем ова регија треба да буде у оквиру УК.

Захваљујући договору, Северна Ирска, која је до тада била оптерећена насиљем, добила је аутономну владу са широком аутономијом у односу на централну власт у Лондону, а парамилитарне групе, од којих је најпознатија Ирска републиканска армија (ИРА), одрекле су се оружја. Тада је штампа писала да је Блер, касније посредник у рјешавању блискоисточне кризе, говорио да је Северна Ирска важна лекција за Блиски исток.

Према ријечима Владимира Тодорића, директора Центра за нову политику, оно што је предсједник Србије говорио у Лондону заправо је на трагу његове четири тачке, које би требало да буду оквир за мирно рјешење проблема.

Тодорић сматра да Тадићева иницијатива има за циљ да пронађе неки нови политички канал за разговоре о питањима која се тичу статуса Косова или барем гаранција за Србе у оквиру Косова.

"Пошто сада дијалог није канал за разговоре о тим питањима, мислим да предсједник покушава да се избори за нову политичку рунду преговора која би се минимум тицала гаранција Срба на северу Косова, односно побољшаног модела аутономије” , истакао је Тодорић.

Упитан какве су шансе за то, саговорник "Политике" одговара: "Ако нам је статус смисао живота, онда су за то мале шансе, али ако није, онда шансе постоје”.

Сви они, каже Тодорић, гледају да у процесу рјешавања косовског питања прођу што јефтиније, па ако сматрају да је условљавање у вези са статусом кандидата довољно, онда неће бити политичког дијалога.

Али, "ако Србија каже да је политички дијалог неопходан, без обзира на европске интеграције, прича је другачија”.

У вези са Тадићевом изјавом у Лондону да Београд жели функционално рјешење косовског проблема и да жели да до њега дође што је прије могуће, али да су за то потребне гаранције у функционисање српске заједнице на Косову, Симић каже да би, формално, те гаранције требало да да Приштина, али да би фактички то морала да учини међународна заједница, која их је, према његовим ријечима, пружила и кроз Ахтисаријев план.

"Дај боже да се постигне Ахтисари плус, али како ствари иду, чини ми се да се Београду жури да добије кандидатуру и да ће пристати на много мање од онога што би могао да добије да није кандидатуре”, рекао је Симић за "Политику" и додао да у Ахтисаријевом плану има неких елемената од којих би се могла направити некаква специфична аутономија за Србе, не само за оне на северу него и за оне на југу.

Кад је ријеч о евентуалном компромису око косовског питања, у последње вријеме издваја се став бившег регионалног представника УН за Косовску Митровицу Џерарда Галучија, који предлаже "статусно неутралну имплементацију Ахтисаријевог плана за Косово”.

Поводом молбе да прокоментарише овакав Галучијев став, Симић истиче да је битно оно што је замјеник државног секретара САД Филип Гордон рекао у Конгресу – да нема подјеле Косова и да Београд мора да се помири са реалношћу независног, мултиетничког Косова у његовим тренутним границама.

Тадић се Србима обратио на енглеском

На пријему за чланове наше дијаспоре у Амбасади у Лондону, предсједник Борис Тадић се из необјашњивог разлога присутним Србима обратио на енглеском језику.

Он је том приликом описао Србију готово као Ел Дорадо, државу с просперитетном будућношћу у Европској унији, чврстим демократским институцијама и лидерском улогом у региону.

Предсједник Србије говорио је и на лондонском Институту за стратешке студије, гдје је инсистирао на "креативном рјешењу за Косово" објашњавајући да то значи "гаранције које треба да третирају судбину и страховања мањинског (српског) становништва".

Тадић је лондонску трибину употријебио и као прилику за покретање предизборне кампање, па је рекао "да је Србија под руководством демократских снага постигла такве резултате које ће, нада се, грађани знати да високо оцијене на наредним изборима".



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *