Инстант-оријентални, донирани плачипизам
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
Емир Суљагић, чувен по томе што је сахранио оца погинулог 1992. у Братунцу, као цивилну жртву "геноцида" из јула 1995. године у Сребреници. Отворена мржња и ратно хушкаштво иде дотле да му смета и хљеб из српских пекара.
Побјегуљска тактика, средњовјековне надлежности. То је, у најкраћем, суштина поглавника ОХР у повлачењу. Да ли у цивилизованим, па ако хоћете и у земљама ЕУ, појединац може писати и проглашавати законе? Зато је ово мртво слово на папиру.
Пропаганда о геноциду над Муслиманима почела је прије почетка рата у БиХ, док је она још била дио СФРЈ и без икаквих борбених дејстава, па је из данашње перспективе доста лакше видјети степен припремљености за лажни наратив који се емитује данас, са епицентром у Бриселу, Вашингтону и Поточарима.
Мада је недопустиво стављање ова два топонима једног до другог, излагање у Њујорку 19. маја 2019, на годишњој конференцији "Истраживачког института за Јасеновац", понио је ово име.
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички "случајно", андрићевски "негде" или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.
Анка Млађеновић данас је двадесетдеветогодишња лепа млада жена, професор по занимању. На њеном осмеху тешко је приметити велику бол коју носи од најранијих дана свог живота.
Швајцарски писац и публициста Александар Дорин аутор је двије књиге које се баве Сребреницом.
Повод за овај чланак није ништа што су рекли говорници на скупу Истина о Сребреници, који се десио синоћ у Бањој Луци, него нажалост чланак који је тим поводом објавио Дневни аваз, са потписом извјесног Е. Хуремовића, што је и дало публицитет овом догађају.
Анђела Продановић, ученица деветог разреда "Прве основне школе" из Сребренице, освојила је прву награду на конкурсу "Језик наш насушни" за најбољи ћирилични рукопис у категорији ученика од шестог до деветог разреда основне школе.