Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да је злочин који је прије 31 године почињен над српским цивилима у Сијековцу код Брода показатељ колика је цијена стварања Републике Српске, али и залог за њено очување, те указао да су у овом насељу на кућном прагу страдали невини и ненаоружани цивили.
Код спомен-крста у порти цркве Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода данас су положени вијенци у оквиру обиљежавања 31 године од злочина над Србима у овом насељу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Саша Милошевић, који је 1992. године као десетогодишњак преживио масакар у Сијековцу код Брода, када су му убијени отац и два брата, истакао је да се овај злочин деценијама заташкава и изразио бојазан да ће тај случај остати "закључан" само једном пресудом.
Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године.
Злочином над српским цивилима у Сијековцу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ у марта 1992. почео је необјављени рат против српског народа у БиХ, изјавио је данас предсједник СДС-а Мирко Шаровић.
Покољем српског становништва у Сијековцу почињен је први масовни злочин према цивилима на
територији БиХ и тим чином је почео необјављени рат против српског народа у БиХ, изјавио је у Сијековцу Вукота Говедарица, предсједник Српске демократске странке.
Јелица Зечевић из Сијековца, код Брода, за само један час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравојних хрватско–муслиманских јединица остала је без мужа, два дјевера и свекра.
У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске данас ће бити обиљежена деветнаеста годишњица страдања Срба у Сијековцу код Брода 1992. године.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да је злочин који је прије 31 године почињен над српским цивилима у Сијековцу код Брода показатељ колика је цијена стварања Републике Српске, али и залог за њено очување, те указао да су у овом насељу на кућном прагу страдали невини и ненаоружани цивили.
Код спомен-крста у порти цркве Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода данас су положени вијенци у оквиру обиљежавања 31 године од злочина над Србима у овом насељу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Саша Милошевић, који је 1992. године као десетогодишњак преживио масакар у Сијековцу код Брода, када су му убијени отац и два брата, истакао је да се овај злочин деценијама заташкава и изразио бојазан да ће тај случај остати "закључан" само једном пресудом.
Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године.
Злочином над српским цивилима у Сијековцу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ у марта 1992. почео је необјављени рат против српског народа у БиХ, изјавио је данас предсједник СДС-а Мирко Шаровић.
Покољем српског становништва у Сијековцу почињен је први масовни злочин према цивилима на
територији БиХ и тим чином је почео необјављени рат против српског народа у БиХ, изјавио је у Сијековцу Вукота Говедарица, предсједник Српске демократске странке.
Јелица Зечевић из Сијековца, код Брода, за само један час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравојних хрватско–муслиманских јединица остала је без мужа, два дјевера и свекра.
У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске данас ће бити обиљежена деветнаеста годишњица страдања Срба у Сијековцу код Брода 1992. године.