СИТНИЧАРЕЊЕ
Рецензија романа Ситничарница ‘Код срећне руке’, Горана Петровића.
Књига за јуче
13:47 Концептуала која се не пропушта: Јагњијада у Јагњилу08:06 Тражи фер услове: Шолца на аеродрому у Кини дочекао замјеник градоначелника08:03 Јер, као, нису у рату: Финска до даљњег оставља затворене копнене границе са Русијом08:01 Вучић: Људи из Требиња, моћи ће да користе Мостарски аеродром10:03 Истинско обећање - Трећи свјетски рат или иранска представа за свјетску јавност13:29 Противно Повељи УН: Нови покушај геноцидизације Срба Дачић назива отварањем Пандорине кутије13:20 Бореновић против пријема окупираног Косова* у Савјет Европе - сумрак суверенитета из УН15:36 Ле Монд пише: Макрон ће, као Наполеон, послати пјешадију на Русе15:29 Гаугазија, област у Молдавији, жели да буде дио руског банкарског Мира17:05 Након Хамаса, Израел поручује да је спреман за Хезболах
Милош Црњански: Дневник о Чарнојевићу (1921)
Почиње у маниру медитативне прозе. Такође у кафани и са кратким резовима, али прије свега са основом у романтично-меланхоличном ритму мисли.
Растко Петровић: Шести дан
Одличан почетак, односно првих 150 или нешто више страна. Остатак, поготово након првих 200, постаје несносан за читање. Тако бих, у случају да желим нагласити Растков осјећај за умјетничко, а желим, морали сасвим преквалификовати ово дјело.
Милош Црњански: Сеобе, књига друга (1962)
Приповјест о подполковнику Исаковичу, наставља се са његовим синовцима: Павлом (као централном личношћу), те Ђурђем, Петром и Тривуном.
Иво Андрић: Жена на камену
"Ништа није теже ни страшније, него гледати свијет очима бивше лепотице"
Миодраг Булатовић: Црвени петао лети према небу
Чини се као да је ово дјело изабрано за обавезну лектиру из чисте политичке коректности: Чисто умјетничка књига, писца једних Људи са четири прста…
Иво Андрић: Земља, људи и језик код Петра Кочића
Као марљив хроничар, Андрић набраја особине Кочићевог човјека, земље Босне, кметског проблема, те моралног устројства предметног писца.
Петар Кочић: С планине и испод планине
Збирка од 17 приповједака, међу којима су и најпознатија "Јаблан" и вјероватно најбоља у његовом опусу – "Мрачајски прото".
Јауци са Змијања
Низ лиризованих приповјести са висоравни на планини Мањачи као стожером, те сталним пробијањем социјалне ангажованости кроз умјетност, у циљу српског националног ослобођења под аустроугарским ропством.
Исидора Секулићева: Писма из Норвешке (1914.)
Другом издању, 36. година касније, претходи предговор Исидоре Секулић, гдје је невјероватна количина повријеђености рецензијом коју јој је за прво издање даривао Скерлић.