Дани(ј)ел Симић: Баја Мали Грабовац
У вакат Деветог Јануара, што је већ давна прошлост за нашу политичку, а још више квазикултурну сцену, буквално сам хватан за рукав да прозовем Бају, што је одликовао Бају. Односно дезертер, наградио дезертера.
У вакат Деветог Јануара, што је већ давна прошлост за нашу политичку, а још више квазикултурну сцену, буквално сам хватан за рукав да прозовем Бају, што је одликовао Бају. Односно дезертер, наградио дезертера.
Литванија забранила пролаз санкционисаних роба према руској енклави. То крши споразуме који су довели до литванске независности, али уводи у оптицај Члан 5. Он прописује узајамну обавезу заштите земаља НАТО, реагује ли Русија силом. У такав час Додик слијеће на обале Балтичког мора по нову фотографију са Путином, а Евросојуз након Бриселских нам неспоразума, васпитно-прекоредно обећава Украјини кандидатски статус.
Више хиљада људи окупило се данас у Кумровцу на традиционалној прослави Дана младости, који се у бившој Југославији славио 25. маја у част рођендана Јосипа Броза Тита, доживотног предсједника СФРЈ.
Већину године на измаку слушамо да је наметање одредби кривичног законика од стране Валентина Инцка изазвало "највећу кризу у БиХ од завршетка рата". Ко памти дуже од акваријумске рибице, зна како то није тачно. Управо је раније попуштање српске стране у сличним околностима, неумољиво довело до неподношљивог стања које имамо данас, на крају политички веома значајне 2021. године.
Прије шест деценија је заснован покрет хетерогених нација, без јаке идеолошке споне. Једино истински заједничко било је да су тзв. земље у развоју и да се нијесу жељеле опредијелити ни за Варшавски уговор, ни за Сјеверноатлански пакт.
Тито, то нисмо сви ми! Тако би требала гласити реинтерпретација некадашње идолопоклоничке крилатице комунистичке Југославије на дан смрти диктатора Јосипа Броза.
Овај текст би се могао звати и тачка додира предсједника Хрвата, владике Ћулибрка, Пуповчевих Хрба; те квазиисторичара, конформиста и колаборациониста; али чињеница да се сви они слажу и заједнички дјелују по питању логора смрти Јасеновац преболна је и предугачка за наслов.
Велико је питање да ли 22. април треба у Бањој Луци славити као Дан Града, јер осим што се поклапа са пробојем Јасеновачких логораша, што је веома битан датум и за Српску и за Србију, слави се и долазак власти која је спријечила обнову Храма Христа Спаситеља, а као трајни поремећај оставила комуноусташку идеологију коју баштини локална туристичка организација.
Сви медији који објаве вијест о томе да је у Мостар пошиљаоцу враћена пошиљка, а службеник још нагласио да је – забрањено писати ћирилицом – а који немају бар и тзв. ћириличну варијанту: ТЕШКИ СУ ЛИЦЕМЈЕРИ И САУЧЕСНИЦИ У ЗЛОЧИНУ!
Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради.