Свјетско првенство у рафтингу: Шта бива кад се пробуши гумени чамац?

Барселона освојила првенство Шпаније… коначно је неко побиједио Рафаела Надала на шљаци… данас, на атлетском митингу у Лондону…

петак, јун 12, 2009 / 21:13

То су биле ударне спортске вијести 17. маја ове године, на свим медијима планетарног значаја – али и у региону. Једино је у Бањој Луци, и помало у Сарајеву, постојало само једно: Свечано отворено Свјетско првенство у рафтингу Бања Лука – Фоча 2009.

Пише: Жељко Свитлица

Разумије се да нико са здравим разумом није против организовања спортских догађаја свјетског формата у Бањој Луци. Коме нормалном би сметало што је неколико дана у граду владала свечана атмосфера, што су људи повели ситну дјецу ван града на свјеж ваздух, а нешто крупнија дјеца навече била у прилици да се забаве најразличитијим концертним садржајима? Ако ништа, тих дана стање у главном граду Републике Српске није било редовно у позитивном смислу, што је веома битно за здравље деморалисане нације.

И прошло је Свјетско првенство у рафтингу. Бања Лука је била свједок ”спектакла”. Скупог и добро организованог. Ипак, обзиром на квалификације и реторику која је о предметном догађају затрпавала јавност, тешко се отети утиску да политички врх, организатори, и медији који су давали подршку, уопште мисле да у граду на Врбасу постоји ико нормалан.

Да постоји, изјава градоначелника Бање Луке, како је поменуто свјетско првенство “највећи спортски догађај у БиХ, од Зимских олимпијских игара у Сарајеву”; не би могла проћи без здраворазумске корекције јавности.
Разумљиво је да када се налазите у приликама у каквим се налази РС, да морате примјењивати тактику “када неће нико да те хвали, а ти се хвали сам”, али што је превише… превише је.

Тако је уредништво Фронтал.РС одлучило да овај чланак намјерно дође у тренутку “кад се прашина слегне”, јер се из те перспективе хладне главе може сагледати стварни ефекат овог такмичења. Циљ ове анализе није бавити се тиме колико је пара утрошено, ко је, да ли је, и колико “ушњирао” од истих; а још мање анализа спортских резултата и питање шта су освојили наши клупски представници. Ово је просто свођење значаја овог спортског догађаја на разумну мјеру и преиспитивање оправданости новца који је у њега уложен.

Главни проблем наше државне управе, а још и више (непостојеће) критичке јавности у РС, налази се у томе, што се након великих улагања у културне, спортске, или било какве друге пројекте; никад више не чује да ли су они та улагања оправдали? Нико не подноси рачун. Оправдање за улагање буџетских новаца у један крајње некомерцијалан и у свјетским размјерама неатрактиван догађај, у случају свјетског првенства на Врбасу се налазило у томе, да га “можемо сврстати међу најзначајније догађаје, који ће ући у историју Бање Луке”.

Други, и мора се признати далеко логичнији аргумент, био је да ће за вријеме трајања првенства хотелски капацитети бити попуњени, угоститељски објекти су радили дуже него што то закон иначе прописује, а све у циљу да се уновчи силесија страних туриста, која ће нагрнтути у Бању Луку, привучена овим догађајем свјетског значаја.

Фронтал. РС је дан пред затварање првенства урадио мало истраживање о тренутним туристичким ефектима, које је првенство направило у Бањој Луци. (Све с’ ризиком да будемо оптужени како смо против свега ”доброг” што се дешава у граду). Мјерило које је релевантно и лако утврдиво, свакако је број остварених ноћења у Бањолучким хотелима.

Најпознатији бањолучки хотел – ”Босна”, уопште није осјетио величину Свјетског првенства. Тачније, није забиљежено примјетно повећање посјете, у односу на вријеме прије почетка овог такмичења.

Хотел ”Палас”, осим такмичара, од којих је један број био смјештен у истом, имао је још 6-7 страних гостију за вријеме првенства. Један дио такмичара био је смјештен и у хотелу ”Талија”, и то је једина промјена у пословању овог хотела за вријеме такмичења.

То је све.

За друге хотеле у граду: ”Цезар”, ”Видовић”,”Атина”; Свјетско првенство, такмичење онаквог типа и калибра какав нам је сервиран у медијима тих дана, као да се није ни десило.

Дакле, ако је толико очито да никаквих економских ефеката није било, који други мотив може стајати иза спремности власти да у доба велике економске кризе, али она је заиста “свјетског значаја”, улаже новац својих пореских обвезника у такав пројекат?

Свака власт која води рачуна о промоцији, односно ради на препознатљивости своје престонице у “свјетским оквирима”, за највећу је могућу похвалу. Да ли је овај догађај могао послужити за то?

Већ смо рекли да ни једна значајна медијска кућа (ЦНН, ББЦ, Русија данас, Вести, Ал Џазира…) није објавила да се негдје у свијету одржава свјетско првенство у сплаварском спорту, још мање да је то од тако велике важности.
Такмичење у рафтингу очигледно није нешто што привлачи најширу могућу публику, макар исто било и свјетско. Фронтал.РС је такође направио истраживање, и то медија који сам користи. Да сте на дан 23.05.2009. године у 16:24 у највећи глобални претраживач, Гугл, укуцали кључне ријечи: ” world rafting championship”, првих десет понуђених страница су или странице специјализованих цеховских организација, или странице из земаља које су такође организовале, или намјеравају да организују слично првенство. Углавном латинске Америке, међу које се умјешала и наша, ваљда још увијек не и потпуно “банана република”.

Међу понуђеним страницама није било ни једне медијске куће планетарног утицаја, као што је био случај и са прегледавањем програма сателитских телевизија. Дакле, једино на шта се можемо ослонити у томе да ће неко чути за Бању Луку (и можда за Републику Српску, умјесто за БиХ), јесу такмичари и пратеће им особље.

Да ли је за такав промотивни резултат било вриједно издвајати толику бројку?

У Бањолучкој чаршији се говорка о износу од 6, па чак до 9 милиона КМ. Но, ми се нећемо бавити спекулацијама, већ ћемо се држати података које је дао сам градоначелник: “Коначна цифра биће позната на завршној сједници Организационог одбора. У директном смислу, град је издвојио милион и по марака, али је било много другог издвајања у инфраструктуру, која ће користити за потребе туризма, док је Влада РС издвојила 600.000 КМ”, рекао је Давидовић. Дакле, у питању је званична бројка од 2.100.000 КМ – у живом новцу.

За какав промотивно-туристички резултат?

Добро. Лијепо је било тих дана. Укључили смо и повезали многобројне невладине организације и државне службе. Затварали смо централне градске улице, веселили се и свирали. Остајали смо до касно у граду, поносили се истим. Изабрали смо мис рафтинга, пекли ћевап од 22 килограма, засадили 50 садница панчићеве оморике и све то преносили уживо на националној телевизији; док је хеликоптер с камером зврчао изнад града.

И стварно је то лијепо, баш онако, свјетски.

Уколико је циљ био да Бања Лука и Фоча направе културно-спортске митинге, да би разонодили свој народ, подигли му свијест о потреби физичке активности, очувања природне средине и битности сопственог града, државе и народа – да ли је то могло за мање пара и без лагарија о планетарној битности тог догађаја? Без комичних натписа како је “Бања Лука положила испит”, “доказала да може”, “представила себе свијету у најбољем свјетлу”?

Којем свијету, кад смо то пратили само ми? А кад је тако, зашто се не затвара улица Краља Петра Првог и дају милиони марака на десетине пригодних манифестација праћених из хеликоптера за, напримјер, Дан државности РС? Ако зимски период није погодан за пун размах туристичке понуде, има још доста јубилеја који се славе кришом и у сажаљиво јадној организацији, као Дан Војске Републике Српске, Видовдан, годишњица пробоја Коридора кроз Посавину, слава Града Бање Луке… Зар освештање централне грађевине у престоници РС, након 70 година од његовог рушења, није догађај који “можемо сврстати међу најзначајније догађаје, који ће ући у историју Бање Луке”?

Логичан одговор на то питање је: много више него Свјетско првенство у рафтингу, које никако не може да се назове традиционалним термином, који се одвајкада користио за превоз по нашим дивљим ријекама – сплаварење. Штавише, усљед бриге за то како ћемо се представити “свјетској јавности”, првенство је рекламирано на енглеском, како је и ред, али и на српском – латиницом. Ваљда да такмичари “понесу слику у свијет”, како Срби пишу латиницом. А изгледа да пишу, ако се питају државне институције које у промоцију улажу новац.

Би ли избор писма био исти, у случају да је сврха “промоције” предизборна кампања?

Да је оволико пара уложено у обиљежавање било којег догађаја значајног за овдашњи народ, пошто је он то једини и проживљавао, несумњиво да би привукао и више публике, и направио већи одјек у јавности. Са дугорочним ефектима по власт.

Један пропагандно-маркетишки спот, закупљен на било којој од утицајних свјетских телевизија, па макар и на Травел ченелу (Travel Channel) – учинио би више за промоцију града и РС, него што су манифестације “свјетског значаја”, на које су Влада РС и све њене општине дале силне милионе марака. И сваке године их дају.

Ипак, врло је похвално што је по први пут у својој новијој историји, Град Бања Лука показао слуха да учини нешто што не раде други. Стварно је значајно похвалити то зрнце оригиналности. Много је боље организовати свјетско првенство у било чему (макар у Не љути се човјече), него правити “међународне” филмске фестивале, који у односу на конкуренцију изгледају као кокош крај пауна.

Сјетимо се прошле године. БЛИФФ су исти људи и исти медији једнако хвалили на сва звона, говорећи како ће то Бању Луку “учинити препознатљивом у свијету”, да ће “развити филмску индустрију”, те да ће се “негов значај и ефекти видјети тек у годинама које долазе”.

Ове године, тај се фестивал угасио. Послије само једног покушаја.

Причу о “дугорочно видљивом позитивном ефекту” улагања у Свјетско првенство у рафтингу, вјероватно нећемо слушати идуће године у ово доба. Нити ће било која надлежна институција израчунати колико се повећао број страних туриста, да ли су бројнија ноћења у Бањој Луци, јесу ли угоститељски објекти остварили више промета у протеклој “туристичкој сезони”? Камо ли да то изнесе у јавност.

Довољно је рећи да је непуну седмицу дана по окончању “Свјетског првенства у рафтингу”, у Нишу отпочео “Свјетски куп у рафтингу”. Трајао је два дана, а да већина грађана Бање Луке ни не зна за овај догађај. Односно, зна таман толико, колико је и остатак свијета упознат са нашим “свјетским првенством”.

Бања Лука је некада доносила златна одличја са Европског клупског првенства у рукомету, па не постоји озбиљан разлог зашто не би могла опет. Ето, нека се почне са 2.100.000 КМ “дугорочног улагања”.

У противном, на медијском сплаву начињеном од гуме и испуњеном чистим ваздухом, могла би се појавити рупа. А тад никако не би било добро, затећи се на сред олујног мора “свјетске” тржишне, и политичке вјетрометине.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Свјетско првенство у рафтингу: Шта бива кад се пробуши гумени чамац?

Барселона освојила првенство Шпаније… коначно је неко побиједио Рафаела Надала на шљаци… данас, на атлетском митингу у Лондону… То су биле ударне спортске вијести 17. маја ове године, на свим медијима планетарног значаја – али и у региону. Једино је у Бањој Луци, и помало у Сарајеву, постојало само једно: Свечано отворено Свјетско првенство у […]

петак, јун 12, 2009 / 12:37

Барселона освојила првенство Шпаније… коначно је неко побиједио Рафаела Надала на шљаци… данас, на атлетском митингу у Лондону… То су биле ударне спортске вијести 17. маја ове године, на свим медијима планетарног значаја – али и у региону. Једино је у Бањој Луци, и помало у Сарајеву, постојало само једно: Свечано отворено Свјетско првенство у рафтингу Бања Лука – Фоча 2009.
Continue reading “Свјетско првенство у рафтингу: Шта бива кад се пробуши гумени чамац?”



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *