Свјетски дан космонаутике

Унутар космичке станице одвија се свакодневни живот. Тамо се потпуно нормално живи — ради, спава, једе, пије, опет ради… Све те задатке и радње обављамо у обичној одећи, на пример мајици и шортсу, описује дневну рутину у свемиру совјетски космонаут Александар Иванович Лавејкин. 12. априла 1961. године, с космодрома Бајконур изведен је први лет у […]

недеља, април 12, 2015 / 21:05

Унутар космичке станице одвија се свакодневни живот. Тамо се потпуно нормално живи — ради, спава, једе, пије, опет ради… Све те задатке и радње обављамо у обичној одећи, на пример мајици и шортсу, описује дневну рутину у свемиру совјетски космонаут Александар Иванович Лавејкин.

12. априла 1961. године, с космодрома Бајконур изведен је први лет у космос. На орбиту око Земље руски носач ракете извео је свемирски брод „Восток“, којим је управљао Јуриј Алексејевич Гагарин, први космонаут. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а од деветог априла 1962. године, 12. април постаје Дан космонаутике, а од 1968. године тај празник добија међународно признање после установљења Светског дана авијације и космонаутике.

Тачно 25 година касније, 12. априла 1987. године, совјетски космонаут Александар Иванович Лавејкин провео је дан у отвореном космосу на извршавању радних задатака. Заправо, још 6. фебруара 1987. године лансирана је ракета-носач Сојуз ТН2, којом је управљао пилот Јуриј Викторович Ромањенко уз инжењера Лавејкина. Два дана касније спојили су се са космичком станицом Мир. Тамо су провели пола године. У том периоду, три пута су излазили у отворени космос и спровели више од 2.000 експеримената. Како изгледа излазак у отворени космос, говори Александар Иванович Лавејкин:

„Космонаути тада облаче специјалне ’Орлан‘ скафандере и кроз посебан пролаз на свемирској станици излазе у отворени космос. Сваки такав скафандер је практично свемирски брод у малом. На површини станице космонаути извршавају одређене задатке. Конкретно ми смо постављали додатне соларне батерије“.

С друге стране, за живот унутар саме станице Лавејкин каже да је умногоме сличан животу на земљи.

„Унутар саме станице одвија се свакодневни живот. Тамо се потпуно нормално живи — ради, спава, једе, пије, опет ради… Све те задатке и радње обављамо у обичној одећи, на пример мајици и шортсу“.

Почетком деведестих година, Русија и САД почињу преговоре у вези са могућом заједничком сарадњом. Тако 1993. године Јуриј Коптев, генерални директор Руске космичке агенције и Јуриј Семјонов, генерални конструктер компаније „Енергија“, предлажу шефу НАСА-е Данијелу Голдину да заједнички формирају Међународну свемирску станицу (МСС).

Многи амерички политичари отворено су се противили овој идеји. Ипак, са свега једним гласом „за“ више, предлог је одобрен у Конгресу Сједињених Америчких Држава. Потпредседник САД Ал Гор и председник Савета министара Руске Федерације Виктор Черномирдин су 2. септембра 1993. године званично изјавили да почињу заједнички радови на новом свемирском пројекту МСС.

Данас на пилотираној орбиталној станици, која је уједно и вишенаменски космички експериментални комплекс, удруженим снагама раде стручњаци из 15 држава. Управљање станицом се обавља из руског Центра управљања космичким летовима у подмосковском граду Коровљов и из америчког Свемирског центра Линдон Б. Џонсон у Хјустону. Иако није боравио на овој станици, космонаут Лавејкин за радио Спутњик говори:

„МСС је огромна. На њој се налази међународна екипа. Врше се занимљиви експерименти. Наравно, сва се техника модернизовала за ових скоро тридесет година од мог последњег лета. Све је ново и интересантно. Што се тиче експеримената, они су пре свега биолошки, чак и са животињицама, гаје се разне биљке…“

Са једне стране, наш саговорник говори да је живот на станицама, у бестежинском стању, попут свакодневног живота. Ипак, спавање, купање или било која друга животна радња без гравитације није тако једноставна. Због тога, космонаути пролазе кроз озбиљне припреме.

„Наравно да је тешко, али космонаути се дуго припремају за лет. После много тренинга извршених на земљи, космонаут се добро осећа у бестежинском стању. Сама припрема траје две године. Будући космонаути тренирају на тренажерима који симулирају услове на свемирском броду или станици и прилагођавају се условима живота у космосу. Такође, учи се много теорије, полажу се тешки испити. Пролази се и велики број практичних вежби, попут падобранских скокова и специјалних летова авионом“.

За крај, рецимо још и да се придружујемо честиткама космонаута Александра Ивановича Лавејкина:

„Слушаоцима желим одлично раслоложење и здравље. Честитам Дан космонаутике! Надам се да ће бити још више интересовања за космичке летове, посебно међу омладином. Јер то може довести до појаве још већег броја будућих космонаута…“

 

 

 



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *