Свjедочење Бисерко под ембаргом до 1. априла

Новинари морали да потпишу обавезу да до тог датума неће објавити шта је у прилог хрватске тужбе у Хагу рекла предсjедница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Пред седамнаесточланим већем Међународног суда правде јуче се појавила и Соња Бисерко, предсjедница Хелсиншког одбора за људска права у Србији као један од дванаест свjедока хрватске тужбе. […]

четвртак, март 6, 2014 / 09:30

Новинари морали да потпишу обавезу да до тог датума неће објавити шта је у прилог хрватске тужбе у Хагу рекла предсjедница Хелсиншког одбора за људска права у Србији

Пред седамнаесточланим већем Међународног суда правде јуче се појавила и Соња Бисерко, предсjедница Хелсиншког одбора за људска права у Србији као један од дванаест свjедока хрватске тужбе. Унакрсно испитивање Соње Бисерко трајало је готово један сат, али ће оно што је она јуче рекла у судници у Хагу остати тајна све до 1. априла.

Тек тада ће новинари, којима је другог дана расправе пред МСП дозвољено да присуствују затвореном дијелу главне расправе, али не и да извјештавају, моћи да објаве детаље њеног свједочења. Представници седме силе морали су и писмено да се обавежу да ће ћутати о ономе што су чули у судници МСП-а. Ова одлука суда који се, како се претпоставља, руководио разлозима безбједности свједока, крајње је неуобичајена будући да су сва свједочења у случају спора по тужби Босне и Херцеговине против Србије за геноцид 2006. године пред овим истим судом, била отворена за јавност.

Хрватски правни тим је готово у цјелини посветио јучерашњи дан увјеравању судског вијећа да су Милошевић и врх војске не само знали за злочине које чине паравојне формације и формације локалних Срба, него су им „пружали и логистичку и финансијску помоћ”. Такво понашање доказ је, како су рекли, да је постојала геноцидна намјера према Хрватима.

Описујући расположење Срба из Хрватске према Хрватима, британски правник Филип Сендс је рекао како су Срби „усташом” називали сваког Хрвата. Врло често су поручивали Хрватима: „Усташе, све ћемо вас побити”. У таквој атмосфери, у подручјима гдје су Срби били већина, често се, тврдио је јуче Сендс, дешавало да медицинско особље не жели да пружи помоћ ни дјеци јер су „мале усташе”. Уз извињење члановима суда због призора који ће видјети, у току Сендсовог излагања приказана је фотографија масакра за коју је овај правник рекао да је начињена у Ловасу. Основни мото под којим су чињени сви ови злочини био је „сви Срби у једној држави”.

И премјештање становништва, како је рекао, може бити облик геноцида, уколико је почињено уз „геноцидну намјеру” за макар и дјелимично уништење те групе.

Сендс се позвао и на издвојена мишљења двојице судија из пресуде Суда правде у спору БиХ и Србије по тужби за геноцид 2007. године, који су сматрали да су власти СРЈ биле „саучесник” у тзв. геноциду у Сребреници, а не само да нису спријечиле геноцид, како је закључила већина судија.

И током јучерашњег излагања заступници Хрватске су се врло често позивали на пресуде Хашког трибунала или пак на оне дијелове пресуда које, према њиховом мишљењу, поткрепљују аргументе о геноцидној намјери Србије и хрватских Срба. Тако су цитирани ставови трибунала из пресуда лидерима Срба и официрима ЈНА осуђеним за злочине у Книнској крајини, источној Славонији, Барањи и у Вуковару.

Према ријечима Кира Стармера, аргумент Србије да се не може говорити о геноциду Београда над Хрватима јер пред Хашким трибуналом ниједан појединац није ни оптужен, ни осуђен за геноцид, не стоји јер, без обзира на ту чињеницу, држава може ипак да одговара за геноцид. Геноцидна намјера државе се, како је рекао, може извести из злочина који су у Хрватској почињени, а које је Хашки трибунал потврдио у пресудама Милету Мркшићу, Милану Мартићу и Милану Бабићу. Он је такође констатовао да Србија ипак није процесуирала многе починиоце ратних злочина, што је потврдила и бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте која је 2001. године пред Савјетом безбједности рекла да је процесуирање било селективно.

Као заступница тужбе Јана Шперо оцијенила је да је током сукоба убијено 12.500 Хрвата, а 865 се још воде као нестали. Око 7.700 хрватских држављана било је отјерано у притвореничке логоре, од којих су неки били на територији Србије, а присилно су помјерене стотине хиљада цивила.

„Силовано је више хрватских жена него што говоре званични подаци”, утврдила је Шперо.

Она је цитирала и дио из споразума о признавању кривице, који је Милан Бабић, бивши премијер САО Крајине, постигао са тужилаштвом Хашког трибунала о томе да је почињено „истребљење и убиство стотина Хрвата у циљу стварања великосрпске државе”.

Главни правни заступник Србије Саша Обрадовић није јуче желио да се упушта у коментарисање навода заступника Загреба.

Суђење се наставља данас када ријеч поново имају адвокати Загреба.



0 КОМЕНТАРА

  1. Свједочила, па онда сјела на авион и вратила се у земљу против које свједочи 😀 Ово може само код геноцидних Срба.. 🙂

    Кад би који Хрват и смио да помисли да уради нешто слично- дочекали би га са бомбом на аеродрому.. 🙂

Оставите одговор на Kalabalak Одустани од одговора