Сви инвестициони фондову у Српској у рукама странаца

Скоро сва друштава за управљање инвестиционим фондовима у које су грађани Републике Српске у процесу приватизације уложили стотине милиона марака вриједне ваучере, су у страном власништву, открива пословни портал Капитал.

четвртак, децембар 8, 2016 / 08:13

Скоро сва друштава за управљање инвестиционим фондовима у које су грађани Републике Српске у процесу приватизације уложили стотине милиона марака вриједне ваучере, су у страном власништву, открива пословни портал Капитал.

У Републици Српској тренутно има 15 инвестиционих фондова којима управља шест друштава за управљање.

Са највише фондова, чак шест, управља Друштво за управљање инвестиционим фондовима „Манаџмент солушнс” чији је оснивач је Владимир Шајатовић из Србије.

Ово друштво тренутно управља имовином „Борс инвест фонда“, „Актива инвест фонда“, „БЛБ-Профит-а“, “Ваучерско инвестициони бизнис фонд”, „Балкан инвестмент фонд“ и „ВБ фонд“.

Оснивач ДУИФ Евроинвестмент Бања Лука је фирма „Квантум енерџи корпорејшн Лтд“ са Кипра. Ово друштво управља „Евроинвестмент фондом“.

У страном власништву је и ДУИФ „Полара инвест“ чији је оснивач Словенац Фурлан Сергиј. Ово друштво управља имовином три фонда и то „Полара инвест фонд“, „Јахорина консеко инвест“ и „Привредник инвест“.

Од прошле године новог власника има и ДУИФ „Зептер инвест“ који је купио њемачки бизнисмен аустријског поријекла Георг Тхалер, односно његова фирма „Тхалер Вермогенсверwалтунг ГМБХ“. Тхалер је власник и 70 одсто акција ДУИФ „Кристал инвест“ који управља „Кристал фондом“.

Иначе, „Зептер фонд“ је највећи фонд у РС и располаже са акцијама 124 фирме у вриједности већој од 100 милиона марака.

Једино друштво за управљање инвестиционим фондовима које се налази у домаћем власништву је ДУИФ “Инвест нова” из Бијељине чији су оснивачи физичка лица, али већинско учешће имају сувласник предузећа „Прогрес“ из Зворника Стеван Радић те замјеник директора и један од акционара Нове банке Горан Авлијаш.

Нема довољно информација о власницима

Саговорници Капитал из ове области истичу да није проблем што су власници друштава странци, већ је проблематично то што се мало зна о њима, посебно када су у питању физичка лица која управљају имовином неколико фондова.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић каже да је најбитније да власник фонда има одговарајуће пословне референце, али да би свакако било добро и да је више домаћих власника друштава који управљају акцијама грађана.

„Било би добро ако би се банке укључиле у пословање са инвестиционим фондовима. Ако не постоје домаћи учесници, упитно је онда зашто су дошли и страни учесници. Добар је примјер „Раиффаисен цасх фонд“ у ФБиХ који је за свега двије или три године премашио тржишну вриједност имовине свих наших фондова која сада износи свега 114 милиона КМ“, казао је Божић.

У друштвима за управљање инвестиционим фондовима нису баш расположени за разговор на ову тему, а само од ријетких смо успјели добити коментар.

Радић: Странци власници друштава јер су у њиховом власништву и фондови

Извршни директор ДУИФ “Евроинвестмент” Вујадин Радислав који је за Капитал рекао да је њихов власник од настанка исти и да се ради о фирми са Кипра.

„У моменту оснивања друштава у РС у некима је било и домаћих власника друштава, али не знам због чега су они изашли из власништва. Наш власник је од почетка исти“, истакао је Вујадин.

Директор јединог друштва у домаћем власништву „Инвест нова“ Стево Радић каже да је већина фондова у већинском власништву странаца па је логично да и друштва за управљање тим фондовима буду у њиховом власништву.

„Када су купили већинске пакете акција у фондовима, они су имали потребу да имају и своја друштва и паралелно су улазили у власништво у друштвима, а домаћи инвеститори, како су губили власништво или већинске пакете у фондовима, више нису имали интереса да имају већинске пакете у друштвима, јер је фонд у сваком тренутку могао отказати друштву уговор о управљају. То је вјероватно разлог због којег је дошло до промјене власничке структуре у друштву“, рекао је Радић.

Он је истакао да је и фонд којим они управљају у већинском страном власништву тако да је могуће да и код њих дође или до промјене власника друштва или до отказа уговора о управљању фондом.

У протеклих деценију и по на рачунима друштава за управљање инвестиционим фондовима, односно у џеповима њихових власника завршило је више од 100 милиона марака на основу провизије коју наплаћују за управљање.

Та провизија у протеклих 13 година је износила 3,5 одсто од књиговодствене вриједности фонда, што је, према ријечима стручњака, потпуно нелогично јер је књиговодствена вриједност далеко већа од тржишне односно стварне цијене по којој се акције предузећа којима фондови располажу могу продати. Измјенама Закона о инвестиционим фондовима та провизија је везана за тржишну вриједност имовине.

Дали им милијарду добили нулу

У Републици Српској емитовано је укупно 49,2 милиона ваучера за приватизацију од чега су грађани више од 28 милиона уложили у Приватизационе инвестиционе фондове (ПИФ) који су послије пререгистровали у инвестиционе фондове. Прецизније, око 835.000 грађана је на почетку процеса приватизације у ПИФ-ове, односно у Друштва за управљање ПИФ-овима (ДУИФ) уложило своје ваучере.

Од великих очекивања и тврдњи политичара да је ваучере најбоље уложити у руке “експерата” на крају није било ништа, јер нико од грађана није имао “опипљиве” користи од уложених ваучера. Никоме од грађана, ни послије 16 година, који су уложили ваучере у ПИФ-ове никада није исплаћена дивиденда, а врхунац парадокса лежи у чињеници да то није било могуће ни по закону.

Истовремено, неколицина менаџера у ДУИФ-има, вјешто користећи законску легислативу у чијем креирању су имали главну ријеч, убирала је масне приходе на име провизије за управљање. 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *