Свети Сава Изнуривач

Преко трновитих правилника до звијезда: како се запослити у просвјети у сезони 2012/13? Здраво! Моје име је Бојан Влајић и ја сам, између осталог, незапослени просвјетни радник који с времена на вријеме напише понешто о начинима запошљавања у просвјети, између осталог. Moja фасцинација принципима запошљавања почиње прије четири године, на другом конкурсу на којем сам […]

петак, мај 3, 2013 / 09:30

Преко трновитих правилника до звијезда: како се запослити у просвјети у сезони 2012/13?

Здраво! Моје име је Бојан Влајић и ја сам, између осталог, незапослени просвјетни радник који с времена на вријеме напише понешто о начинима запошљавања у просвјети, између осталог.

Moja фасцинација принципима запошљавања почиње прије четири године, на другом конкурсу на којем сам био. Наиме, (моја) прва два конкурса су имали много шта заједничко: двије бањалучке средње школе, ангажман на одређено вријеме, пола норме… и на оба је примљена иста особа. Какве су шансе да се то деси? Дјеловало ми је сумњиво. Друга школа рече да је њима било „непознато“ да је иста особа примљена у прву школу. С обзиром да за пола норме прво иде интерни допис школама на подручју те општине, уколико има радника којима треба допуна норме (они имају предност), па тек онда јавни конкурс, какве су, ваистину, шансе да се то деси? Какве год да су, десило се, и на тај бајковит начин сам упловио у мочвару просвјетног конкурисања. То је био мој први приговор, романтичан и поетичан као први пољубац Халида Бешлића.

У међувремену сам се нагледао свега, од тога да „разговори“ са кандидатима трају око 27 секунди али и да се уопште не одржи разговор, или да се школе понашају као да се конкурс није ни десио (још грчевито држим пожутјеле поштанске признанице у нади да ће ми стићи двије односно три године старе одбијенице из Имљана и Хан Кола). Неке одбијенице стигну са пар мјесеци закашњења, као нпр. једна за конкурс из септембра мени уручена 31. децембра, са жалбеним роком од осам дана. Врхунска режија, зар не?

Ипак, све је то далека прошлост, а како нема живота од сјећања, ваља се окренути мало ближој прошлости. С тим у вези, благо радосна и благо бајата вијест за нас незапослене просвјетне весељаке (ако неко није чуо): ПАЛА ВЛАДА! Односно, за овај текст значајно, Антон је деложиран. Е, сад, колико је он уништио просвјету у овом ентитету, тешко је рећи, али негдје тамо некад би могао да се изроди филм „Тежина просвјетних ланаца у РС“. Ипак, прије него што ће мајмун који носи одијело, вози аутомобил и пуши цигарету бити смакнут, морало се признати да је стање веома лоше, па се приступило изради правилника за запошљавање у просвјети, зарад увођења неког реда у општи неред. Правилници, иако мањкави и у нескладу са низом закона (ко их је правио, добро су и испали), у примјени су већ непуних годину дана.

Два су правилника у питању, базично иста: за основне и за средње школе. Они прописују да кандидати буду писмено (4 бода) и усмено тестирани (6 бодова), да просјек са факултета буде бодован (максимално 40 бодова), да се рачуна статус социјално угроженог лица (10 бодова), вријеме пријављености на бироу рада након стицања звања (свака година носи 3 бода) као и радни стаж у струци (двије године 1 бод). Пишем напамет, али мислим да сам навео све тачно. Као што је лако закључити, идеја је била да се биро „почисти“, да више беспослени просвјетни радници не пишу којекакве текстове и не обраћају се дневном листу Прес са новогодишњим жељама. Ево како то изгледа у пракси…

Најпознатија бањалучка средња школа, толико позната да јој нећу навести име (још покушавам да заборавим четири године у њој проведене), конкурс за професора енглеског језика. Културан писмени тест, угодан разговор са кандидатима, и… чекање. Па још мало чекања. Након двадесетак дана ми досади чекање, па на путу до теретане навратим до те школе да видим гдје је моја одбијеница. Кад моја одбијеница тамо, као и све остале. Ко би рекао… При том сазнам да је кључ необавијештености зато што нисам оставио број мобилног телефона – није у моди да се зове на фиксни (успут, неке школе путем СМС порука обавјештавају кандидате – укорак с временом), као и да ми нису достављени документи јер школа нема новца за поштарину. Криза, знам. Него, том приликом је примљена моја колегица, генерација са факултета, Бањалучанка која је за шест година од дипломирања убиљежила непуне двије године стажа, док се за то вријеме у овом граду на неодређено запослила свака Роксанда из Пизде Материне. Било како било, овај конкурс је (био) на одређено вријеме, и на примјеру памтимо да школа нема новца за поштарину, уочићемо касније.

На другом крају града се налази друга средња школа чији је конкурс тема овог параграфа. Глупа питања на писменом тесту, а иста таква и усмено. На глупа питања сам одговорио истом мјером и због тога зарадио два или три бода од могућих десет, као што ћу касније утврдити. Ал’ поштено зарадио. Ипак, оно што је овдје занимљиво јесте да је примљена особа која уопште није била на писменом тесту са осталима. На писменом нас је било свега осам, а велика је разлика између осам и девет. Кад сам отишао да извршим увид у документе и ранг листу, пронашао сам да је иста примљена јер је приложила увјерење (што није исто као Рјешење) Центра за социјални рад на којем стоји да „има социјалне потребе“, датирано 05.09.2012. године, а конкурс је био отворен до 07.09.2012. Вриједи још споменути да се међу писменим тестовима свих кандидата налази и њен савршено испуњен тест, за нијансу пресавршено испуњен. Наиме, то је једини тест на којем су одговори написани одмах испод питања, док су сви остали писали са друге стране листа, јер нам је тако речено кад смо радили тест. Не вјерујете ми? Отиђите до Технолошке школе па провјерите сами, тестови су у ормару код секретарице. Накнадно сам чуо да је неко писао тужбу и да је то отишло на суд… Немам детаље.

Идемо даље. Далеко. У Котор Варош, СШЦ „Никола Тесла“. Пуна норма, неодређено. Иначе не памтим такве податке, јер ми је свеједно хоћу ли добити одбијеницу на одређено или неодређено, али наводим јер је усљед тога био повећан број кандидата. Укупно тридесетак, а било је пар људи из поприлично удаљених мјеста (Добој, Тузла). Била је колегица која се жалила како је писмени тест апсурдно лак. Мени није био, с обзиром да сам скоро заборавио како се пишу икс и ипсилон. Него, можда је тест био апсурдно лак, али је разговор био још апсурднији: три члана комисије, једно питање. Представите се. И док још нисам био завршио са представљањем, чланови комисије су се опраштали са мном, утјешно. Наравно да немам никакве шансе. Наравно да је ту неко већ примљен. Брзо је стигла одбијеница, препорученом поштом. Неким солидно илегалним каналима (у теретани) сазнам да је био комбинаторички проблем како избацити једног колегу из игре (пуно улазних бодова: висок просјек, стаж, биро). Наравно, колега је избачен из игре, али свјестан мутних радњи, уложио је приговор на одлуку и чак ишао да изврши увид у документа. Кад је стигао у Котор Варош, нису му дали да види ранг листу („Нешто ми ту нисмо добро израчунали, добићете Ви то поштом.“). Након неког времена је свима стигла и друга коверта. У њој није било ревидиране ранг листе, али су били документи. Дакле, ето џепа ђе су паре биле. Котор Варош има за двије поштарине, а неки…

Било је ту још пар конкурса, од којих се као веома угодан може издвојити онај у бањалучкој Техничкој школи, али, као што је то рекао Толстој, „све срећне породице личе једна другој, а свака несрећна, несрећна је на свој начин“, односно, није поента да пишем о (ријетким) нормалним појавама, него о (чешћим) ненормални(ји)м. Ненормална појава је, нпр. био исправак конкурса методом пост-наталног абортуса, гдје школа двије седмице након што је завршен конкурс у новинама исправља исти, односно мијења услове (трајање ангажмана, норму). Секретарица те исте школе у телефонском разговору не смије да се представи, а предалеко је да бициклам до Лишње, па сам то ставио у фиоку „остарићу, нећу знати“. Ипак, најненормалнија појава ове конкурсне сезоне је свакако она у основној школи „Свети Сава“ у Бањалуци.

Конкурс расписан у септембру. Стандардно. Мјесец прође, а конкурс никад. Два мјесеца прођоше, а конкурс никад. Након два мјесеца, захваљујући телефонском позиву, од секретарице школе дође информација да конкурсна процедура стоји јер је један члан комисије болестан. Поштено, људи не остављају рањенике. Ипак, у децембру су кандидати позвани на тест, нас 11, ако се не варам. Од тога се појавило седам кандидата. Тест је био јако занимљив. Штавише, толико занимљив да сам узео копију и скенирао да могу приложити уз овај текст. Енглески језик са четврте године факултета и дивергентно размишљање. (Штета што овога пута није било колегице која се ономад жалила да је тест превише лак.) Ко је шта знао, то је и написао. Не сјећам тачно шта сам написао за дивергентно мишљење, али знам да сам се смијао и да ће ми то написано једног дана послужити као основа кад будем писао уџбеник педагогије који ће да удари шаком садашњи уџбеник педагогије. Након писменог теста, услиједиле су двије седмице чекања до разговора са кандидатима. На разговору се појављују три кандидата, ја као солидан трећи. Кад су чланови комисије завршили са питањима, поставио сам им нека питања, као нпр. зашто је прошло три мјесеца од расписивања конкурса до тестирања кандидата и који је то члан комисије био болестан. Први невербални одговор је био у виду чудног израза лица чланице комисије, а затим на потпитање добијем вербални одговор да је комисија сачињена ad hoc, као што то и иначе бива. Дакле, неко ту лаже. Коза, рога, комисија, секретарица… Као да је битно. А није ми вала ни битно ко је примљен, ако ћемо искрено. Него, прошло је финих седам мјесеци од расписивања конкурса, четири мјесеца од тестирања кандидата, а мени одбијеница још увијек није стигла. Прије неких мјесец дана, из необјашњивих ми разлога, добијем порив да сазнам ђе је запело. Телефоном назовем школу, добијем некога, тај неко није био секретарица, тражим секретарицу, добијем, питам. Каже да ништа не зна и да зовем директора на други број. Зовем, звони, нико се не јавља. Минут касније зовем секретарицу, нико се не јавља. А ја не волим телефон, рече Бајага…

Сума сумарум случаја:

  • конкурс расписан у септембру, 11 кандидата;
  • писмено тестирање почетком децембра, 7 кандидата;
  • усмено тестирање средином децембра, 3 кандидата;
  • чекање одбијенице у току, април, 0 кандидата заинтересованих за исход.

И симпатично то некако дође, јер стандардни Свети Сава има надимак Просвјетитељ, а овај Свети Сава је неки други, више му дође као Изнуривач. Јер, кандидате је свакако изнурио. С обзиром да нисам довољно био вулгаран у овом тексту, сада ћу да се пребацим у улогу Душана Б. Раковића, директора школе „Свети Сава“, па ћу да случај подвучем реченицом:

КОЈИ ЈЕБЕНИ ПРАВИЛНИК?

И, ето, гдје постоји воља, наћи ће се и начин, да се заобиђе правилник. Зато је сад у току дорада ових просвјетних, незванично сам сазнао. Једна од ствари која је у пракси правила проблеме јесте бодовање пасивног стажа на бироу. Док знам неке примјере гдје су људи примљени због пасивног радног стажа (што сматрам исправним), исто тако се понегдје десило да није рачунат пасивни радни стаж, штавише, то је неке кандидате коштало радног мјеста. Дакле, поред већ споменутих манипулација са увјерењима установа за социјални рад, ни Завод за запошљавање није имун на различите облике „ургенција“ па се дешава да се документи преправљају по неколико пута…

Такође, остаје проблем непостојања стандарда за тестирање кандидата: док су се неке комисије поштено спремале, три члана по два уникатна питања за сваког кандидата (стручна питања, педагогија, информатика…), некима је тешко било превалити преко уста и „представите се“. Стандарда нема ни за писмени дио: од прелаких до претешких тестова, понегдје није било стручних питања, већ само педагогија и дидактика. Наравно, старе навике се тешко мијењају па тако ријетко која школа уз документе доставља ранг-листу, што би требало дефинисати правилником, а можда и прецизирати рокове за провођење конкурсне процедуре (можда превише маштам).

Вриједи споменути и да се бескорисност просвјетне инспекције огледала на пар примјера гдје су различито тумачени правилници у погледу пасивног стажа након уложених приговора и жалби, а кружи прича да ће у новим правилницима бити избачен пасивни стаж, што је сасвим довољан разлог за штрајк незапослених просвјетних радника и бруталне протесте на улицама града Чикага. Исто тако, вриједи споменути незапосленим просвјетним радницима да је ИЛЕГАЛНО ако неко од њих тражи на конкурсу љекарско увјерење, увјерења која откривају податке из казнене евиденције (о некажњавању и невођењу кривичног поступка), лиценцу/стручни испит или годину дана радног стажа. Илегално, нелегално односно незаконито. А такве се ствари још увијек дешавају.

Ипак, да овдје додам да ми је посебно драго што сам обавијештен да је недавно један покушај заобилажења правилника и правде добио судски епилог и то исправан: уз комплетну процедуру, приговор школи, пријаву инспекцији, жалбу Омбудсману и све степенице до Министарства просвјете, које је аминовало инвалидан избор, ствар је отишла на суд који је поништио спорно рјешење. Но, то није моја прича, па не могу да је причам, али се надам да ће доспјети у јавност, да подстакне људе на активнији приступ рјешавању проблема. Јер, запошљавање у просвјети је веома проблематично, али, проблем се не може ријешити само причом – мора се нешто урадити, па и отићи на суд. Није то никакав баук, и, углавном ништа не кошта, једино што се човјек може некоме замјерити…

И, на крају, запошљавање у просвјети је само дио пропасти наше, али, стварно битан дио. Ни просвјетни радници нису свјесни колико битан дио. Као што сви знамо, дјеца су будућност, радост планете, украс свијета, али и изговор и оправдање за многе ствари. Неки тамо раде нешто, а онда их ови други прекину и кажу, „мислите на дјецу“. Па онда неки други нешто друго, а они трећи њима, „мислите на дјецу“. А оно никакве везе са дјецом нема. А просвјета има, како год окренеш. А чему и како да дјецу уче људи накриво насађени, накриво научени, накриво запослени? Да их уче како вода није радиоактивна, него мало радиоактивна? Да их уче како је корупција лоша али мало корупције није ником нашкодило? Да их уче, погрешно? Дакле, није све ово због мене и осталих незапослених просвјетних весељака, него, „мислите на дјецу“.

П.С. Ако некоме овај текст дјелује превише црн, одахните. Док ово читате, вриједни људи у Министарству просвјете раде на интегрисању њиховог Акционог плана за борбу против корупције у Стратегију борбе против корупције у РС за период 2013-2017, то је она слика на почетку текста. Обећава, зар не?

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ово “носиоц”, што је заокружено на фотографији каже и Друг Предсјендик. Једноставно, писмени не могу доћи до изражаја од оних других. Бојана површно знам, али сам га упознао преко његових текстова. Мој утисак је да се ради о јако интелигентном и образованом човјеку. Ево, он има и тај папир (форму) и не може да дође до посла, вјероватно зато што други кандидати кеширају или повуку везе и познанства. А упитно је знање. Баш јуче причам с комшом како је “све отишло у Хондурас” и он ми каже да је причао с дјевојком која ради као професор енглеског у једној бањолучкој школи и да се фрапирао кад је сконтао да она не може саставити двије реченице на енглеском језику. Стварно је тужно спознати да Бојан још увијек нема посао.

    Имам пријатеља, рођен и одрастао на Лаушу. Био у рату у санитету, 1970. годиште. Завршио Медицински факултет тек са 40 и сада је двије и по године на бироу рада. Нико му не признаје ратно искуство.

  2. Бојане,потрудио сам се и прочитао текст.
    Одлучио сам се за писање коментара због двије ствари,прва је ИЗНРИВАЧ (изнуривање) а друга што и поред тога што си свјестан да систем изнуривања одлично функционише пишеш да ти је драго што је једна жалба довела до судског епилога.

    Метода изнуривања чуо сам први пут од једног човјека који више није имао снаге као ревизор пројеката да се супроставља најезди незнања,глупости и примитивизма.
    Већ је једноставно враћао пројекте са примједбама и из трећег покушаја пуштао па како буде свјесан да су ИЗНУРИВАЧИ спремни послати безброј пута лош пројекат.

    Видим да си свјестан да хорде са села одлично функционишу,да Маца из Пиздића има предност јер је најобразованија у своме селу.
    Због тога се чудим како си могао потиснути свој здрав разум и помислити да је нешто добило судски епилог зато што је прекршен правилник и закон.
    Мајмун у одјелу што пуши цигару је одлучио једно али је неки корумпирани директор урадио супротно одлуци мајмуна.
    Много људи хоће да има власт а крајњи домет им је да мајмуну украду банану.

    Сасвим је ОК да пишеш текстове али почни писати приговоре и жалбе. Ометај систем,немаш шта изгубити са дипломом професора енглеског могу ти се надувати ако им ти дозволиш.
    Шта можеш изгубити у систему гдје све има своју цијену а нема ништа у поштењу и знању:
    1. посао на буџету 15-20 хиљада КМ
    2. факултет на килу рата 1000КМ
    3. државни испит 10 хиљада КМ
    4. тендер 10-15% од износа,…

    http://youtu.be/zXptfENzp1g

  3. Mlađane,

    Posao na budžetu, prema informacijama od prije dva mjeseca – oko 6000, i to u jednoj elitnoj zdravstvenoj ustanovi državnoj. Najčuvenijoj, takoreći

  4. Lijepo me iznenadi objava ovog teksta. Kao što vidite, stoji “april” a danas već 3. maj… A taman mislio poraditi na nj., da ga skratim.

    ***

    Dražene, biće nešto od nas, ne brini se.

    ***

    Mlađane, pročitao si tekst, ali ne baš najbolje. Pročitaj i ovaj, kao i priložene komentare:
    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=25748

    Što se tiče “iznurivanja”, moj prof. istorije je imao običaj da koristi taj glagol, njemu u čast. Kako ko shvati.

    Što se tiče tužbe, normalno da mi je drago da se neko odlučio da ide na sud, a posebno mi je drago što je sud oborio majmune. Što se mene tiče, prigovore ne brojim a dosad sam tri tužbe napisao; pokušavaju da me iznure ali ne ide, imam jedno pripremno ročište zakazano za 22.07. u 8:30.

  5. Za korupciju u zapošljavanju u prosveti su doneli Pravilnik, kako bi korupciju uveli u zakonkse okvire i stvorili pokriće za to što rade. Zbog toga su i otovreni privatni Edukacijski i mnogi drugi fakulteti, na kojima prodaju diplome za one kojima će posle prodavati radna mesta. Na taj način mehanizam autodestrukcije obrazovnog sistema je pušten u rad, i on besprekorno funocioniše sa spregom Ministarstvo provete – privatni fakulteti – škole.
    Tu se zatvara začarani krug daljeg uništenja obrazovnog sistema.

  6. Valjalo bi raspisati konkurs za tender za materijal za projekat “Spašavanje prosvjete u RS”, pa onda da podmladak PDP-a i Kačavenda, između ostalih, prilože svoje ideje. Mislim, jesmo li ozbiljna država (država?) ili nismo? Nećemo to raditi “napamet”…

    Nego, evo kako je sve krenulo – prvi tekstić o zapošljavanju u prosvjeti napisan prije dvije i po godine, sjetih se da ga imam na blogu:
    http://bojan5150.mojblog.rs/p-kuda-ides-i-gdje-se-vracas-dio-drugi/173008.html

  7. А зашто Влајићу мислиш да си ти озбиљнији од подмлатка ПДП-а? Или да је тај исти подмладак неозбиљан? Поред тога,сматрам да је уплитање владике сувишно коментарисати!

  8. Редовно читам Бојанове текстове на његовом блогу и драго ми је што пише и за Фронтал. Он је прототип образованог младог човјека који уочава друштвене деформације и саркастично их приказује баш онако како то заслужују.
    На жалост, пуно је младих образованих људи који уочавају узроке пропасти али су неповезани и усамљени у својој борби за
    праведнији друштвени систем.
    Када и покушају да се организују обавезно се нађу чувари режима да их потцијене или облате и тиме умртве сваку вољу за организовани бунт.
    Али, бунт је неминован, само је питање облика у којем ће се он догодити!

  9. Увијек се од срца насмијем Бојановом сарказму. И сам сам у говнима до гуше (дијете+жена), али овој агонији нема краја. Изгубио сам наду да ће бити боље на овим просторима, ако има неко неку везу за трајни одлазак на Нови Зеланд или Аустралију.

    Друга дјеца не требају да живе, само њихови (псеудо)дебили. Ето им, нека уживају господа, ето им све!

  10. Branislave Popoviću, smatram da je uplitanje (podmlatka) PDP-a suviše neozbiljno zbog očigledne količine zareza koja nedostaje u njihovoj upotrebi vokativa.

    Nadalje, smatram da (podmladak) PDP-a može jednako da pomogne spašavanju prosvjete RS koliko i Kačavenda zarez Vasilije. Očekujem, kao i dosad, brutalnu pomoć od obe grupacije.

    ***

    Vuče, jedan godišnje za Frontal, mislim da je korektno. Sve drugo bi se kosilo sa mojom idejom protivljenja volontiranju.

    I bez puno pametovanja, samo da napišem kako jest.

    A udružićemo se nekako. Moramo.

    ***

    Buddha, ne daj se. Ti si u mnogo težoj situaciji nego ja. Od tebe zavise.

    Od mene zavisim samo ja, a nisam nešto zavisan. Štaviše, još uvijek većinu novca trošim na gluposti koje mi ugodno podižu kvalitet života.

    A posao, ta mitska ideja?
    Pa, ja posao ne očekujem, iskreno. Radio sam u školama i to je veoma negativno uticalo na mene, odnos kolega prema radu. Ja ne bih, kao većina prosvjetnih radnika, da otaljavam. Ne bih da ćutim i trpim šest časova pa da odem kući “baviti se svojim poslom”. Nisam to radio ni onih par mjeseci što sam radio. Tako da, ovo je samo prikaz koliko su stvari [cenzura], a ja sam tu po automatizmu.

    A opet, što ti kažeš na kraju, ima samo za “njih” i ni za koga drugog. Negdje komplet porodice sisaju budžet (MMF kredit) a negdje niko zaposlen. A to nije “njihov” budžet nego NAŠ budžet, i tu svijest moramo podići. Da imamo koliko imamo, i to da dijelimo na ravne časti. Al’ opet, to je tema za neki naredni tekst…

  11. Bojan5150, 06.05.2013. 10:36:21 [75275]

    Е мој ти старац, бојим се да ће свијест овог народа еволуирати кад мајмун се претвори у човјека! Мени је жао гдје нам је отишла младост, сатрали су нас психички, економски, морално!

    Не могу више да се носим са појединцима на челу тих установа које расписују конкурсе, запошљавају подобне и сл., а ако пукнем и премлатим или (не дај Боже) неког убијем, онда ће по новимама писати како сам психички нестабилна особа, шта му је било, па он је зарвшио друштвене науке, ко нам све завршава факултете и сл. То што ти не дају да на поштен начин хљеб зарадиш, то није важно…

    Покушао сам да волонтирам (док се беба није родила),све у циљу да положим, тај јебени стручни испит (који најчешће служи за одбијање са конкурса), ту сам тек доживио сваки могући облик понижавања, туртуре, лажи, преваре, епилог тога био је предупала плућа, хронична несаница, а оно сат времена сна пролазило је у најгорем кошмару везаном за волонтирање (у сну сам размишљао какву смицалицу да очекујем сљедећег дана). Врло важно је напоменути, да у тој установи, коју финансирају порески обвезници Републике Српске има запослених 85 људи, од тога намање 20 је муслимана који долазе из Тузле и имају предност при запошљавању, и заштићени су као медвједи. Знам само да их запошљавају перјанице СНСД-а, којим каналима, на који начин, то нисам успио открити. Надам се да још увијек у овој земљи има патриота који читају овај портал, а који су на одговорним функцијама овог ентитета, па нека се забаве овом проблематиком…

    Гади ми се ово све, овдје боље бити неће, милијарду посто сам увјерен да је опозиција још гора од овог, не знам како да га назовем више, нема адекватног израза за њега. Свим припадницима опозиције је супер, 2000 марака плата + приходи из одбора + приходи из приватних послова… Њима је супер, они су успјеши, имају све, зашто би мијењали власт?

  12. Bojan5150,

    Сад тек схватам колико теби није лако, кад се качиш за вокативе и зарезе! Наравно да омладина не може спасити просвету, али бар може изаћи на улицу и исказати своје незадовољство и понудити бар дио рјешења. Данас је на трг изашло 50 омладинаца, сутра ће 150, а прекосутра… Први бих стао раме уз раме са омладином било које политичке партије (чак и владајуће) и невладиних организација ако би се борили искрено и храбро за добре идеје и за корјените приомјене које нам требају! Жао ми је што си огорчен и жао ми је што има нас ”Буди” колико хоћеш, али није коректно пљунути на сваки (макар и мали) покушај да се изађе на улицу, јер само нас улица може спасити! Подржавам твоје писање, само тако настави и немој мислити да се ствари не могу поправити – људи су некада водили стогодишње ратове (!?), а ми се попишманимо и кажемо да се не може, нема ко, бла, бла. Јест ј.ебено, али морамо истрајати, нема бјежања! Жив ти мени био Влајићу и живи били сви моји добри Фронталовци!

  13. Бранислав Поповић, 06.05.2013. 12:08:28
    koji si ti mudroser mozda jednog dana i zamjenis velikog vodju imas sve predispozicije
    “Наравно да омладина не може спасити просвету, али бар може изаћи на улицу и исказати своје незадовољство и понудити бар дио рјешења.”izlazite vi na ulicu vec 10-15 godina pa nikako da izadjete uskoro ce vam i djeca praviti drustvo na tim izlascima.ko ce da ponudi rjesenje oni sa fabusa ili oni sa apeirona….?zasto ste vi uopste nezadovoljni u tb ste vjecitim prelijetanjem zaposlili ne samo one sto su lijepili plakate nego i one sto su im dodavali plakate i drzali kantu sa ljepilom.i kako da ti vjerujem kad vidim ovog mamlaza ovdje sa njegovom ekipom vjecitih direktora?vas iz bilo koje partije niko ne dozivljava kao dio rjesenja nego kao dio problema a smijesna je tvrdnja da ce te vi nekakvo rjesenje ponuditi.
    naravno da nije korektno pljuvati na vas jer ste za degenek a ne za pljuvanje i jedini razlog sto se to ne desava je sto je narod u prosjeku bolji od vas i ne bi da govnima prlja ruke.

  14. herc64,

    Нећу ти вратити истом мјером, јер бих у том случају морао да псујем и вријеђам, а нисам тако васпитан и готово. Ти си за мене само један незадовољни ”ник”, псујеш и вријеђаш честити народ на кукавички и подмукли начин. Влајић барем пише, потпише се и стане иза својих ријечи, има мишљење и даје критике, приједлоге, сугестије! А ти ”нику” вријеђај и говори да је српска омладина за истући, да је српска омладина говно, да смо се ухљебили и докопали директорских позиција, да се омладина увлачи партијским вођама… Причај, вјеруј у то и нека ти велики вођа влада док је сунца, боље ни заслужио ниси кад си створен незадовољан и кад ти је и оно мало искреног што у овом народу има одвратно и покварено! Ево признајем – ти си ”нику” рјешење, каква омалдина, какви бакрачи, ти си та свјетлост, нада и пут, јави ми се молим те да те слиједим, имаћеш правог саборца уз себе! Живио ”нику”!

  15. Branislave Popoviću, razumijem da si podmladak, al’ ne budi tako mlad. Ako si toliki borac i uličar, onda smo se sigurno upoznali prošle godine kod Picinog parka, pa onda znaš da pijem dvije litre mlijeka dnevno i da ću živjeti 100 godina što čini da je “živ ti meni bio” redundantno. Budi ekonomičan, nemoj biti rasipnik, ni na riječima.

    ***

    Herc64, ne smiješ vikati na djecu. Nije pedagoški. Tako su mi rekli.

    ***

    Buddha, ja sam sa strpljenjem malo bolji, što je opet posljedica moje malo bolje pozicije.

    Međutim, dok neko ne pukne, ništa. Kod Jovana Marića u knjizi stoji citirana rečenica ‘iz naroda’ (parafraziram): “Više se umori onaj što na nas tovari, nego mi što nosimo.” Jebem ti narod da ti jebem narod, kako zna pametno smišljati gluposti.

    I, naravno, sve je to dio šireg problema. Elem, kad već spominješ ponižavanje na poslu, sudski slučaj koji sam spomenuo u tekstu, javila mi se osoba koja je bila primorana na to (trenutno čeka odgovor suda na žalbu koju su uložili gubitnici), kaže da je dobila ponudu da to svoje iskustvo opiše u knjizi Radojke Praštalo koja se bavi temom mobinga. Inače, stupila je u kontakt sa prof. Praštalo kad se našla u situaciji da na svaki mogući način pokušavaju da joj “otmu” radno mjesto, a ova se zainteresovala za slučaj…

    A za slučaj da pukneš i povrijediš/ubiješ nekoga, evo šta Slaven Letica kaže u tekstu “Zdravstvena cijena ekonomske krize” (magazin “Start”, 1984; kasnije u knjizi Četvrta Jugoslavija):

    Kriza je osobito povezana sa smrtnošću i bolešću od kardiovaskularnih bolesti, raka (nekih vrsta), ciroze jetre, traumatizma (trovanja, nasilja), alkoholizma, mnogih neurovegetativnih bolesti.
    Oblici povezanosti “krize” i “bolesti” razlikuju se s obzirom na dob, spol, obrazovanje, zanimanje, etničko porijeklo i druge osobne karakteristike ljudi. Uz te objektivne osobne karakteristike, djeluju i neki tzv. posredni faktori. Među njima dominiraju dva: (1) odnos čovjeka prema radu i (2) mehanizmi tzv. socijalne podrške (tj. pomoći na koju pojedinac može računati od obitelji, poduzeća, države). Najjednostavnije rečeno, čovjeku koji ima negativan odnos prema radu (takvih je u našoj populaciji prema nekim istraživanjima samo 2-4%) nezaposlenost uglavnom ne ugrožava ni fizičko ni mentalno zdravlje. Ljudima sa tzv. instrumentalnim odnosom prema radu (koji rade zbog materijalnog ili drugog interesa) dobar sistem materijalnoga osiguranja za slučaj nezaposlenosti neutralizira bolest. Međutim, ljudima koji imaju tzv. ekspresivni odnos prema radu (koji rad doživljavaju kao životnu potrebu), nezaposlenost u svakom slučaju ugrožava zdravlje, posebno duševno (u našoj populaciji takvih je, vjerovali ili ne, više od 50%).

    Dakle, uz tebe sam, i kao vatrena podrška a i na sudu kao svjedok, a iza nas je Letica, brko autoritet.
    (Vidjeću da skeniram ili možda prekucam čitav tekst, ima se šta pročitati.)

  16. herc64,

    Нису они моји, ни твоји, њих је као и сваку другу власт изабрао народ. И хвала ти на овоме ”мрш”, показујеш сву честитост своје душе!

    Bojan5150,

    Нисам ја ”подмладак”, нити си ти много старији од мене, ја сам само грађанин који свим ”нормалним” средствима жели да мијења стање у којем живимо! Ако то подразумјева мијењање и власти и опозиције, нека тако буде, важно је да се негдје почне! Као Бањолучанин сам био у Пицином парку, и прије протеста (парковало се, шта да се ради), и за вријеме протеста, а био сам и послије протеста. И бићу опет тамо кад год ми могућности дозволе, јер, како ти сам рече, мораш бити економичан. Не познајем те лично, лијепо је што пијеш млијеко, кад те упознам добићеш на поклон мог домаћег меда не би ли био још јачи, здравији и упорнији! 🙂

  17. Бранислав Поповић, 06.05.2013. 15:25:31
    sto bi reko precjednik sa gospodom gospodski, sa ciganima ciganski a sad ti meni fino objasni u cemu je razlika izmedju md i mi? SAMO U JEDNOM SLOVU.

  18. Bojan5150,

    Тако је Бојане, ваљда би ти требао знати да може и тако. Књижевност није моја струка, али сам довољно писмен да ми не пада на памет да одустајем јер си ти стручњак, а ето, ја нисам. Престани цјепидлачити, кад већ као прави Фронталовац ниси давао коментаре на текстове следећег садржаја:

    http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=24393

    herc64,

    Мислим да си хтио написати ”разлика између мд и НАС”? Разлика је – никаква! Ова власт је репрезентативни представник средине која је бира. Исти је случај и са опозицијом, нема ту (пре)велике разлике. Срећа је само што у свему, па и у свим политичким партијама, постоје честити људи од којих очекујем да врше притисак на ”лоше момке”, да не ћуте, да дјелују и да не дозволе даље бахаћење и лоповлук и једних и других и трећих! Мора се утицати и на власт, и на опозицију, морамо показати да нико више не може како хоће, људи се морају ујединити, а не раслојавати, јер је то игра која њима одговара! Ја сам ту гдје јесам, то сам што јесам и не борим се ни за какве страначке позиције, привилегије или нешто треће! Мене Иванић нити храни, нити ме облачи, нити ми је шта дао, нити сам му шта дужан, ја само користим средства које све политичке партије имају да кажем оно што мислим (хајде да напавимо акцију нас двојица, да укажемо на неки проблем и да позовемо медије – мислиш ли да ће неко доћи?)! Богу хвала па нисам најпаметнији (да је тако, био бих луд), али не осуђујем твој покушај и твоје начине да се бориш против свега што нас је снашло, исто тако прихватам критике и подржавам екологе, Дражена, Влајића, ветеране и све честите људе који имају намјеру да СВИ живимо боље! Ја нисам ПДП-овац, нити сам СДС-овац, нити СНСД-овац, ја сам Србин православац који има петље, воље, снаге и жеље да се бори свим расположивим средствима за свој град и за свој народ! Могу и са вама, могу и без вас, па како нам буде!

  19. @Branislav Popović

    Branislave,

    Na Frontalu ti je borba sa vjetrenjačama. Samo što ovde svaki Don Kihot bije svoju bitku i ima svoju muku. Zajedničkog cilja nema. Jedni mrze sve ostale bez razlike a drugi sebe do podne druge od podne. Ima i par njih koji vole sve i svakog. Ti su najgori jer su za ovih par godina dokazali da se sa svima slažu bez obzira što su do prije par mjeseci, dana, ili čak sati mislili i govorili drugačije. Istraj ti na svojoj borbi bez obzira što si u partiji koja je poznata da se odriče svoje djece. Vole oni razne Đurice, Šupute, i ostale borce za fotelje. Živ bio i puno više sreće na sledećim izborima.

  20. Kaко познајем и Бојана, и Херца 64 и Бранислава, написаћу неколико ријечи.

    Мислим да оваква бесмислена препуцавања људи који су свјесни станпутице којом иде ово друштво и који желе да га мијењају набоље највише одговара онима који су довели ово друштво на руб биједе и морално и свако друго дно.

    Мислим да су беспотребне увреде на рачун Бранислава, који се овдје представио именом и презименом, и цивилизовано изнио своје ставове. Како је на челу младих ПДП-а, он нешто покушава да промјени, али су његове могућности ограничене. Можда јесте члан странке која се многима не свиђа, али нипошто није прототип политичара који жели да се домогне власти и узима новац за себе на штету других. Човјек је завршио доста успјешно Економски факултет на Универзитету у Бањој Луци и могао је линијом мањег отпора, попут Томића, Мастила, Грујичића или Ђурице, да дође до запослења и привилегија. Али не, он је остао вјеран својој идеји. Дуго времена је био без посла, иако вриједи много више од оних који раде на битним позицијама у државним институцијама. И опет, не сједи и паламуди, већ ради неке друге послове, јер му није понижење да дође до новца поштеним радом, иако су испод нивоа његове струке. Осим тога, заједно с другом је пронашао 5000 КМ и уредно пријавио полицији.

    Немојте гледати припадност некој партији и на основу тога креирати предрасуде и судити некоме на слијепо. Ја познајем и у другим партијама неколико омладинаца, идеалиста, које бих сутра волио видјети као предводнике овог друштва, јер имају неку визију и идеале. Нису налик постојећим властодршцима и представљају наду за будућност, да ипак нећемо имати континуитет ненародног вођења овог друштва.

    Мир, браћо, ујединимо се за боље сутра наше дјеце! не одсјецајмо главу ни онима који су нам много више згријешили, већ створимо енергију која ће надјачати све оно негативно у овом друштву, а тада ће нам бити мање битно ко је у врху.

  21. Branislav Popović
    “могао је линијом мањег отпора, попут Томића, Мастила, Грујичића или Ђурице, да дође до запослења и привилегија”
    jel ti sad jasno zasto sam te nakacio?ti u omladini pdp nisi pravilo nego izuzetak i ne znam sta ces sa njima ako si zaista posten, od govana se pita ne napravi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *