Свештеник Саво напустио Дервенту

После 33 године службовања у календеровачко-дервентској парохији, протеклог викенда, дервентско подручје по свему судећи заувек је са својом породицом напустио православни свештеник Саво Тодоровић (56). Тешка срца и сузних очију, како је јуче прота Саво потврдио “Новостима”, Календеровцима и својим парохијанима рекао је “збогом” – из безбедоносних разлога! Јер, правди нису приведени сви разбојници који […]

среда, август 29, 2012 / 11:35

После 33 године службовања у календеровачко-дервентској парохији, протеклог викенда, дервентско подручје по свему судећи заувек је са својом породицом напустио православни свештеник Саво Тодоровић (56).

Тешка срца и сузних очију, како је јуче прота Саво потврдио “Новостима”, Календеровцима и својим парохијанима рекао је “збогом” – из безбедоносних разлога! Јер, правди нису приведени сви разбојници који су у два наврата опљачкали његов дом, а 31. маја га за длаку нису убили, док су му везаном пуцали у главу.

Божица Лејић у сузама испраћа проту Саву

– Тамо у непознато, сасвим другу епарјију, не одлазим зато што ми је тамо добро или боље, већ зато што ми је овде живот постао несигуран. Само захваљујући божијој вољи остао сам жив у ноћи 31. маја, када ми је метак “само” окрзнуо лобању и изазвао нагњечење мозга. Мислим да више немам право да се играм судбином и коцкам животом, поготово моје породице. Зато сам од црквених старешина затражио и добио премештење. После, без 15 дана, тачно 33 године – са помешаним огорчењем и жаљењем прича поп Саво Тодоровић, када је 1979. у мантији, са крстом у руци, из родног Тобута код Лопара, крочио на дервентско подручје.

А, у те 33 године прота календеровачки, проживљавајући добро и зло са својим парохијанима, уживао је глас једног од најомиљенијих свештеника, не само у Дервенти. Да би 31. маја ове године, Савина ноћ голготе, узнемирила и потресла не само Календеровце, Дервенту и Српску.

– Питање је да ли ћу икада докучити шта су ти људи, ако тако могу да их назовем, заправо, желелели од мене. Да ли новац, или како после свега преживљеног сумњам, ипак, пре свега моју крв и смрт. Јер, они се ни погледмо нису осврнули на место где сам им показао да је новац, већ су се бацили на мене – отвара душу поп Саво и за “Новости”, тачније по први пут за неки од медија” износи детаље голготе у свом, сада већ бившем дому у Календеровцима.

Разбојников ударац пиштољем у слепочницу и десну страну главе, било је последње чега се свештеник поуздано сећа. Остатак напада провео је у својеврсној коми, дављен и крварећи.

– Као да се то не дешава мени већ неком другом, ипак, осетио сам како ме разбојници и даље туку. Осетио сам њихове прсте и гушење на врату, без мог свесног отпора. Ни то им није било довољно, већ су ме, готово мртвог, везали. Потом као да сам спознао некакав прасак и светлост муње. Пуцали су ми у главу – тек касније ће Саво схавтити шта се догодило.

Поуздано не зна колико је дуго крварио, али, зна да је кауч толико био натопљен да је једино решење било у његовом спаљивању. Попа Саву и попадију Јелицу (49), убеђени су, од сигурне смрти, спасиле су само комшије. О нападу их је обавестила попадија Јелица, пошто је иако такође претучена, некако успела да извуче мобилни телефон из џепа.

– Нису узели новац и хитро напустили кућу, како би се то могло очекивати. Из њима знаних разлога, наставили су да даве и туку готово мртвог човека. И, на крају, везаном пуцају у главу – тешком муком се присећа али и са нескривеним огорчењем прича за “Новости” прота Саво Тодоровић, и у исто време чита наш суботњи прилог о хапшењу двојице осумњичених разбојника, под насловом “Трећи и даље у бекству”. Застајкује и споро чита, као да жели барем донекле да успори време у својим Календеровцима, повремено бацајући поглед на тешки камион који се пуни стварима из његовог, сада већ бившег дома.



Оставите одговор